Чини се да су се политичка врхушка у Подгорици и сви други којима је проширење Северноатлантске алијансе на срцу прерано порадовали после позива америчког државног секретара сенаторима да гласају за пријем Црне Горе у НАТО. Наиме, има нешто у томе што вест касни више од две недеље. Притом, зна се да је Трампова последња.
Вест да је државни секретар Сједињених Држава Рекс Тилерсон позвао Сенат да ратификује чланство Црне Горе у НАТО јесте тачна, али то (још) не значи да је и нова америчка администрација одлучила да постане 26. држава која даје зелено светло Милу Ђукановићу да уведе државу у Алијансу.
Подгорица није ближе Бриселу
Тилерсоново писмо неугодно звучи, каже за Спутњик историчар Александар Раковић, али и указује да је писмо сенаторима послато пре него што је сенатор Ренд Пол још једном блокирао гласање о Протоколу о пријему Црне Горе у Сенату.
Тилерсон је писмо могао да пошаље и без Трампове сагласности, резонује Раковић, подсећајући на недавно неслагање Тилерсона и Трампа око предлога за заменика државног секретара САД.
Модерна анексија
НАТО жели да Црну Гору увуче упркос томе што већина грађана није за то, па Раковић сугерише да би и руска дипломатија требало да изнесе став према том питању.
Да су прилике другачије, и НАТО и режим у Подгорици би, додаје Раковић, дали могућност да дође до референдума, међутим, пошто је јасно да би највероватнији исход био да се одбије приступ Црне Горе НАТО-у, онда се Црна Гора увлачи насилним путем.
На питање како то да писмо које је Тилерсон послао сенаторима 7. марта угледа светлост дана тек сад, Раковић понавља да је једно од могућих разлога то да би се на неки начин оправдао Тилерсонов одлазак у Москву и његово избегавање сусрета министара спољних послова НАТО пакта.