Прочитај ми чланак
Бивши председник Француске Никола Саркози није само једном тражио од социјалисте Франсуа Оланда да у вези са Русијом води конструктивнију политику. Увек је сматрао да су конфликт са Москвом и супротстављање Русији апсурд. Али садашњи домаћин Јелисејског дворца није слушао савете свог претходника. За њега су много важније биле препоруке Беле куће и њеног садашњег домаћина Барака Обаме. После кошмарне трагедије од 13.новембра господин Оланд се најзад одлучио на састанак са вођом највеће опозиционе партије, „Републиканци“, Николом Саркозијем. „Спољна политика Јелисејског дворца треба да се промени, неопходно је да се измене њени акценти“ – изјавио је господин Саркози новинарима одмах после завршетка састанка са садашњим председником Француске. Неопходно је да учинимо све како бисмо уништили „Исламску државу“, потребна је широка коалиција, у којој ће се свакако наћи и Руси“ – подвукао је он. По његовим речима „у Сирији не могу да постоје две коалиције“. Саркози је констатовао и да терористичке акције могу да се понављају, те да су зато неопходне кардиналне промене у систему обезбеђења безбедности Француске. „Чини ми се да би требало да научимо лекцију из онога што су (тајне службе) пропустиле и да се адаптирамо на ситуацију“ – рекао је.
„Једино што је важно – то је да се учини тако да се Французи сутра осећају безбедни. Данас се они тако не осећају“ – изјавио је Саркози. Желим да подсетим да је Саркози посетио Москву крајем октобра. У интервјуу ТВ каналу BFMTV одмах после сусрета са председником Путином господин Саркози ј подвукао: „Увек сам сматрао да је Русија светска држава, а не регионална, како је то изјавио Барак Обама“. У свету има толико проблема које је неопходно решити – клима, ратови, тероризам, демографска експлозија, неконтролисана миграција… Да ли томе треба да се дода и нови хладни рат са Русијом?“ – подвукао је бивши француски премијер. Да подсетим да је то било речено 28. октобра ове године, две недеље пре париске трагедије у којој је погинуло преко 132 човека а 450 њих било рањено.
Извор: Фонд стратешке културе
