Прочитај ми чланакНедавно сам се у чланку о Саудијској Арабији и назнакама о избијања унутрашњег сукоба у тој земљи присетио колумне Роберта Фиска с краја 2012. године у којој је упозорио:
„Никада не проричем судбину Блиског истока, моја кристална кугла се одавно разбила одавно“.
Да је један од ретких британских новинара и изврсни познавалац прилика на Блиском истоку био у праву говори и његов чланак којег је за Индепендент објавио 24. јула 2017. Он каже да нове везе у Сирији, ма како слабе биле, показују да све стране желе избећи војни сукоб између Москве и Вашингтона.
Што се тиче „предвиђања“ на Блиском истоку, важно је споменути и сунитске племенске милиције који се тренутно боре јужно од Ракке на страни сиријске војске. Често у борбама учествују као претходница, јер познају терен и пробијају се према Деир Ез-Зору, а команданти ових снага су у друштву генерала Сухеила Ал-Хасана кога су недавно одликовали представци руске војске. Мало ко се запитао с којих подручја потичу ове милиције, ко су ти борци и како су се одедном појавили на фронту? Више од 4000 бораца Шеика Туркија Абу Хамада, којима заповедају Шеик Ахмед Ал-Бухамад и Шеик Салех Ал-Бухамад, први су ушли у место Ал-Далхем, након чега су сиријске „Тигрови“ очистиле јужна подручја и данас су се приближили на само 50 километара од узвишења Сануф, прве тачке на западу Деир Ез-Зора коју држе сиријска војска и НДФ снаге.
Осим тога, сиријска војска и вође ових сунитских племенских снага су 20. јула потписале споразум с такозваним „Сиријским демократским снагама“ о заједничкој управи над неким местима која су остала у џепу између сиријских и курдских снага, а потом су племенске милиције са СДФ снагама потписале уговор о предају неких СДФ подручја сиријској војсци у року од 3 дана.
Заправо је реч о борцима сунитског племена Ал-Шаитат, које броји до 90 000 људи и живи дуже реке Еуфрат у покрајини и граду Деир Ез-Зор. Милиције племена Ал-Шаитат су учествовале борбама у Деир Ез-Зору на страни владиних снага, због чега су терористи „Исламске државе“ 2014. масакрирали 700 чланова овог племена. Од тада је било мало вести о овим милицијама, али када је било јасно да се иде на Деир Ез-Зор, активно су се укључили у офанзивне операције и пристали на некакав облик вертикалне линије командовања и планирања војних операција, како би се постигао најбољи ефекат . Тешко и лако оружје су добили од сиријске војске, а група која је у фебруару бројала око 2000 бораца, сада је нарасла на племенску војску која броји преко 4000 људи.
Ове ће снаге бити посебно важне за покушај сарадње с локалном Курдима с којима „граниче“ и добро се познају.
Тајна војна сарадња ИПГ-Русија-Сирија
Роберт Фиск пише да су, након што је сиријска војска стигла на периферију Ракке, руска и сиријска војска и ИПГ снаге, којима си Американци теоретски савезници, основали тајни координациони центар у пустињи источне Сирије, како би се спречило да дође до „грешке“ у борбама између америчких и руских снага дуж обале Еуфрата. Да је ову информацију објавио неко други, она не би била вредна помена, али у случају Фиска ипак постоји изузетно висок ниво кредибилитета, посебно што се јавио места догађаја, из Ресафе.
„Пробни састанак је одржан у селу у пустињи, у блатној колиби на врућини од 48 степени, а на поду су у маскирним униформама седели руски пуковник, млади официр курдских милиција с карактеристичном ознаком ИПГ снага на рукаву, група сиријских и званичника локалних племенских милиција. Њихова присутност јасно показује како упркос западној ратоборности, посебно америчкој, сиријске снаге имају иницијативу у борби против „калифата“, али да обе стране заправо желе избећи сукоб међу „савезницима“, пише Фиск.
„Пуковник Евгениј ми се љубазно насмијешио, али је одбио да разговара са мном“, пише Роберт Фиск за Индепендент, који је први западни медиј који је посетио мало насеље у близини Ресафе.
„Млади курдски официр, који је замолио да му не откривам име, инсистирао да се сви боре против ИДИЛ-а и да овај центар постоји како би се избегле грешке“, наставља Роберт Фиск и додао „како је руски пуковник само климнуо главом, али је и даље ћутао „.
„Мудро, помислио сам, зато и што је руски официр који се налази на најисточнијем пункту у Сирији, неколико миља од Еуфрата. Млади представник ИПГ снага, ветеран опсаде Кобанија од стране ИДИЛ-а, рекао је да су пре неколико недеља, након што су сиријске снаге изненада ослободиле западну Ракку, руски авиони грешком погодили курдске положају и да је то био разлог зашто је пре 10 дана створен овај центар, наставља британски новинар.
„Разговарамо сваки дан и имамо још један центар у Африн из којег координирамо кампању. Морамо настојати борити се заједно „, рекао је курдски официр.
Присуство ових људи у далекој дивљини показује с коликом озбиљношћу Москва разматра стратегију у рату у Сирији и наглашава потребу праћења“ Сиријских демократских снага „, углавном Курда, који су већ у Ракку уз ваздушну подршку САД-а.
СДФ снаге, која немају ништа демократско, осим можда висина плата, буде дубоке сумње код Турака, који су се разбеснели када су сазнали за сиријско-курдску сарадњу, иако се и Анкара и Дамаск жестоко противе стварању курдске државе. Но ипак, колико год лабаве биле, нове везе ИПГ-Русија-Сирија показују да све стране желе избећи било какав војни сукоб између Москве и Вашингтона. То је било приметно и по осмесима и самопоуздању неколико мушкараца у прашини и песку који су нас чекали када смо изашли из канцеларије.
„Око нас све гола пустиња. На стотине спаљених нафтних бушотина које је напустио ИДИЛ, бурад и лоше грађене платформе са којих су терористи вадили нафту и финансирали ‘калифат’ који је протезао до Мосула. Полицајац ИПГ снага је инсистирао да успостављање руско-сиријско-курдског центра нема никакве везе са огромним сиријским нафтним пољима, али недавни руски и амерички напади на положаје терориста сугеришу другачије. Свуда у пустињи су спаљене цистерне, камиони, па чак и неки сиријски тенкови, можда и жртве ИДИЛ-а. Колона уништених цистерни личи на ону коју је Владимир Путин љутито описао пре две године, када је оптужио Турску да купује нафту од ИДИЛ-а. Погођен је чак и камион који је превозио кромпир, али није било тела „, своју приповест наставља Роберт Фиск.
„Иронично, Сиријска Арапска Војска је оставила плакат ИДИЛ-а на аутопуту из Хомса, својеврсна добродошлица посетиоцима на којем пише „Калифат, провинција Ракка „. Тенковска претходница и оклопна возила Сиријаца нису били далеко од градова Руман и Умајад града, чије масовне зидине и камене куле још увек стоје нетакнуте, можда због тога што њихови кипови не показују људе и животиње. Ресафа био је римски град Сергиополис, назван по римском команданту, хришћанину који је мучен и погубљен због своје вере, готово исто попут бројних жртава ИДИЛ-а у ове три године „, пише британски новинар.
Роберт Фиск је разговарао и са генералом Сухеилом Ал-Хасаном, који му је објаснио део операција и која су подручја ослобођена.
„Наше снаге су сада 7 миља од Еуфрата између Ракке и Деир Ез-Зора, 14 миља од центра Ракке и 10 миља од старе ваздушне базе Табка“, готово је викао генерал.
„Колико смо исламиста елиминисали? Не занима ме. Не занима ме. ИДИЛ, Ал-Нусра Фронт, Ал-Каида, … све су то терористи. Њихове смрти нису важне. Ово је рат“, рекао је генерал и командант „Тигар“ снага. Питао сам генерала, јер сам студирао пустињске карте и слушао толико војних прича у Дамаску, да његов следећи циљ свакако неће бити Ракка, коју делимично имају америчке снаге, него гарнизон и опкољени град Деир Ез-Зор, где је хиљаде заробљених цивила.
„Наш председник је рекао да ће се ослободити сваки квадратни центиметар Сирије“, рекао је генерал Сухеил Ал-Хасан.
„Зашто кажете само Деир Ез-Зор?“, питао је.
„Зато, рекао сам, што ћете ослободити 10 000 сиријских војника из града и са њима заједно навалити на другу фронту“.
Видела се само назнака осмијеха на лицу генерала, а онда је нестала. У ствари не мислим да ће Сиријци подржати америчке војне снаге које су се бориле у Ракку, због чега је и утемељен мали координациони центар у пустињи, али мислим да ће сиријска војска ићи на Деир Ез-Зор „, уверен је британски новинар.
„Што се тиче генерала, наравно, он није рекао ништа о томе. Али када сам напустио то подручје, 29 породице, жене одевене у црно и деца, управо су стигле у Ресафу уз помоћ гувернера Ракке. 50 их је стигло и прошлог дана. Чини се да је очигледно да ће сиријска војска оставити Ракку Курдима, а касније град предати цивилној управи сиријске владе „силом“ бирократије. Дакле, то би требала бити победа без крви?“, закључује Фиск.
Британски новинар тврди, а ствари се тренутно развијају у том смеру, да ће онај ко заузме богата нафтна поља на крају одлучити политичку будућност Сирије. Ово није предвиђање, него чињеница, а Курди као да желе имати и свој део, но знају да им то неће обезбедити Вашингтон и америчка војска, те да морају да сарађују са Дамаском и Москвом. Тренутно су ствари покренуте са стварањем малог координационог центра у пустињи, а како ће сиријска влада, гувернер Ракка, племенске милиције и Москва одиграти ову карту, сазнаће се ускоро.
