Pročitaj mi članak
(Факти, Глас Русије)
Вашингтон чини све што може да се светски економски и геополитички центар не премести у азијско-пацифички регион
Геополитички центар гравитације незадрживо и незаустављиво се премешта у Азију. Веома је могуће да ће се кроз 15-20 година главне одлуке на планети доностити не у Вашингтону, већ у Пекингу или Делхију.
Није искључено ни да је Азија једна од дугорочних мета оних који подстичу грађански сукоб у Сирији да прерасте у велики регионални рат. Могуће је они желе да Азију удаље од такве шансе, ако не и да у потпуности ликвидирају такву перспективу.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Стварање пула резервних валута земаља у развоју се налази у финалној фази. Током сусрета су земље-учеснице блока потврдиле првобитне договоре о капиталу: 41 милијарду ће дати Кина, по 18 – Русија, Индија и Бразил, још 5 милијради ЈАР. Како је изјавио председник РФ Владимир Путин, деловање тог института ће допринети допунској стабилизацији глобалних финансијских тржишта.
Уствари, пул ће постати нека алтернатива Светске банке и ММФ, те мора да смањи утицај долара на економије БРИКС. Данас је такав пул заиста неопходан. После саопштења Федералног резервног система САД о могућем смањивању програма квантитативног умекшавања, националне валуте земаља у развоју су почеле да падају. док су инвеститори почели да повлаче оданде своја средства, – истиче одговорни секретар Међуресорске комисије за учешће Русије у групи БРИКС Вадим Луков.
То заиста погађа интересе БРИКС, зато је последњих месеци дошло до масовног одлива новаца са финансијских тржишта БРИКС, те су уследеле одговарајуће девалвације валута. Између осталих индијске, бразилске, што је неправедно. Макроекономски показатељи не образлажу све то. То су чисто спољни шокови.
Од маја златнодевизне резерве земаља у развоју су се смањиле већ више него за 80 милијарди долара. Министар финансија РФ Антон Силуанов сматра да ће стварање пула омогућити припрему за последице нове политике ФРС.
Ми у оквиру групе БРИКС подразумевамо стварање таквог резервног пула валута да би имали могућност да подржимо платни биланс у случају волатилности токова капитала. То је нормална пракса међу земљама, зато морамо да будемо спремни за то да ће се мењати ситуација са вредношћу новца и токовима капитала.
Још једна мера без преседана, која мора да помогне учесницима блока, биће стварање нове банке развоја БРИКС. Данас је практично усклађен састав оснивача банке, одређена структура органа корпоративне управе, потврђени су размери оснивачког капитала од 50 милијарди долара, – истакао је заменик министра финансија Русије Сергеј Сторчак.
Што се тиче капитала банке развоја БРИКС је питање за сада у почетној фази разматрања. Оглашени износ од 50 милијарди то је такозвани субсцрибе цапитал. Постоји мишлење да том деоничарском капиталу треба додати овердриве цапитал (обртни капитал)? који би био већи од деоничарског. То је потребно ради тога да би остала залиха за оне, ко би се касније придружио банци. Банка се ствара као отворена институција.
Да се прикључе банци касније могу и друге земље, као и међународне финансијске организације. Банка ће пружати кредите земљама БРИКС и инвестирати средства у реални сегмент економије: изградњу инфраструктуре и и индустријске пројекте, и то не само у границама БРИКС, већ и других земаља у развоју. Приступачни новац ће допринети иновационом сегменту, који БРИКС сматрају будућношћу својих економија.
Још једна важна тема неформалног сусрета БРИКС је разматрање глобалне реформе ММФ, наиме ред квотирања. Земље у развоју желе да повећају присуство у ММФ, али развијене земље не журе да ускладе то решење. У вези са тиме лидери БРИКС су изразили забринутост због застоја те реформе и истакли неопходност ревидирања квота почетком идуће године.
На овакав закључак наводи извештај над којим су радили водећи домаћи стручњаци у области геополитике, геоекономије и геостратегије. Почев од академика – секретара Одељења друштвених наука Руске академије наука и декана факултета за светску политику Московског државног униварзитета Андреја Кокошина, закључно са бившим начелником руског Генералштаба Јуријем Балујевским.
Њихов извештај има дуг научни назив: „Дугорочне измене у систему светске политике и интереси Русије у светлу санкт-петербуршког самита Г-20.
У њему се прво набрајају купни помаци последњих гоидна у систему светске политике и економије.
Аутори предвиђају даље – практично неизбежно – јачање улоге азијских земаља у светској привреди, у првом реду Кине и Индије. Истовремено указују на могућност нарастања конфликтног потенцијала у односима многих земаља региона. Укључујући и војну димензију. Што се, узгред, између Кине и Индије протеклих година и догађало.
Зато је њихова прогноза да ће Кина, Индија и Пакистан наставити да активно усавршавају свој рактено-нуклеарни арсенал. Пакистан ће, по свему судећи, мало застати, али Индија у ближој перспективи може набавити стратешка нуклеарна средства интерконтиненталног домета и тиме се изједначити са Кином.
Паралелно, без обзира што Америка постепено губи геополитичку доминацију, САД ће у догледној будућности – још 15-20 година – остати највећа светска економија. А и земља која располаже највећим научно-техничким потенцијалом и светски лидер по војним расходима.
Аутори извештаја упозоравају да нови конфликти већ зрију. Тврде, поред осталог, да пред „кинеским изазовом” САД предузимају напоре великих размера да формирају две гигантске интеграционе творевине – Трансатлантско трговинско-инвестиоционо партнерство (уз учешће Европске уније) и Транспацифичко трговинско партнерство са учешћем многих земаља које су у овој или оној варијанти у савезничим односима са САД. А то најдиректније задире у интересе не само Кине, већ и Русије. Тим пре што и тежина Русије такође незадрживо расте.
Генерал Балујевски је, на пример,оценио да ће могућа америчка војна интервенција против Сирије „само заоштрити кризу из које се извлачимо од 2008. године”.
„Чак и да нема тако озбиљног конфликта као што је сиријски, ситуација у светској привреди би била веома крхка” – потврђује генералове речи академик Кокошин.
„Вероватноћа нове кризе је веома велика. Треба – наглшава – уложити огромне напоре да бисмо избегли ту кризу”.
Али, да ли сви то желе?
Удар по Сирији је индиректан удар по Ирану. То је одмах и индиректни удар по Русији, а и по Кини. А ако ирански одговор буде у складу са претњама које се већ чују из Техерана, онда је крајња дестабилизација читавог Блиског Истока неизбежна.
Генерално, могуће је и „рат свих против свих”. У условима када Израел поседује атомско оружје, Иран ће се једноставно по стању ствари наћи пред одлуком да модификује свој мирнодопски програм у војни. Он за то има средства.
После њега ће тим путем кренути и Саудијска Арабија са којом Иран нема баш најбоље односе. Пакистан је у стању да јој, благо речено, потпуно помогне – али поред Ирана је нуклеарна Индија. А Индију помно прати Кина…
Што је најважније: америчким јастребовима никога од њих није жао!
С друге стране, академик Кокошин је означио опасну перспективу.
„Сиријски конфликт може да послужи као катализатор многих других процеса, против којих треба да функционише систем који се назива глобално управљање” – рекао је он.
Шта – поставља питање Кокошин – ако управо сиријски конфликт отвори врата кардиналној промени конфигурације светског поретка већ изломљеног кризом?
Кокошин упозорава: „У историји је тога било. Сетимо се Другог светског рата!”
(Александар Циганов, руска државна агенција Итар-Тасс, превео: Горан Шимпрага)
