U tamnoj noći, sin je pitao oca:

– Зашто робујемо тако дуго, оче?

– Због греха, сине – шаптао је отац.

– Оће ли наше ропство бити вечито,
оче?

– Неће, сине.

– Шта ти је доказ за то, оче?

– Лазарева правда, сине, и Милошево
јунаштво.

И син је бивао охрабрен и оснажен тим речима, и с више сјаја у очима подвијао је леђа под теретом ропства.

Робље презрено и прогањано, скупљало се ноћу по свима задужбинама Немањића, и утучено питало је свога пастира:

– Кажи нам, оче, оће ли сванути скоро и нама дан?

– Свануће, децо, један дан велики као Видовдан, но светлији од (оног) Видовдана.

– Где то пише, оче?

– На Косовом пољу су написали то својом крвљу Лазар и Милош. Лазар се приволео небесној правди која увек побеђује правду земаљску. Милош је показао јунаштво, које је увек јаче од тираније. Наши господари господаре над нама земаљском правдом и тиранијом. Зато њихово господарство не може бити дуговечно.

И робље је одлазило на службу и у патњу, охрабрено и оснажено пастирским речима.

Столеће које је долазило, питало је столеће које је одлазило:

– Шта ми остављаш у наслеђе?

– Ропство и наду, био је одговор.

– Какво ропство? питало је ново столеће.

– Ропство теже од пакла, био је одговор.

– Какву наду?

– Наду у остварење пророчанства народног о једном дану великом као Видовдан, но светлијем од (оног) Видовдана.

Свети Николај Жички, беседа о српском јунаштву и народном прорачанству

Izvor: stanjestvari.com

Oznake: Vidovdan, greh, ropstvo, sveti Nikolaj Žički