Прочитај ми чланакУ Русији је, као и у већини света, разлика између гласова руралне и урбане популације, велика. Локални избори, одржани у недељу у 82 руска региона, показали су тај тај јаз све већи. Док је у у руралним деловима земље актуелна владајућа партија освојила убедљиву већину, Московаљани нису били претерано заинтересовани за излазак на биралишта. Они који јесу, поверење нису тако једногласно указали Путиновим кадровима.
Коалиција либералних опозиционих странака остварила је неочекивани тријумф на локалним и регионалним изборима који су у недељу одржани у Русији, одневши победу у више изборних јединица усред Москве – укључујући и четврт Гагарински у којој је гласао председник Владимир Путин. Опозициона коалиција Уједињене демократе у тој четврти је освојила свих 12 места.
Ипак, у највећем броју московских општина победила је Путинова „Јединствена Русија“ (ЈС).
Један од изузетака је област Хамовники дистрикту у централном московском округу, победу је однео човек који се кандидовао без дана искуства у политици и без плана да победи. Његово име је Иља Азар (33), новинар руске „Новаје Газете“ и отворени Путинов критичар.
Иља је, како тврди, својом кандидатуром желео да укаже на потребу да се у политички живот укључи и цивлини сектор. Када је сутрадан сазнао да је победио и то са више од 50 одсто гласова, био је, према сопственим речима, „шокиран и збуњен“.
– „Јединствене Русије“ нигде није било током кампање. Ваљда су били лењи јер су навикли да стално освајају гласове. Ми смо ишли од врата до врата. Свих 15 места и нашег дистрикта освојили су независни кандидати – каже Азар.
Можда још већи шок од Азарове победе је то што у дистрикту Хамовники, у којим живи око 102.000 људи, Путинова странка није освојила довољна гласова да добије бар једно место у градској скупштини. За Путинове критичаре, овај податак довољан је да би тврдили да „Јединствена Русија“ више нема и јединствену подршку гласача, посебно јер Хамовники није и једини дистрикт у којем су победили они који Путина баш и не воле.
Ипак, ЈС и даље је убедљива, па тешко да би се резултати појединаца као што је Азар могли сматрати почетком Путиновог пада, можда пре као лош знак. Путин је и даље убедљиво најпопуларнији политичар у земљи, са око 70 одсто подршке, показују анкете, мада најмању подршку ужива управо у престоници.
И на недељним локалним избора, на којима се бирало 16 губернатора, чланови шест регионалних парламената и посланике за два упражњена места у доњем дому руског парламента, ЈС је била убедљива на нивоу целе државе, мада су тамошњи медији, углавном наклоњени власти, објавили су да је „интересантно да је изабрано доста губернатора из опозиционих редова“.
Опозиција је и овај пут, као што је то био случај са многим изборима пре ових, пријавила бројне случајеве нерегуларности. Међу пријављеним неправилностима било је попуњавање гласашких листића ван ограђених кабина предвиђених за то, дуги редови војника који су гласали на биралиштима на којима нису регистровани, а на поједина биралишта у Москви долазили су пуни аутобуси, што је изазвало сумње да грађани више пута гласају на различитим местима.
Анкете показују да је председника Русије и даље најпопуларнији политичар којег подржава 70 одсто грађана, а прилику да провери подршку, имаће у марту следеће године, када Русију очекују председнички избори. Иаконије поврђено да ће се Путин кандидовати за нови шестогодипњи мандат, лист „Комерсант“ пише да је то извесно, чак и да је направљен план.
План у две фазе
Како пише „Комерсант“ позивајући се на неименоване изворе у Кремљу, стратегија кандидатуре Владимира Путина за нови мандат већ је спремна, а кампања ће се одвијати у две етапе.
Прва етапа, у којој ће Путин саопштити да се слаже са новим председничким мандатом требало би да почне у новембру, а до тад ће бити организовано неколико манифестација у којима ће он учествовати. Друга етапа представљаће формално кандидовање Путина, као независног кандидата, и то при крају законског рока, како би званична председничка кампања била максимално скраћена. У складу са Законом о избору председника, избори морају бити расписани од 7. до 17. децембра.
Почетком септембра, Путин је на питање зашто не говори о својој кандидатури рекао да, чим се објави предизборна кампања, „сви одмах престану да раде“.
Комерсант додаје да ће у прикупљану потписа активно учествовати владајућа странка Јединствена Русија.
Путин је 31. децембра 1999. године указом Бориса Јељцина који је поднео оставку на председничку функцију, постао вршилац дужности председника Русије, а затим је 26. марта 2000. на изборима постао председник. Поново је изабран за председника 2004. и 2012. године.
