Pročitaj mi članakUspešna odbrana ruske vojske u Ukrajini izazvala je široku reevaluaciju odbrambenih strategija u okviru NATO saveza, prema nedavnom članku u časopisu „Ekonomist“.
Чланак наглашава, да су руске одбрамбене конструкције на југу и истоку Украјине, постале најдуже одбрамбене структуре у Европи од Другог светског рата, што указује на значајну промену у геополитичкој динамици европског континента.
Изградња ових структура била је кључни фактор у ефикасној одбрани руске територије од налета Украјиинаца. Ова успешна одбрана подстакла је украјинске власти, да и они убрзају изградњу својих додатних одбрамбених постројења дуж источних граница земље.
Осим тога, суседне државе попут Пољске, Летоније, Литваније и Естоније такође су реаговале на ово повећано војно присуство на истоку, појачавајући своје одбрамбене капацитете дуж својих граница са Русијом и Белорусијом.
Естонске власти најавиле су план изградње око 600 бункера дуж границе с Русијом, док би Летонија и Литванија морале изградити знатно већи број одбрамбених структура. Ове иницијативе, према мишљењу стручњака, рефлектују озбиљну промену у одбрамбеним приоритетима региона.
Једна од кључних дилема која се јавља из ових промена је, како НАТО савез треба да прилагоди своје стратегије одбране. Раније, стратегија НАТО-а позната као „еластична одбрана“ преферирала је померање одбрамбених линија уназад, како би се осигурала флексибилност у реаговању на потенцијалне претње.
Међутим, чини се да ова стратегија више није адекватна, с обзиром на нове изазове и агресивно понашање Русије.
Због тога се поставља питање, како НАТО може успешно заштити сваки део своје територије у овом промењеном геополитичком окружењу. Ово постаје посебно значајно с обзиром на нагли пораст тензија између Русије и Запада.
Њујорк тајмс: Расте број дезертера у украјинској војсциhttps://t.co/6WeswFk1lY
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 11, 2024
