У предвечерје, или можда већ јутро, новог Великог сукоба, када постоји толико много логичних питања, а тако мало смислених одговора, неопходно је знати шта нам се заправо (као Човечанству) дешава, зашто нам се историја периодично понавља и какве су перспективе процеса који су у току?

И да ли је историјска случајност или закономерност Провиђења то што су сви велики освајачи, пре или касније, Русију видели као свој плен, а у њој налазили гроб својих агресивних амбиција?! Одговор ћемо овога пута потражити у Геополитици, релативно младој науци, која је настала из потребе да се детаљније анализира утицај географских детерминанти (географски положај, природна богатсва, рељеф итд.) на политику, а данас је постала синоним за стратешку међународну политику, посебно ону коју воде велике силе.

Сам појам „Геополитика“ потиче од грчких речи γη (земља) и πολιτική (политика), а први га је употребио шведски професор Рудолф Кјелен у свом делу „Држава као животни облик“. Кјелен је геополитику сматрао науком о држави као георгафском организму или појави у простору. Ипак, правим утемељитељом геополитике као науке сматра се немачки географ и етнограф Фридрих Рацел, најпознатији по својој теорији „Животног простора“ (Lebersnaum) коју је са одушевљењем прихватио Адолф Хитлер и уградио је у концепцијске темеље Трећег Рајха.

Овде ваља истаћи да је Рацел умро 1904. године, када је Хитлер био још увек дечак и да је мост између њега и Хитлера био немачки генерал Карл Хаусхофер, директни Рацелов ученик и следбеник, најзаначјнији и најутицајнији геополитичар ХХ века, како по свом деловању за живота, тако и по утицају који су познати и мање познати аспекти његовог рада имали на Збигњева Бжежинског, најпознатијег живог западног геополитичара и видљивог идеолога савременог глобализма (Новог светског поретка), у чијој основи лежи концепт униполарног света Надахнуће које Бжежински налази у научном и мистичном раду Карла Хаусхофера, а које се још увек углавном занемарује, најбоља је потврда идеолошких веза које савремени евро-атлантизам има са нацистичким доктринама, а што је посебно постало видљиво након дешавања у Украјини. Инспирисаност Бжежински геополитичком доктрином Карла Хаусхофера, практично, у његовој личности обједињује две најпознатије геополитичке школе – немачку и англо-америчку.

Оно што им је заједничко јесте да и једна и друга школа, мада не из истих разлога, Русију сматрају архи-непријатељем и да желе њен нестанак са мапе света. То жели, то осмишљава, то ради Збигњев Бжежински, већ деценијама, а то је само наставак онога што је покушавао и Хитлер инспирисан, геополитичким теоријама и ставовима Карла Хаусхофера.

Отуда се вреди позабавити активностима ове двојице западних геополитичара и суптилним, још увек недовољно истраженим, везама које међу њима постоје чинећи непрекинут антируски ток.

КАРЛ ХАУСХОФЕР – НЕНАЦИСТИЧКИ ИДЕОЛОГ НАЦИЗМА

За Карла Хаусхофера не постоје докази да је био члан Нацистичке партије, и то је послужило као основни формални разлог да после хапшења од стране америчких окупационих власти не буде оптужен у Нирнбершком процесу. Но, иза тог формално-правног стајали су неки други, много озбиљнији, суштински, разлози везани за озбиљно интересовање америчких тајних служби за улогу Хаусхофера у стварању окултне доктрине Трећег Рајха, њено дешифровање и преузимање! А та улога није била мала, будући да је Хаусхофер био не само високи иницијант црно-окултног братсва „Тула“ (1), веома заслужног за довођење Хитлера на власт, већ и први човек њеног унутрашњег реда посвећеника, Луминозне ложе „ВРИЛ“, јединственог споја научника, адепата и експерата, међусобно везаних окултним заклетвама и одабраних за најтајније окултно-научне експерименте. Директно спајајући окултни рад (ритуале и медијумство) са науком и технологијом тога времена ложа „ВРИЛ“ заслужна је за чудесне пробоје у примењеној науци и проналазаштву које је направила Хитлерова држава, а чији се ефекти и данас експлоатишу, пре свега од стране САД.

Дакле, Хаусхофер је знао много о ономе што је Американце занимало далеко више од физичких нацистичких злочина. На пример, кога пребацити у чувеној операцији „Спајалица“. Али, за њега самог било је далеко боље да су му судили у Нинбергу. Дуже би поживео. Када су амерички оперативци из њега извукли оно што им је требало, пронађен је, 10.03.1946. мртав на свом имању Хартшимелхоф (Hartshimmelhof), где је повучено живео са својом супругом. И она је била мртва. Наводно, обоје су извршили самоубиство тровањем арсеником.

Поред улоге у мистичној димензији нацистичке идеологије, Хаусховер је на политику Трећег Рајха битно утицао и тиме што је био ментор Рудолфа Хеса, до одласка у Енглеску једног од најближих Хитлерових сарадника, као и улогом коју је одиграо у стварању стратешког савезништва Немачке и Јапана.

Но, вратимо се ономе по чему је Хаусхофер најпознатији – геополитици, односно његовој улози у профилисању гео-стратешких интереса Немачке као силе која је намеравала да освоји симболе и полуге светске моћи, почев од оних митских попут Логиновог копља или Светог грала, све до чисто земаљског освајања простора Евро-азије, који је већ тада, у геополитичкој теорији, био познат као „Срце света“ или „Хартланд“. Кренимо редом.

Карл Ернст Хаусхофер рођен је 27.08.1869. године, у породици научника и уметника. Завршио је највише немачке војне школе, а 1908. године послат је у Јапан, као саветник јапанске царске владе, где је остварио добре контакте са царском породицом и самим царем. Током 1913. одбранио је докторат из филозофије на Универзитету у Минхену. Први светски рат дочекао је као генерал на западном фронту, а завршио као поразом разочарани официр, који је пензионисан 1919. (2), након чега се посвећује разради својих геополитичких теорија које вуку корене у радовима његовог ментора Фридриха Рацела, америчког поморског теоретичара Махана и пионира британске геополитике Халфорда Мекиндера, творца „Теорије Хартланда“, и човека који је поставио тзв. формулу за владање светом: „Ко влада источном Европом, влада Средиштем света; ко влада Средиштем света, влада Светским острвом; ко влада Светским острвом, влада читавим светом.“ (3)

А „Средиште света“, или „Хартланд“ је евро-азијски простор који у највећем делу контолише Русија, тада као и сада!!

Када је формулу владања светом, коју је прихватио као аксиом, Хаусхофер спојио са идејама свог учитеља Фридриха Рацела, посебно оном о животном простору дошао је до закључка да, ако желите светску моћ, Русији се морате приближити, а ако желите апсулутну доминацију светом, Русију морате уништити како би овладали „Срцем света“. Хаусхофер је геополитички разрадио обе варијанте.

Прву, најкраће можемо представити као осовину Берлин-Москва-Токијо, а другу као осовину Берлин-Лондон-Вашингтон. Вратићемо се овим теоријама нешто касније, а сада да наставимо са кратком биографијом Карла Хаусхофера.

У јавни живот Хаусхофер се вратио 1930 године, у време када су нацисти незадрживо јурили ка преузимању власти, и то под утицајем блиског Хитлеровог сарадника, Рудолфа Хеса, коме је био не само један од учитеља геополиитике(4) већ и један од окултних ментора у оквиру друштва „Тула“. Постао је професор политичке географије на Универзитету у Минхену и са тих позиција отворено подржавао успон нациста, иако никада није постао члан Хитлерове Национал-социјалистиче партије, претпоставља се због жене која је била полу-јеврејка, а којој је био врло привржен.

Након пребега Рудолфа Хеса у Енглеску, 1941. био је ухапшен од стране Гестапоа, па ослобођен, али се након тога повукао из јавности. Његов син Алфред учесвовао је у неуспелом покушају пуча на Хитлера и стрељан је пред сам крај рата. Но, немојте из тога извлачити закључак да Карл Хаусхофер није био одан нацистичкој идеји. Био је. Само је, због својих геополитичких и окултних знања, пре других схватио да Хитлер због грешака у корацима не може добити рат.

Његово наводно самоубиство 10.03.1946. остаје једна од многих мистичних тајни које су пратиле дефинитивни слом нацизма.

ХАУСХОФЕР, РУСИЈА И ПРЕБЕГ РУДОЛФА ХЕСА У БРИТАНИЈУ

Карл Хаусхофер је био један од првих научника који су тврдили да је Немачка изгубила Први светски рат због непознавања и непоштовања географских закона стратегије и избора глобалних савезника, што се итекако подударало са нацистичком реториком. Такође, његово искуство и везе са јапанским двором и војном елитом пресудно су допринели зближавању Јапана и Немачке, све до најчвршћег савезништва и стварања “ Сила осовине”. Практична Геополитика!

Али да се вратимо односу Хаусховерових поставки према Русији као држави која контролише „Срце света“. Као што смо истакли његов закључак је био да се континентална држава која жели светску моћ мора геостратешки приближити Русији, а да онај ко жели доминицају светом, Русију мора уништити и преотети јој Хартланд (Срце света). Као водећи немачки геополитичар разрадио је обе варијанте и преко Хесеа са њима упознао Хитлера. При томе, подразумевао је да Немачка ни један од ових циљева не може постићи сама, већ са одговарајућим (не било којим!) савезницима.

Прва варијанта, која би Немачкој, упркос поразу у Првом светском рату, донела брзи статус светске силе заснивала се на осовини Берлин-Москва-Токијо, а друга, која би подразумевала удар на Русију и запоседање „Срца света“, као савезника је видела Лондон и Вашингтон.

Сам Хаусхофер био је наклоњенији првој варијанти, просто зато што је сматрао да је лакше остварљива и природнија, па се сматра да је подржао споразум Рибентроп-Молотов као корак у добром смеру. Али, није му превише засметало ни када је схватио да Хитлер тај споразум користи само за куповину времена, ради што потпуније припреме напада на Русију. Веровао је да ће пре тога Фирер изнађи начина да се нагоди са Великом Британијом.

Када је схватио да Хитлер то није учинио, већ да у исто време напада и Русију као водећу „силу копна“ и Британију као водећу „силу мора“ (5), да истовремено ратује и са Западом и са Истоком, Хаусхофер је био ужаснут његовом непромишљеношћу. У тренутку схватајући, као геополитичар, али и као посвећених тајних ложа (поред Туле и Врила био је иницијант и једног јапанског зен-будистичког братства) какве све последице по немачку државу и народ може имати Хитлеров авантуризам и игнорисање космичког принципа „остварљивости (доступности) циља“ Хаусхофер разговара са својим геополитичким и окултним учеником Рудолфом Хесом, тада Хитлеровим замеником, након чега се овај одлучује на свој пут у Британију.

Не, Рудолф Хес, није отишао тамо зато што је полудео, нити да би издао нацистичку идеју, како нам често предочавају ои који свет и историју виде у премало димензија. Он је начинио очајнички покушај да промени ток историје тиме што ће Черчила придобити за осовину коју је Хаусхофер предвидео као најмање лошу стратегију за напад на Русију и „Срце света“ – Берлин-Лондон-Вашингтон. Али, било је већ касно. И на видљивом и на невидљивом плану.

ХВАЛА И СЛАВА БОГУ!

(наставиће се)

УПУТНИЦЕ:

http://srb.fondsk.ru/news/2013/09/18/tula-nacizam-i-savremeni-globalizam.html
http://www.akademediasrbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=4474:hitler-i-okultizam-u-nacistikoj-nemakoj-1deo&catid=42:xfiles&Itemid=61
http://casopisinterfon.org/2015/03/04/geopoliticke-teorije-u-praksi/
Хес је на Универзитету у Минхену студирао политику, историју, економију и геополитику.
Маханова геополитичка теорија која сматра да је величина једне нације уско повезена са морем, са његовом употребом у миру и контролом у рату.

Извор: Фонд Стратешке Културе – Драган Милашиновић

Ознаке: Драган Милашиновић, запад, Збигњев Бжежински, Карл Хаусхофер, Русија, русофобија