Прочитај ми чланакСукоб између Русије и Украјине приближава се једногодишњој граници и не назире му се крај. Он једе оскудне европске ресурсе, спречава милионе избеглица да се врате кући и слаби глобалне економске изгледе, док САД и неке европске земље потпирују ватру рата, настављајући да шаљу оружје Украјини.
Како ће се завршити сукоб Русије и Украјине? Који су највећи камен спотицања за преговоре и дипломатско решавање?
У интервјуу за Глобал Тимес, Џорџ Галовеј, британски парламентарац у шест мандата, рекао је да предуслов за окончање сукоба „није само то да Украјина никада неће поднети захтев за улазак у НАТО. Основа свега је да НАТО никада неће бити у Украјини, ни њихово оружје, ни њихово особље, нити њихов геостратешки поглед на свет“.
ГТ: Шта мислите, куда ће ићи сукоб у Украјини 2023. године?
Галовеј : Мислим да је војна, политичка ситуација у Украјини достигла важну прекретницу. Чини се да се неке јединице повлаче из дуге битке у позадину. Остало ће, претпостављам, уследити. Ако не, руске оружане снаге ће их уништити, вероватно чак и за неколико дана, а не недеља. Ово је постала својеврсна Стаљинградска битка, која је пре 80 година била прекретница у Другом светском рату.
Политичка ситуација ће све брже ескалирати због војног и стратешког пораза. Већ постоји замена министра одбране. Уколико Украјинци не добију владу која је слободна да преговара о прекиду политичког споразума и прекиду сукоба, војна ситуација ће се за њих нагло погоршати у наредних неколико месеци.
ГТ: Шта мислите да ће бити највећи камен спотицања за преговоре и дипломатско решење сукоба?
Галовеј: Запад је спреман да се бори до последње капи украјинске крви, али не и своје. Главни камен спотицања је сваким даном све већи. Да је споразум постигнут пре девет месеци, Украјину би то коштало мање него девет месеци касније, а мање него што ће бити 10, 12 или 15 месеци касније. Дакле, цене расту преко договореног краја.
Али постоје одређени предуслови да Русија престане да се бори. А једна од њих није само да Украјина никада не уђе у НАТО. Украјина никада није ушла у НАТО, али је НАТО ушао. НАТО је био свуда у Украјини, иако Украјина није била чланица. То је нешто о чему би се морало водити рачуна у дипломатском споразуму.
Дакле, предуслов није само да Украјина никада неће поднети захтев за улазак у НАТО. То је да НАТО никада неће бити у Украјини, ни њихово оружје, ни њихово особље, ни њихов геостратешки поглед на свет. Украјина би морала да буде заиста неутрална држава. Мислим да то тренутно није лако замислити. Осим било чега другог, Запад им је дао стотине милијарди долара и неће тек тако отићи од те инвестиције.
ГТ: Као што сте споменули, државе чланице НАТО-а предвођене САД-ом континуирано шаљу оружје Украјини, укључујући, недавно, борбене тенкове. Неки кажу да би тенкови могли променити игру. Неки позивају да се Украјини понуди још напредније оружје. Како гледате на те гласове?
Галовеј: Тенкови сигурно неће променити игру. Пре свега, амерички тенкови, тенкови Абрамс, нису се добро показали ни у Ираку ни у Авганистану, против побуњеника или импровизованих експлозивних направа поред путева. Верзија тенкова Абрамс коју су САД пристале да дају Украјини је верзија без њене најважније способности, а то је оклопна способност. Они не желе да се излажу веома великом ризику да овај оклоп падне у руске руке и буде преокренут, конструисан са тајнама оклопа које је добила Русија.
Пре свега, то нису прави тенкови Абрамс. Друго, неће их бити пре краја године, можда ни следеће. И треће, они долазе у недовољном броју да би извршили било какав утицај на бојно поље. Дакле, ово је све представа.
Немачки Панцери, који су прешли украјинску границу да би се раније борили против Руса. Ни они не долазе у довољном броју. Немци су половични око тога. Они су били присиљени, уцењивани чак и од својих западних партнера да дозволе набавку овог оружја.
Неколико тенкова овде или тамо, чак и неколико стотина тенкова овде или тамо, неће правити никакву значајну разлику, али ће оставити чланице НАТО-а практично беспомоћне, испразнивши сопствене залихе за снабдевање Украјине, која користи, али не успева да попуни своје залихе.
Дакле, добро је што Русија нема намеру да изврши инвазију на Западну Европу, јер ако има, то би могло бити проклето брзо у Паризу, јер ко ће их, осим употребе нуклеарног оружја, зауставити? Срећом, сигуран сам да је то веома далеко од умова руског руководства. Они само желе да немају непријатељске пројектиле на својој граници. Зато ће Украјина морати да буде потпуно демилитаризована и прописно неутралисана пре него што се овај сукоб оконча.
ГТ: У својој емисији сте рекли: „Ни један посланик, нити један, не оспорава линију на којој се налазимо у овом рату. У политици је потпуни вакуум. Ово је без преседана у парламентарној историји“. Шта то указује?
Галовеј: Седео сам у британском парламенту скоро 30 година, и моје искуство је било да када је парламент био једногласан, скоро увек је једногласно био погрешан, у малим стварима. Никада није било једногласно о великим стварима.
Узмите велика питања о рату у Ираку. Стотине чланова парламента противили су се, у предворјима за гласање, инвазији и каснијој окупацији Ирака. Дакле, што се тиче великих питања, ово се никада раније није догодило, али се догодило сада.
Ни један посланик од 650 није се противио рату НАТО-а у Украјини. То ми говори да уз сву трубу о демократији, слободи говора, слободе на Западу нема. То се чини обрнуто пропорционално стварности, реалност је да је демократија, како су је раније дефинисали, мање-више мртва у западним земљама.
ГТ: Роб Бауер, председник Војног комитета НАТО-а, недавно је рекао да је алијанса „спремна“ за директну конфронтацију са Русијом. Колико је вероватно да би се НАТО директно укључио у сукоб?
Галовеј: Није ни мало вероватно, осим ако желе да ескалирају до нуклеарног сукоба.
НАТО је потпуно неспособан да се супротстави Русији у конвенционалном рату. Британске оружане снаге, које су војска, морнарица и ваздухопловство, могле да стану на фудбалски стадион, а не на највећи фудбалски стадион у Енглеској. Имају једнодневну муницију, наводи лист Дејли мејл. Брзо би им понестало муниције. Остаће и без војника.
Они не би могли да издрже сукоб са Русијом ни једну недељу, чак и да се боре кундацима. А Британија је друга најважнија војна компонента НАТО-а, а САД прва. Али чак и САД имају само 100.000 војника у Европи, немају капацитет да се брзо појачају добро обученим, добро опремљеним снагама. То је прилично лоша, мртва снага.
Пратите избор наших најбољих вести на Телеграму.
Остале земље у НАТО-у су тигрови од папира. Осликани су војним бојама, али немају војне способности вредне помена и немају подршку јавности за војне авантуре.
Ако постане нуклеарна ситуација, то је смак света. И да ли би њихове оружане снаге биле спремне да то ураде? Да ли би они срушили своје владе, ако би то од њих затражили? Да ли би јавност седела са стране док то постаје све вероватније? Све су то веома велика питања.
Зато је мој савет кинеском народу и влади да се не плаше овог папирног тигра. Никада нису били слабији, и никад очигледније да су слаби.
ГТ: Ако је то случај, може ли европска безбедност и даље зависити од НАТО-а?
Галовеј: Не, једини начин да имамо сигурну будућност је да имамо безбедносну архитектуру која укључује свакога, а не ону која је конструисана против некога. Немачка и Русија су имале веома добре односе последњих деценија. Немачка је више од 50 одсто зависила од веома јефтине и поуздане руске енергије. Апсолутно није било потребе за било каквим сукобом између њих.
Да будемо поштени, и Ангела Меркел, па чак и Емануел Макрон, више пута су позивали на безбедносну архитектуру која укључује Русију. Али англосаксонски односи, Аустралија, Нови Зеланд, Канада, САД и Британија, са још једном или две земље, никада то нису дозволили, а сада су уништили сваку могућност добрих односа Русије и Немачке, Русије и Француско за партнерство, било у области безбедности или било којој другој области. Ако желимо да будемо сигурни, то се може постићи само договором, преговорима, приступом за сваког понешто.
Председник Путин је изложио како би таква архитектура изгледала, не јуче, већ давно, 2008. године у Минхену, у коме је скицирао шта би та безбедносна архитектура могла и треба да буде. А исто је и са Кином. Какве везе Северноатлантски савез има са Тихим океаном, Јужним кинеским морем, Тајванским мореузом, веома је тешко видети. Осим ако земље НАТО-а у основи не збаце свој садашњи систем и не постану милитаризовано, друштво ванредног стања са пуном милитаризацијом својих производних капацитета, оне нису у позицији да се боре ни против Русије ни Кине, а још мање против обоје заједно.
ГТ: У том контексту, да ли мислите да ће настати „азијски НАТО“? Генерални секретар НАТО-а Столтенберг је недавно посетио Јужну Кореју и Јапан, а Кина је била високо на дневном реду. Ако се НАТО прошири на Азију и Пацифик, шта би то донело Европи и свету?
Галовеј : НАТО је заиста само САД, тако да све зависи од тога каква јавна подршка постоји за рат у САД.
Од Доналда Трампа смо видели веома оштар непријатељски став против бескрајног рата, против НАТО-а. Следећи председнички избори су 2024. Дакле, велика је могућност да ће САД изабрати владу која не жели да иде даље овим путем.
Али чак и ако то није случај, америчка економија је тако крхка. Производни капацитет САД на војном индустријском нивоу је тако озбиљно натегнут. Мало је вероватно да су САД у позицији да воде рат у Азији.
А остало је оно што ја зовем Мусолини. Мусолини је ишао по свету, претећи људима Хитлеровом војском. Није имао своју војску, али је могао да их угрози Хитлеровом војском. И то раде други. Аустралија, на пример, да ли Аустралија има војску? Може ли се Аустралија борити против Кине? Не, то је апсурдан предлог, али може имплицитно да запрети Кини војском САД. Али шта ако сама америчка војска није у стању да се укључи у мега ратове? Нисмо говорили о локалном окршају.
Политички гледано, азијски НАТО је у настајању, иако нисам сигуран да је Јужна Кореја била толико узбуђена последњом Столтенберговом посетом. Нисам сигуран да народ Јужне Кореје жели да ризикује свој просперитет придруживањем ратном логору против Кине.
Јапан је друга ствар. Не знамо у којој мери је некадашњи дивљи, расистички, грабежљиви јапански експанзионизам још увек присутан у срцима и умовима јапанског народа. Зато су покушаји да се Јапан увуче у азијски НАТО, супротстављајући се Кини, најзлобнији од свих.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 15, 2023
