Прочитај ми чланак
После заоштравања кризе у Украјини Турска се нашла под притиском Русије због повећаног присуства америчких војних бродова у водама Црног мора. Москва је позвала Анкару да доследно спроводи одредбе Конвенцију из Монтреа, којом је регулисано присуство страних бродова у том региону.
„Ми смо запазили да су амерички војни бродови у неколико случајева остали дуже (у Црном мору) што није у складу са Конвенцијом из Монтреа”, упозорио је Анкару шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, пренели су медији у Истанбулу.
Према Конвенцији из Монтреа, која је усвојена 1936. године, војни бродови земаља које не излазе на Црно море, могу у њему остати највише 21 дан. Према том документу њихова носивост не може да премаши 45 хиљада тона а пролазак кроз Босфор и Дарданеле даноноћно надзире Анкара.
Турска је одмах оспорила те тврдње Москве. „ Ми доследно спроводимо одредбе те конвенције која је на снази 78 година”, наглашено је у писаном саопштењу МИП-а. У Анкари тврде да се садашња војна активност у том подручју одвија у складу са важећим међународним правом.
После избијања кризе у Украјини, у Црном мору су одржани маневри у којима су учествовали бродови САД, Бугарске и Румуније, тврде истанбулски „Хуријет”. Ускоро би требало, како се сазнаје, да кроз Босфор прође и амерички разарач „Доналд Кук”.
Анкара сада очигледно мора да балансира између кључног савезника с друге стране Атлантика и моћног северног суседа, као што је то био случај и у време грузијске кризе 2008. године. Локални медији тврде да се НАТО залаже за успостављање новог баланса снага у региону који је поремећен нестанком украјинске флоте и да би Турска требало да буде „еластичнија” у примени ограничења која произилазе из Конвенције из Монтреа.
На Западу већ могу да се чују и идеје да тај договор требало изменити, пошто га је време већ прегазило. Москва, међутим, инсистира на доследном спровођењу те конвенције како би се избегло даље заоштравање у региону.
Турска је, после избијања кризе на Криму, приметно суздржана у осудама Русије, како не би угрозила веома развијену економску сарадњу са Москвом.
„Анкара не признаје резултате референдума на Криму пошто је био нелегитиман и залаже се за очување територијалног интегритета Украјине. Ми се надамо да то неће довести до нових тензија у региону”, изјавио је министар спољних послова Ахмет Давутоглу, који је одмах после избијања кризе у Украјини посетио Кијев, док је премијер Тајип Ердоган био у телефонском контакту са председником Владимиром Путином.
Турска се засад није придружила САД и другим западним земљама које су увеле санкције за поједине руске и украјинске односно кримске функционере. Она очигледно није за међународну изолацију Москве јер би то могло да доведе до „другог хладног рата” и још већих поремећаја у немирном подручју, оцењује се у дипломатским круговима.
У Анкари се с великом пажњом и приметном забринутошћу прати развој на Криму поготово што на њему живе многи Татари, народ који је историјски и културно близак Турцима, али она не жели да изазива Москву са којом је „осуђена на сарадњу”.
Увозом из Русије Турска задовољава више од 50 потреба за природним гасом и десет одсто за нафтом. Евентуално завртање тих славина имало би несагледиве последице, јер Анкара у овом часу нема алтернативно решење за ослобађање од превелике енергетске зависности од Москве.
(Политика)
