Прочитај ми чланак
Останак Јелка Кацина и његове листе испод цензуса на изборима за Европски парламент (ЕП) могао би да означи почетак краја политичке каријере словеначког политичара који је безмало десет година утицао на формирање бриселске политике према Балкану. Након објављивања резултата гласања, према којима је његова листа „Конкретно” освојила нешто више од пет процената гласова, досадашњи известилац ЕП за Србију Кацин изјавио је да је на сцени „тренутак истине словеначке политике”.
Он је, како су пренели медији, рекао: „Словеначке гласаче избори не занимају. Држава није мотивисана да своје чланство искористи за превазилажење стања, што није добро. У овој земљи ДеСУС (партија пензионера) има три члана у Европском парламенту, али више неће имати ни евро у пензионом фонду.” Кацин је додао и да је Европска унија „најдрагоценији механизам” који имају на располагању, али да тако није и у свести Словенаца.
Адут за који је очекивао да ће му обезбедити останак међу европарламентарцима биле су све мањине у Словенији, као чији заступник се препоручивао тик уочи почетка изборне тишине.
Такав приступ је заказао, а Кациновој омиљености код потенцијалних гласача није помогао ни инцидент када је је тражио да му се уступи хеликоптер словеначке војске како би надлетао поплављена подручја у Србији и БиХ. Информацију коју је прва пласирала словеначка телевизија ПОП Кацин је демантовао, али деманти није био дугог даха – војни аташе из словеначке амбасаде у Београду разоткрио је да Кацин није говорио истину кад је, демантујући телевизију, тврдио да није тражио уступање словеначког хеликоптера послатог да помаже поплављенима у Србији.
У Словенији се иначе увелико дискутује о његовој политичкој будућности након „потопа” на изборима за ЕП, утолико пре што је каријеру углавном везивао за институције Европске уније.
Познаваоци прилика тврде да је његова матична партија Либерална демократија Словеније (ЛДС) на ивици пропасти, а сумњају и у његове капацитете да оствари идеју о уједињењу словеначке левице.
„Скромна излазност (свега 24 одсто бирачког тела) није доказ само пословичне апатије словеначких гласача већ је то одраз и незадовољства због ’политике штедње’ коју је прокламовала досадашња бриселска елита, а која је у Словенији највише осиромашила некадашњи средњи слој и ојадила младе, раднике и незапослене. То је један од разлога зашто су бирачи ускратили подршку и Јелку Кацину, у коме земљаци виде типичног бриселског апаратчика и представника добро плаћене, у ширем друштву омрзнуте политичке елите која се годинама држи кормила ЕУ”, оцењује публициста Игор Мекина.
Прича о Кацину не би била могућа без биографских цртица из времена његовог ангажмана као министра информисања 1991. У време словеначке сецесије водио је медијски рат за независност на конференцијама за новинаре, а често се помиње да је његов допринос словеначкој независности, као вође пропаганде, био много већи него Јанеза Јанше и његових територијалаца.
Недељник „Време” је својевремено подсетио да је Кацин у српској штампи називан „начелником штаба” најефикасније ратне пропаганде на овим просторима и да је касније признао да је прорачунато износио неистине о акцијама ЈНА како би придобио наклоност светске јавности.
Учесник је и прве туче у историји словеначког парламента, када је 1998. насео на провокацију колеге посланика и ударио га новинама.
(Политика)
