Прочитај ми чланак
Председница Владе Словеније у оставци, Аленка Братушек, боравила је у Београду као иницијатор Донаторске конференције за помоћ пострадалим од недавних поплава у региону у време када у Словенији почиње предизборна кампања за ванредне парламентарне изборе 13. јула.
И ми смо у Србији знали да срушимо владу која је радила сасвим солидно. Већина у Словенији тако оцењује и једногодишњи рад Владе Аленке Братушек, која је пала због контроверзне политичке позиције градоначелника Љубљане Зорана Јанковића. Њихова донедавно заједничка странка Позитивна Словенија желела га је за свог председника, партнери те странке нису га желели за партнера. Према првим анкетама, бирачи се спремају да казне многе учеснике ове саге, укључујући и Јанковића и Братушекову.
Господин Јелко Кацин био је известилац Европског парламента за Србију. Он на последњим изборима за ЕП није изабран за посланика, па ми у Србији са великим занимањем чекамо да видимо ко ће га заменити. Хоће ли то опет бити неко из Словеније?
– У овом тренутку на то питање тешко бих могла да одговорим, јер су разговори о томе тек на почетку.
Управо кад и Ви, у Београду борави руски министар иностраних послова господин Сергеј Лавров. За Хрватску, Аустрију, Словенију је дуго времена било питање свих питања хоће ли велики инвестициони и енергетски пројекат „Јужни ток“ проћи територијом тих држава. Данас је „Јужни ток“ опет проблем, али другачији. Па је моје директно питање шта Ви мислите, треба ли га градити или не?
– Не само да сам убеђена да га треба градити него да ће и бити грађен, а од руске стране имамо уверавања да ће „Јужни ток“ ићи кроз Словенију. Ми се за тај пројекат припремамо, спремни смо.
С обзиром на то да је енергија сада питање бити или не бити за сваку државу, у ЕУ је било идеја да се о тим важним енергетским питањима одлучује на централизованији начин у Бриселу. Да ли Словенија дели такво мишљење?
– Пре свега, мислим да ћемо на јунском европском самиту рећи нешто на тему енергетске независности Европе. Да видимо да ли имамо јединствен став као целина. Словенија апсолутно подржава дискусије о томе.
Да ли сте за то да се о свим енергетским питањима у ЕУ одлучује на централизованији начин него до сада?
– У „Јужни ток“ је укључено више европских држава, зато је у реду да у томе учествује и Европска комисија, која мора спроводити правила која су договорена.
С обзиром на то да су чак три велике европске фирме сувласнице „Јужног тока“, мало је чудно да се из Брисела стављају примедбе Бугарској, Србији, државама кроз које би тај гасовод требало да прође, а никада фирмама сувласницама?
– Да. Државе су партнери Европске комисије, а не предузећа. Европа може да утврди правила која се спроводе без изузетка, важе за све.
Словенија је прошле године веома великим износима докапитализовала своје банке, међу њима и Нову љубљанску банку, која постоји и у Србији и убедљиво је највећи губиташ међу овдашњим банкама. Да ли докапитализација коју сте спровели већ производи за вас очекиване ефекте?
– Истина је да је санација банака била релативно скупа. Желели бисмо да наше словеначке банке боље сервисирају нашу привреду, али истина је да би најпре требало обезбедити да привреда не буде презадужена и ти су поступци у току. Они подразумевају раздуживање и реструктурирање предузећа и тек таква предузећа би могла да добијају новац од тих добро докапитализованих банака. У овом тренутку резултати Нове љубљанске банке још нису онакви какви бисмо желели да јесу.
У Словенији апсолутно не долази у обзир приватизација домаћих банака?
– У овом тренутку Словенија продаје Нову кредитну банку Марибор (НКБМ) и о томе је већ донета политичка одлука, као што је донета и одлука да се може продати и Нова љубљанска банка тако да се прода 75 одсто, а да 25 одсто остане у државном власништву. Проблем је што у овом тренутку нема неког великог интересовања за куповину банака кад су у целој Европи велике системске банке контролисане стрес тестовима и тешко се одлучују на нове инвестиције. Тако да треба сачекати да се ти поступци окончају.
Приватизација ће бити важно идеолошко питање на словеначким парламентарним изборима. Политичари који намеравају да на истим учествују већ се одређују према намераваној продаји словеначког Телекома. Професор Јоже Менцингер, кандидат Ваше бивше странке на европским изборима, каже да је требало око те, по њему идеолошке приватизације, јаче да се одупрете Европској комисији. Па, јесте ли Ви за продају Телекома или не?
– Сама сам апсолутно против распродаје државне имовине. Сматрам да треба направити стратегију и тачно одредити шта Словенија не би требало да продаје јер се ради о стратешки важној ствари, шта бисмо продали али остајући у неком делу власник, стратегијом да се одреди у ком, а које имовине држава никако не би требало да буде власник. За 15 словеначких предузећа, укључујући НКБМ, већ је донета политичка одлука. Тако да о томе не бих желела додатно да полемишем. Међу тим фирмама је и Телеком. Мислим да би било лоше да држава сваки час мења своје одлуке, изгубила би на кредибилитету кад би се свака два месеца предомишљала. Оно што би по мом мишљењу требало да остане у државном власништву то су Лука Копар, енергетика и још би се понешто нашло.
Ми смо овде у Србији били заинтересовани, ја сам дуго пратила питање продаје Меркатора. Али право да Вам кажем то тако дуго траје да сам већ одустала. Па каква је ситуација са Меркатором? Чији је Меркатор у ствари?
– Меркатор је словеначка политика, словеначка влада већ једном продала. И то не моја влада него влада Јанеза Јанше. Тако да у овом тренутку, влада као влада, са продајом Меркатора нема ништа. Власници које је нашла тадашња влада били су лоши, лоше су управљали том фирмом и њене деонице су се као залога нашле у банкама. И сада банке продају Меркатор. Ако мене питате, ја бих одлучила сасвим другачије и Меркатор не бих продавала. Али у овом тренутку, Меркатор не продаје влада него банке које су истина у државном власништву. Било би веома неодговорно да се политика неким декретима меша у пословање привредних друштава. Свеједно очекујем да управе и надзорни одбори тих банака буду апсолутно опрезни и да одаберу купца који ће бити способан да обезбеди развој Меркатора, а да присутна буде и апсолутна транспарентност како би била искључена свака могућност корупције или криминала.
Словенија је пред ванредним парламентарним изборима. Видим да сте и Ви и господин Миро Церар основали странке са сопственим именом у наслову и да се декларишу као социјално либералне. Зар није необично основати странку са сопственим именом и друго, које је то тачно политичко решење социјално-либерално?
– Одлучили смо се за име Савезништво Аленке Братушек, јер је до избора релативно кратко и ради препознатљивости странке смо одлучили како смо одлучили. Социјално-либерално, мислим, да то није ништа необично, то је не само у Словенији сасвим нормално политичко опредељење: заузимамо се за успешну тржишну привреду и желимо да сачувамо социјалну државу на нивоу који имамо данас. То је све.
Почетак је предизборне кампање, али према садашњим анкетама јавног мњења, Ваша се странка нема чему великом надати. Како ћете до избора направити преокрет?
– Верујем да су људи видели шта је урађено током годину дана моје владе. Пре годину дана Словенија је била тик пред тим да моли за помоћ, да у нашу државу дође Тројка, у чему, по мени, није било ничег доброг. Успели смо то да спречимо, успели смо да преокренемо тренд у економији – кад сам преузела Владу, пад привредне активности износио је 4,6 одсто, скоро минус пет, а у последњем кварталу прошле године привредни раст је износио око два одсто. Прошле године смо успели да смањимо број незапослених за више од осам хиљада. То су ствари које ће људи видети. На крају крајева, није то прошле године била нека моја велика жеља да преузмем вођење владе, него није било јунака који би био спреман, па је то припало мени која сам водила највећу парламентарну странку. Миру Церару смо, и ја лично, нудили да преузме вођење владе у тим тешким тренуцима, па тада то није хтео, није желео.
Већина мојих саговорника у Словенији признају да сте показали да умете да водите владу, спречили долазак Тројке, која је у међувремену пропала, спречили банкрот Словеније, али има и оних, као више либерално оријентисани лист Финанце, који вам приговарају да сте земљу презадужили. За колико сте повећали дуг Словеније?
– Најпре да кажем да је највећи део тог новог задуживања био за отплату старих дугова. Прво, три милијарде смо се задужили за докапитализацију словеначких банака, седам милијарди да бисмо отплатили старе дугове, 1,5 милијарду остављамо новој влади на рачуну. Само 500 милиона евра, које преузимамо на себе, била је цена тога што је Словенија остала социјална држава. Све остало задуживање је било потребно за отплату старих грехова.
Донаторска конференција што пре На примедбу да нас има у Србији који су од ЕУ очекивали више у реакцији на поплаве, Братушекова каже да је Словенија учинила највише што је могла. „Знам да поступци унутар Европске комисије за те фондове теку спорије него што би требало, али поступци су такви не само за Србију него за све државе. Словенија и Француска ће на моју иницијативу организовати Донаторске конференције за помоћ пострадалима од поплава. Верујем да ћу од премијера Србије добити оквирну процену штете или датум до кога ће бити урађена. У БиХ су ми рекли да ће то бити до среде, 18. јуна. То ће бити основа за шта ћемо се на конференцији залагати. Лично желим, баш због овога што ви кажете, да Донаторска конференција буде што пре и да новац што пре дође до оних којима је највише потребан. Најпре се треба побринути да се људи врате својим кућама, а онда помоћи предузећима, привреди како би наставили да раде и како радна места не би била угрожена. Није све на Словенији, али сама ћу се залагати да се та конференција одржи што пре.“
(Данас)
