Pročitaj mi članak
Словеначко-хрватски спор о граници отворио је питање када ће се разрешити исти проблем који имају Хрватска и Србија на Дунаву, познатији као Шаренградска ада.
То прижељкује више од 65 хиљада грађана са обе стране границе.
Док се купају на Дунаву негде на граници између Србије и Хрватске, мештани пограничних места и на српској и на хрватској страни добро знају шта се може а шта не.
“Не може да се стане ногом на обалу, ја сам чамцем прилазио, нема никаквих проблема, али не може на обалу. Мора да се пређе на граничном прелазу“.
“Једноставно је то људима постали саставни део живота. Навикли су се на то, помирили са тим“.
“Некако смо навикли да виђамо хрватске држављане код нас, тако да то није никакав проблем“.
До два, махом викенд насеља Визић и Нештин које се налазе у Србији краће је преко Хрватске. Чести прелази преко границе међутим значе и више бирократије за мештане.
„Некада су биле пограничне исправе, а уласком у ЕУ то су сада пасоши. Донели смо одлуку да локална самоуправа све те документе о свом трошку сноси тим људима“, каже Aлександар Ђедовац, председник општине Бачка Паланка, који истиче да је помоћ стигла и од градоначелника Илока.
Решење између две државе за сада није на видику, а међудржавна комисије Хрватске и Србије није се састајала четири године. За званични Београд граничне линије требало би да буду повучене средином тока реке.
„Држава Србија има став да државну границу треба утврдити на основу законског разграничења РС и РХ из 1945. године која се није мењала све до издвајања Републике Хрватске из СФРЈ. Хрватска сматра да границу треба утврдити на основу катастарских граница оних општина које она у својим евиденцијама води као своју територију“, каже Сава Станковић из Министарства спољних послова.
Из Београда спремност за нове разговоре, као добре комшије и суседи.
„Требало би да покушамо да га решимо сами или да идемо на арбитражу. Не могу неке земље да са пет земаља по питању границе имају пет различих принципа“, каже Aлександар Вучић, председник Владе Србије.
Поред Словеније и Србије, Хрватска још има и нерешено питање границе са Црном Гором, на Превлаци.
Шпијунски рат Хрватске и Словеније
Међународна арбитража за Пирански залив намештена у корист Словенаца, што су Хрвати утврдили прислушкивањем.
Територијални спор између Хрватске и Словеније који решава међународни арбитражни суд у Хагу попримио је ових тропских дана обрисе правог шпијунско-акционог филма и усијао односе двеју суседних држава. Тако су гранични проблеми бивших југословенских република поново „испливали” у први план, а учесници су две државе Европске уније, које су пре шест година потписале споразум о територијалном разграничењу како би Хрватска могла да уђе у ЕУ. Међутим, њихов спор око границе, нарочито у Пиранском заливу, настављен је на међународном арбитражном суду.
Пре два дан београдски „Курир”, а потом и хрватски „Вечерњи лист”, објавили су транскрипте и аудио-записе разговора у којима је словеначки члан арбитражног суда преносио својој земљакињи, која на суду заступа Словенију, детаље из поверљиве дискусије председника суда и осталих арбитара и с њом правио стратегију како да у корист своје земље утичу и на остале судије.
После незапамћеног скандала, како је цео случај крстила Хрватска, која је у прва 24 сата била у потпуној неверици да је тако нешто могуће, јуче је заседала хрватска влада која разматра све могућности, укључујући и излазак из арбитраже. Словенија, која није демантовала веродостојност аудио-снимака, углавном је у дефанзиви, а оставке словеначког члана арбитражног суда у Хагу Јернеја Соколеца и словеначке заступнице у спору Симоне Дреник показатељи су да је заправо све тачно.
Председник Словеније Борут Пахор, који је био премијер када је постигнут договор са Хрватском о арбитражи у вези са границом у Пиранском заливу, изјавио је јуче кратко да жели да арбитража заврши рад и да ће пријатељски односи две земље такви и остати упркос проблему „који је 18 година тровао односе две државе, мање или више непотребно”. Дреникова је, према транскриптима, много пре јавности од Секолеца сазнала да је председник Арбитражног суда Жилбер Гијом врло рано у поступку рекао да су „Словенци добили шта су хтели на мору” и да најмање две трећине Пиранског залива иде Словенији.
Хрватски „Вечерњи лист” је јуче објавио и нови аудио-запис разговора Секолеца и Дреникове: „Дај ми стрељива (материјала). Ја ћу записе дистрибуирати као своје… даћу их судијама”, каже Секолец Дрениковој. Судија Секолец у најновијем транскрипту говори да је граница на копну још „отворена” те да у том погледу није задовољан током расправе. Наводи и реченицу председника суда Жилбера Гијома, чији се одјек може наћи у спорним изјавама словеначког министра Карла Ерјавеца с пролећа ове године када је казао да „има неслужбене информације да ће суд одлучити у корист Словеније”. „Гијом ми је током паузе за кафу рекао да не би требало толико наваљивати и притискати. Добили сте што сте хтели на мору, зато не би требало толико наваљивати”, пренео је Секолец речи председника суда.
Граница на мору, рекао је Секолец, решена је тако да црта разграничења у Савудријској вали, односно Пиранском заливу, иде од ушћа реке Драгоње у мору, равном линијом према италијанској граници. И док је Дреникова задовољна разграничењем, јер им је „море најважније”, па је попустљива у вези с копном, Секолец није. Судија Гијом, каже он, није склон делове јужно од Драгоње дати Словенији.
Прва потпредседница хрватске владе и шефица спољних и европских послова Весна Пусић је јуче новинарима објаснила да је протестно писмо послато због кршења независности и непристрасности арбитражног поступка послато Суду и ЕУ, која је посредовала у склапању споразума 2009. године. Споразум су 4. новембра потписали премијери Хрватске и Словеније Јадранка Косор и Борут Пахор у Стокхолму. Њиме је предвиђено успостављање међународног арбитражног суда за одређивање границе на мору и копну, везу Словеније према отвореном мору и коришћење релевантних морских подручја.
Арбитражни суд чини пет судија – по један из Хрватске и Словеније, а преостала три су изабрана договором с пописа арбитара Европске комисије.
Пусићева је ипак нагласила да ће Хрватска сама решавати свој проблем, а најекстремнија могућност је непризнавање одлуке суда. Хрватски „Јутарњи лист” је пренео речи професора на катедри за међународно право загребачког Правног факултета и бившег члана хрватског правног тима пред Међународним судом правде у тужби против Србије за геноцид Даворина Лапаша, који каже да се већ догађало да државе нису признавале пресуде неког међународног суда, нарочито арбитражног суда, с образложењем да рад суда није био непристрастан и објективан.
„У случају арбитражног поступка о разграничењу са Словенијом, важно је да Хрватска најпре дипломатским путем упозори Међународни суд на оно што смо имали прилике прочитати и чути у транскриптима и звучним записима”, рекао је Лапаш.
На питање новинара шта мисли о вечерама словеначког судије у приватној кући члана судског већа Бруна Симе и састанцима у четири ока с председником арбитражног већа, он је одговорио да комуникација међу судијама не само да није забрањена него је и пожељна, али да је непримерено и недопустиво лобирање с позиције судије за словеначку страну.
Једна од потписница овог споразума који је деблокирао приступне преговоре Хрватске са ЕУ, Јадранка Косор јуче је на свом „твитер” налогу написала да „споразум више не постоји”. Бивши председник Хрватске и лидер новоформиране странке Напред Хрватска – Прогресивни савез Иво Јосиповић и опозициона странка ХДЗ траже од власти раскид арбитражног споразума са Словенијом, док и остале опозиционе странке траже ванредну седницу парламента.
Словеначка опозиција, с друге стране, очекује да због овог скандала оставку поднесу и премијер Миро Церар и министар спољних послова Карл Ерјавец. Церар тврди да словеначка влада није била упозната са комуникацијом својих представника, те да неко ко је „повезан са хрватском страном употребљава шпијунске методе како би се утицало на арбитражу”. Љубљана није званично демантовала било шта у вези са овим случајем, а словеначка штампа се углавном бавила тиме како се министар спољних послова Ерјавец хитно вратио са годишњег одмора и да је у првој реакцији рекао да су то све „глупости”, а цео проблем је повезао са предизборном атмосфером у Хрватској.
За медије је главна тема била како су медији дошли до транскрипта разговора и да су им документ могле обезбедити само обавештајне службе. Љубљанско „Дело” је чак навело да хитно сазивање конференције за новинаре шефице хрватске дипломатије треба схватити као „наставак специјалног рата хрватске владе против арбитражног поступка”. У коментару на првој страни „Дело” у наслову оцењује да је реч о „прљавим методама”, као и да „то што су Секолец и Дреникова разговарали јесте проблем, али је то што Хрватска прислушкује – скандал”.
