Pročitaj mi članak

Zašto se kažnjava stoka „izdajnička“ na Krčedinskoj adi (VIDEO)

0

Hranjenje i briga o životinjama podstiču empatiju, saosećanje i odgovornost. U životinjskom svetu se teško mogu naći primeri funkcionisanja čopora u kojima najgori i najnesposobniji upravljaju, naređuju, raspodeljuju hranu ili praktikuju bilo kakav oblik vlasti. Jednostavno, životinje ne trpe gluposti. Da li je moguće da smo zaista toliko otupeli i da smo potpuno oguglali i na ljudsku, ali i na životinjsku muku?

Евакуација животиња које су биле заробљене на Крчединској ади на Дунаву у завршној је фази, будући да је спасена већина крава, док ће у среду бити спасавање коња, а ток спасавања приказује и снимак Еко страже на друштвеној мрежи „X“. Наиме, сточар Миленко Плавшић данима је тражио помоћ да превезе своје коње и говеда са Крчединске аде на којој су заробљени. Он је рекао да ће животиње у супротном угинути јер немају могућност за испашу због високог водостаја Дунава.

Бивши начелник Управе за односе с јавношћу Војске Србије Петар Бошковић изјавио је да би Војска могла да спасе стоку заробљену на Крчединској ади на Дунаву код Новог Сада, али нема ко да то нареди.

– Ето прилике за позитиван имиџ, за помоћ народу. Али нема ко да нареди. Чека се Врховни командант да види којој странци стока припада – навео је Бошковић на друштвеној мрежи „X“.

Кажу да људи који редовно брину о животињама боље контролишу импулсивност, развијају друштвене вештине и самопоштовање. Крчединска ада нас опомиње да смо све то негде загубили. Зато и звучи језиво мишљење Бошковића. Ако је стока неког опозиционара, нема спасавања. Код људи, ако нису уз власт, нема ти лечења а ни запослења.

Foto: MUP

Бити одговоран за друго живо биће може бити такође и вредна лекција за децу: Они уче да буду поуздани, колика је важност одржавања рутине и одржавања добрих навика. Можете бити уморни или нерасположени, али када знате да опстанак једне животиње зависи од вас, то вам може помоћи да постанете саосећајнија особа: Није све у томе шта ви желите и шта вам треба.

Сада ће се трагати за моралним утемељењем својих ставова и кривица ће се тражи на другој страни. Нажалост, свако је ка оном другом окренуо огледало и људи више не препознају једни друге. То узајамно оптуживање је уствари преокренут осећај кривице који сви делимо. Међу људима и животињама је завладао глуп и непродуктиван антагонизам,

У Србији се обожава и негује људски талог. Као што видесмо, за такво стање биваш и награђен. Неумитно је да се запитамо, да ли је у питању неки социјални режимски експеримент, где су грађани Србије заморчићи у некој озбиљној компаративној студији о социјалном понашању животиња, са циљем да се још боље разумеју механизми који карактеристике људских друштава толико одвајају од животињских.