Pročitaj mi članakProšle godine vojna obaveza postala je jedno od glavnih pitanja i u Rusiji i u Ukrajini. Međutim, obim je bio potpuno drugačiji u dve zemlje.
Док је у Русији мобилизација била делимична, трајала је једва више од месец дана и захватила је око 300.000 људи, према званичним подацима – од којих је значајан део већ имао војно искуство – у Украјини се развијала потпуно другачије, пише „РТ интернешенел“.
Кијев је увео општу мобилизацију која је на снази више од годину дана. Тачан број одведених у оружане снаге за то време није познат, а процес су пратили бројни скандали.
Незадовољство јавности изазвали су случајеви у којима су службеници за спровођење закона применили силу приликом дељења обавештења о регрутацији или су незаконито слали људе у борбе. Украјинске власти, упркос свему, немају намеру да паузирају мобилизацију јер је ситуација и даље критична на неким деловима фронта.
Оружане снаге Украјине губе контролу над утврђеним областима око Артјомовска (Бахмута) и трпе огромне губитке, наводе „Гардијан“ и други медији. У међувремену, Кијев наставља да издаје позиве за мобилизацију и шаље људе без одговарајуће обуке.
Прихватљиве границе
Према законима Украјине, позив за одслужење војног рока може се издати на улици само ако се у њему наводе лични подаци лица коме се даје. Противзаконито је и да војни комесари задржавају грађане, јер они нису полиција, а војни обвезници нису криминалци. Ипак, управо се тако регрутација тренутно спроводи у Украјини.
Прогањају се војно способни мушкарци, а друштвеним мрежама непрестано круже видео снимци на којима се види како војни комесари улажу велике напоре да уруче позиве, укључујући и силу.
Одеса се посебно истиче у овом погледу. На пример, војни комесари су ухваћени како се возе по граду у колима хитне помоћи. Када су наишли на мушкарце одговарајућег узраста, стали су, предали позиве и кренули даље. Након што су се на друштвеним мрежама појавили снимци, локални војни комесари морали су да се правдају и тврде да су им дали санитетско возило дали за рад.
Било је и случајева да су мушкарци у Одеси хапшени на улици и насилно одвођени у војну канцеларију, чак и без уручења позива за мобилизацију.
Прилично дуго, Оперативна команда Југ украјинске војске је покушавала да игнорише незаконите, насилне методе које су користили њени војни комесари. Међутим, 14. фебруара је објављен снимак на којем се види како особље војног регистра насилно приводи човека. Како би избегла скандал, војска је брзо уверила јавност да ће одговорно особље бити кажњено за „некоректно“ понашање и инцидент ће бити истражен.
Инциденти у Одеси илуструју ширу проблематику регрутације у Украјини и доводе у питање методе које користе власти. Физичка сила и обмана су постали уобичајени. На пример, позиве често уручују запослени у јавним службама, а становници града документа проналазе у својим поштанским сандучићима, што такође није дозвољено законом. Војни комесари, међутим, сматрају те методе легитимним.
Тренутна ситуација је разумљива — украјинској војсци недостају људи и покушавају да попуне јединице на било који начин. Међутим, незадовољство јавности расте, што не само да угрожава процес мобилизације, већ и подрива поверење у власти.
Посебно велику пажњу добио је случај Богдана Покита. Тридесеттрогодишњем становнику Тернопоља крајем јануара уручен је позив на аутобуској станици и, без војне обуке, послат је на фронт код Артјомовска, где је само неколико дана касније погинуо.
Брзе промене
Након тога, негодовање јавности наставило да расте, толико да су политичари и Министарство одбране били приморани да брзо прилагоде своје поруке. Озлоглашени војни комесари Одесе били су дужни да снимају уручивање позива.
Посланици су, у међувремену, затражили од представника војске задужених за регрутацију да испитају инциденте, нарочито оне који су узнемирили јавност. Фјодор Вениславски, члан Комитета Врховне раде за националну безбедност, одбрану и обавештајне послове, рекао је да парламент „није задовољан“ одређеним методама мобилизације.
Он је обећао да ће након саслушања, које тек треба да се одржи, бити израђене препоруке за „дефинисање јасних граница у којима представници војних канцеларија могу, а не могу да делују“
У међувремену, посланик из владајуће странке „Слуга народа“, Георгиј Мазурашу, поднео је предлог закона којим се предвиђа минимални период обуке од 3 месеца за нове регруте без претходног војног искуства.
Мобилизација добија на замаху
Упркос званичним изјавама, регрутација у Украјини узима све више маха и све више грађана може бити одмах мобилисано ако се за то укаже потреба, рекао је „Блумбергу“ саветник министра одбране Украјине Јуриј Сак. „Имамо довољно резерви. И наравно, ако буде потребно, мобилисаћемо још људи“, рекао је званичник одговарајући на питање да ли Украјина има довољно војника да настави борбу.
Истовремено, постоји врло мало начина да војно способни мушкарци избегну фронт. Министарство одбране Украјине је недавно навело легитимне разлоге за изузеће од регрутације: болест која не дозвољава регруту да се креће самостално, потреба да се брине о болесном рођаку, покретање кривичног поступка, или смрт блиског рођака. Да би потврдила изузеће, особа мора да достави релевантне документе. Регрути који се не појаве у мобилизационом центру подлежу административној, па чак и кривичној одговорности.
Још један законски начин да се избегне регрутација је њено одлагање. Међутим, последњих месеци многи предузетници су се жалили да овај механизам не функционише. Све је теже одлагати војну службу за стручњаке – не добијају је сви који су на списку, а други радници ризикују да добију позив.
Многа предузећа плаше се давања личних података о својим запосленима. Штавише, многе организације не испуњавају „стратешке“ критеријуме, што значи да уопште не могу да добију одлагање за своје особље.
Да би на пролеће имали довољно радника, пољопривредници већ покушавају да одложе војни рок за своје стручњаке. Уосталом, ако се мобилише већина радно способних мушкараца, сектор неће имати довољно радника. Посебно с обзиром на то да многим становницима села истиче рок прелиминарне одгоде.
С обзиром на бирократију и званичну опрезност око осетљивог питања, одобрена листа може да стигне до руководиоца пољопривредног предузећа тек до јесени, када дође време за жетву усева. У међувремену, остаје нејасно ко ће на пролеће засејати њиве.
Све већи број предузећа, у страху да не погорша ситуацију својим људима, одлучује да игнорише теоријску могућност одгоде.
Један од челника предузећа у Черкаском региону који је желео да остане анониман, рекао је агенцији Страна да су видели „бројне случајеве у суседним предузећима где је половина запослених добила одгоде од регрутације, а остали су добили позиве за мобилизацију. Они којима није одобрено одлагање одмах су добили позиве. Стога смо одлучили да ћутимо и не достављамо никакве спискове.“
Психолошка подршка
Украјини су преко потребни регрути, али ентузијазам војно способних мушкараца опада и власти то знају. Наталија Гумењук, шефица Заједничког координационог прес центра Оперативне команде Југ окривљује „пропагандне изворе“ који шире вест да је добијање позива једнако слању на фронт. „Ово апсолутно није тачно“, тврди она.
Биће потребно много више од њених уверавања да смири украјинско становништво и утиша тренутни талас незадовољства. У позадини сукоба и скандала, украјинско друштво је све узнемиреније. Средином фебруара, Европски биро Светске здравствене организације (СЗО) објавио је процену да 9,6 милиона Украјинаца пати од умерених до тешких менталних поремећаја.
Ова бројка поставља питање колики данак рат има за украјинско друштво и шта ће бити с њим након завршетка непријатељстава, када друштвена солидарност ослаби, а последице вишемесечног, или чак вишегодишњег емоционалног стреса се појаве.
У августу 2022. Министарство здравља израчунало је приближан број Украјинаца који ће патити од менталних поремећаја након рата. Тада је министар Виктор Љашко предвидео да ће бити погођено 15 милиона људи. „То су људи којима ће барем бити потребна психолошка подршка“, рекао је званичник.
Док блага депресија не представља претњу за друге и узрокује патњу само за пацијента, неке врсте поремећаја су озбиљније. Међутим, посттрауматски стресни поремећај (ПТСП), који, према подацима међународних организација, погађа од 50 до 80 одсто ратних ветерана, може да изазове мисли о самоповређивању или повређивању других, као и да изазове проблеме на послу или у међуљудским односима, а често резултира агресијом.
Узимајући у обзир распрострањене случајеве ПТСП-а међу војницима који знају како да рукују оружјем, и широку доступност оружја на украјинском црном тржишту, сукоб и његове последице представљају озбиљан ризик за друштво.
Узимајући у обзир минимално 50 одсто ширења ПТСП-а међу учесницима у непријатељствима, најмање 250.000 Украјинаца ће вероватно бити погођено крајем сукоба. А овај број је највероватније потцењен.
Још није јасно колико људи Оружане снаге Украјине планирају да регрутују у блиској будућности. Али током протекла два месеца, око 30.000 војника је послато у Западну Европу на обуку.
То су углавном људи без претходног војног искуства које треба обучити да рукују западном опремом. Ако се томе дода број регрута потребних за хитну надокнаду губитака на фронту и оних потребних за помоћне послове ван зоне сукоба, бројке би могле драстично да порасту.
За сада, нема назнака да би притисак јавности могао на неки начин да промени ток опште мобилизације у Украјини. У земљи која је до сада регрутовала око милион људи, неспремност јавности да се ухвати у коштац са оружјем није ишла даље од истицања незаконитог понашања војних комесара на друштвеним мрежама и критиковања власти.
Међутим, са почетком топлијег времена, непријатељства ће се неминовно интензивирати, што значи да ће губици расти, а биће потребно још људи. Само је питање времена када ће Украјина бити приморана да прошири категорије регрутације како би укључила оне који су изузети због лошег здравља, одлагања или тешких породичних околности. Наравно, исто би на крају могло да се односи и на Русију.
Идили дошао крај? Америчко-украјинско јединство се распада https://t.co/xqSZZp1MH1
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 13, 2023
