Прочитај ми чланак
Доласком Владимира Путина руски олигарси су зауздани, доведени у ред, али још увек милијарде одлазе из Русије.
Без обзира на успех Путиновог дисциплиновања, из Русије се годишње одлије 70 милијарди долара.
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА: МОСКВА
Пре 15 година у Русији су се појавили први текстови о домаћим милијардерима. Часопис за пословне људе “Форбс” је објавио ранг-листу најбогатијих у Русији. Први су били они који су уз помоћ корумпираних чиновника приграбили нафтни бизнис. Свих тих година првих десет су они који експлоатишу сировине.
Народ је брзо милијардере прозвао олигарсима, јер су Борис Березовски, Михаил Ходорковски и дружина одмах хтели и да завладају земљом. Грчка реч “олигархија” у буквалном преводу значи “мањина која влада”. А они су почели да воде “кадровску политику” и постављају своје људе на важна места. Болесни председник Борис Јељцин је био више фигура за заклањање.
Доласком на чело Русије Владимира Путина почиње сукоб са олигарсима. Прво, више нису могли да долазе у Кремљ кад год хоће, а онда су натерани да почну да плаћају реалну извозну царину на бази светске цене. Дотад су “нови капиталисти” руске сировине продавали својим офшор компанијама по нереално ниским ценама.
У прва два председничка мандата Путин је олигархе свео на – милијардере. По грамзивости нису ништа бољи од олигарха али немају онако јак утицај на медије и не воде државну политику.
Да је Русија економски стабилна доказује се чињеницом да су националне златне резерве 522,2 милијарде долара. Русија је већ доста дуго на трећем месту по девизно-златним резервама, иза Кине и Јапана. Многи у Русије се питају каква би била тек ситуација да силне милијарде нису пребачене на Запад него да су инвестиране у развој домаће привреде.
Садашње богаташе одликује изражени егоизам, па их историја неће запамтити. Нису градили народу ни болнице, ни школе.
Од првих шест олигарха чије се богатство процењивало на 9,3 милијарде, број руских милијардера је растао – сада их има 96 и “тешки” су 376 милијарди долара. И руски проценат у укупној светској економији је скочио на – осам одсто.
Први милијардер у постсовјетској Русији био је Борис Березовски о коме је написана и књига “Кум Кремља”. Његово богатство 1997. је процењено на три милијарде долара. Био је 104. на светској листи милијардера. Био је сувласник “Сибнефта”, а постао заменик секретара Савета безбедности Руске Федерације иако је већ имао и пасош Израела.
На првом списку милијардера били су и Владимир Потањин, један од власника “Нориљског никла”, као и главни акционер “Лукоила” Вагит Алекперов. Пристали су на нове услове, па су и данас у бизнису.
Раст цена нафте помагао је руским милијардерима. Већ 2001. на “Форбсовој” светској листи било их је осам. Расла је и цена метала и других сировина које извози Русија, па је 2008. број милијардера у Русији порастао на 82.
Тада је у десет најбогатијих на свету ушао Олег Дерипаска “краљ алуминијума” којег су добро запамтили не само запослени у алуминијумским комбинатима у Русији већ и у иностранству, као у Подгорици, на пример. ”Форбс” је проценио да има 28 милијарди долара, али је Дерипаску економска криза из 2008. натерала да затражи помоћ од своје државе. Његова империја је била у кредитима до гуше.
Милијардерима је досадно у својој земљи, па је Роман Абрамович купио фудбалски клуб Челси. Касније су његовим путем кренули и други. Руски богаташи преко зиме окупирају монденска зимовалишта, а лети се шепуре на својим јахтама у познатим летовалиштима.
У време последње економске кризе, 2008, Руси су се жалили па је Владимир Путин натерао Дерипаку да пред ТВ камерама решава проблеме своје фабрике и у месту Пикаљово.
Од тада некада кочоперни олигарси почињу да моле да им држава помогне из стабилизационог фонда.
Криза је уздрмала и оне експанзивне грађевинаре. Класични пословни нокаут доживео је главни акционер “Миракс групе” Сергеј Полонски, чије је богатство “Форбс” процењивао на 1,2 милијарде долара. Држава га је пустила низ воду, он је доживео пословни фијаско. Између осталог, и у Будви.
Милијардери постају кооперативнији са државом, али и ове године одлив капитала из Русије, по подацима Руске централне банке, биће око 70 милијарди долара. Донедавни власници значајног дела акција у нафтној компанији ТНК-БП не скривају да ће милијарде од продаје пребацити на Запад.
Као што су некад милијардери из арапских земаља, захваљујућу петро-доларима куповали некретнине у Лондону, сада су главни купци који не питају за цену Руси. Бивши председник Банке Москва Алексеј Бородин је у Лондону купио вилу за 140 милиона фунти. Против Бородина се води кривични поступак јер је опустошио буџет града Москве.
Вилу у предграђу Лондона купио је и Роман Абрамович за 90 милиона фунти. Алишер Усманов је на северу Лондона платио вилу 50 милиона фунти. Лондон је многим из Русије “резервни аеродром”. Чим им постане опасно да живе у Москви, они брзо лете у Лондон.
Стручњаци за некретнине у Великој Британији кажу да је цена вила и замкова у Лондону од 2009. расла невероватно брзим темпом. Некретнине су углавном куповале офшор компаније које не плаћају порезе.
(Новости)
