Прочитај ми чланак

ПУКОТИНА КРОЗ АМЕРИКУ Најмоћнију земљу света цепају покољи, страх и МРЖЊА

0

„Сједињене Америчке Државе све су мање достојне свог имена. Сједињеност је пала у запећак, пукотина кроз америчко друштво све је шира, јаз између белаца и црнаца све дубљи“, пише немачка штампа након напада у Даласу.

y

„Сједињене Америчке Државе све су мање достојне свог имена. Сједињеност је пала у запећак, пукотина кроз америчко друштво све је шира, јаз између белаца и црнаца све дубљи“, пише немачка штампа након напада у Даласу.

Пет мртвих и седам рањених полицајаца, два рањена цивила. То је крвави биланс заседе коју је у Даласу поставио тамнопути екстремиста Мајка Џонсон, касније убијен тако што је полиција на њега послала робота-бомбу. Тај 25-годишњак био је шест година резервиста америчке војске и једном био у мисији у Авганистану, а подаци са његове странице на Фејсбуку указују на симпатије за неколико радикалних црних покрета.

Напад се одиграо током мирног протеста због наставка полицијске бруталности према тамнопутим грађанима – претходних дана је полиција убила по једног црног младића у Луизијани и Минесоти. Напад у Даласу највећи је удар на америчке полицијске снаге још од терористичких напада из септембра 2001. Председник Барак Обама раније ће завршити своју посету Европи где учествује на самиту НАТО.

„Овај напад ће вероватно дубље поделити америчко друштво“, пише конзервативни Франкфуртер алгемајне цајтунг. „Сада и белци имају разлог да се плаше расистички мотивисаног насиља. То што је починилац рекао да је хтео да убија беле људе, пре свега беле полицајце, има потенцијал да додатно затрује односе између група становништва. Међу полицајцима, али и конзервативцима, већ дуже време кружи схватање да се недела појединих полицајаца неправедно приписују колективу. Они тврде да постоји права мржња према снагама безбедности. С друге стране, многи Афроамериканци неће после ужаса из Далас заборавити на случајеве неоправданог и смртоносног насиља против младих црних мушкараца.“

Берлинер цајтунг пише: „Управо они који би у једном демократском друштву требало да се побрину за безбедност, да штите животе грађана и гарантују њихова права, постали су за многе Американце претња или се барем тако перципирају. С правом се плаше посебно црнци, али и Латиноси и друге мањине. Страх од белаца, страх од полицајаца. Блацк ливес маттер – црни животи су важни, тако гласи слоган новог покрета за грађанска права. То је у принципу банални поклич. Горко сазнање нашег времена је да људи с тим захтевом морају на улице, можда и да погину, и то у једној земљи која за себе тврди да је земља слободе.“

Но протестима против полицијске бруталности је убица из Даласа учинио медвеђу услугу, пише Фленсбургер тагеблат: „Уместо да се води неопходна дискусија о полицијском насиљу у САД, сада се прича о жртвама у униформама. Заједнички именилац нових дешавања је лак приступ оружју. Како један полицајац не може знати да ли је нека особа наоружана, његов прст је лакши на обарачу него у другим земљама где су закони о поседовању оружја оштрији.“

Бечки дневник Стандард описује како институције обично реагују када полиција усмрти неког црног младића: „Након протеста следе умирујуће речи политичара и обећање да ће све бити испитано. Ако полицајац који је пуцао – а то је често случај – буде ослобођен, онда настају нове демонстрације које се завршавају уз нова обећања, рецимо тиме да ће се окончати доминација белаца у извршним органима места са црначком већином.

Па тако до следећег леша. Али сада је дошао рез. Без обзира који су мотиви напада у Даласу, ово је слом, хм, црно-беле слике према којој је починилац увек бели полицајац, а жртва увек Афроамериканац.“ Аутор коментара се прибојава даљег заоштравања, али и види малу наду да се сломи врзино коло насиља јер су сада обе стране искусиле како је бити жртва. „Истина, то је мајушна нада, али ипак: Доналд Трамп се до сада није укључио у писање мрзилачких коментара по интернету. Уместо тога изјавио је саучешће – породицама белих и црних жртава.“

Манхајмер морген даје ширу слику: „Сједињене Америчке Државе све су мање достојне свог имена. Сједињеност је пала у запећак, пукотина кроз америчко друштво све је шира, јаз између белаца и црнаца све дубљи. Искуство деценијског изопштавања и насиља распалило је брутално контра-насиље које се демонстрира баш сада када се америчко друштво растаче између сиромашних и богатих као и између Демократа и Републиканаца.

Када Барак Обама као први црни председник САД следеће године напусти функцију, положај Афроамериканаца биће перципиран као лошији него пре Обаминог мандата. Згасла је нада коју је 2009. пробудила прва Обамина изборна победа.“