Прочитај ми чланакИако му је вера била дубоко важна, такође је била извор великог бола, захваљујуц́и начину на који се у Пакистану поступа према посебној заједници ислама, Ахмедија муслиманима, којој је припадао
Абдус Салам, научник из Пакистана, освојио је 1979. Нобелову награду из физике. Његово животно дело било је кључно за дефинисање теорије физике честица која се и данас користи и поставило је темеље за откриће Хигсовог бозона 2012. године – честице која је одговорна за давање масе свим осталим честицама. Салам је био први муслиман који је освојио Нобела, а његова победа требало је да буде историјски тренутак за земљу. Уместо тога, његова прича је после 40 година заборављена у земљи у којој је рођен – делом због верског идентитета до којег је тако држао.
Нови документарац има за циљ да Салама врати у центар пажње, тамо где му је и место.
– Салам је био први муслиман који је освојио Нобелову награду. Био је толико посвећен својим коренима и побољшању стања свог народа да је носио турбан у Стокхолму током примања награде од шведског краља – рекао је за ББЦ један од продуцената документарца Закир Тавер.
Током говора приликом уручивања награде, Салам је цитирао Куран.
Филм приказује Саламову непоколебљиву посвећеност трима стварима: физици, вери и националности.
Његов отац, учитељ, веровао је да је Саламово рођење резултат визије од Бога коју је имао током молитве, и тако је Салам током одрастања био третиран као супериорно биће, за разлику од својих браће и сестара – био је ослобођен домаћих послова попут муже крава и пражњење тоалета, а то време је користио за рад на својим задивљујућим вештинама из математике. Ипак, његово детињство није било нарочито луксузно. Када је напустио свој град да би похађао Универзитет у Лахору, био је то први пут да је видео електрично светло.
Вештине из математике и физике издвојиле су га од колега, освојио је стипендију за Кембриџ, где је постао једно од ретких јужноазијских лица. Након што је завршио докторат на Кембриџу, преселио се у Лахоре да би радио као професор математике.
Током свог живота, Салам је био посвећени муслиман. Непрестано је слушао Куран док је радио у својој канцеларији у Лондону. Никада није гледао на религију као на баријеру његовој науци. Заправо је мислио да оне раде заједно, а својим колегама је говорио како је многе идеје добио од Бога.
Тежио је јединственој теорији која би објаснила сву физику честица, што је било у складу с његовим религијским уверењима.
Иако му је вера била дубоко важна, такође је била извор великог бола, захваљујући начину на који се у Пакистану поступа према његовој, посебној заједници ислама, Ахмедија муслиманима.
Ахмедија покрет основан је 1889. године у Пуњабу, британској Индији. Ахмедије верују да је њихов оснивач, Мирза Гхулам Ахмад, заправо месија. Међутим, други муслимани не слажу се са овим и говоре како још увек чекају свог пророка.
Невоље за Ахмедије почеле су 1953. године са низом насилних протеста у Лахору против покрета. Званичници су рекли да је 20 људи погинуло у нередима, али се верује да је број пуно већи.
Ова верска заједница се од стране већине муслимана сматра сектом, а консензусом исламских теолога 1975. је искључена из оквира исламске заједнице, а Ахмедије су назване немуслиманима и лишени су права.
Мирза Гхулам Ахмед се прогласио послаником, што је у директној супротности са шехадетом, који је суштина ислама. 2010. године нападнуте су две Ахмеди џамије у Пакистану, при чему је 94 особе погинуло, а више од 120 је рањено.
– Чак и данас, ако би Ахмеди муслиман употребио исламски поздрав у Пакистану, он или она могли би завршити у затвору на три године и то би се сматрало легалним. Ахмеди џамије су оштећене, гробови Ахмедија су оскрнављени, продавнице опљачкане и већину времена држава затвара очи пред оним што се дешава – каже Адел Шах, имам Ахмедија са седиштем у Лондону.
Након сукоба 1953. године, Салам је напустио Пакистан. Неколико година је био у Кембриџу, а онда је прешао на Империјал колеџ у Лондону, где је помогао у постављању одељења за теоријску физику.
Упркос одбијања које је претрпео од своје рођене земље, наставио је да буде укључен у најистакнутије научне пројекте у Пакистану.
1961. успоставио је пакистански свемирски програм, док је током раних 1970-их Салам, контроверзно, био укључен у напоре Пакистана за изградњу нуклеарног оружја. Међутим, након усвајања закона против Ахмедија, Саламово учешће у администрацији земље коначно је опало. Био је против нуклеарног оружја.
Само пет година након што су Ахмедије проглашене немуслиманима, Салман је постао први Пакистанац који је освојио Нобелову награду. За свет, он је био први муслиман који је освојио награду из физике. Али у очима своје земље, то није био.
Преминуо је 1996. године. На његовом надгробном споменику у пакистанском граду Рабвах, Салман је описан као први муслимански нобеловац, док локалне власти нису прецртале реч „муслимански“.
Продуценти документарца о њему рекли су како су почели да истражују о Салману, када су сазнали да је његова прича сахрањена због његове религије.
Упркос томе што га је земља издала, никада је није заборавио. Нуђено му је британско и италијанско држављанство, али је до краја живота остао држављанин Пакистана.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
