Руски председник Владимир Путин је упозорио европске лидере и Запад да је мешање у посла Белорусије "неприхватљиво", док Кремљ настоји да појача свој утицај на некадашњу чланицу Совјетског савеза.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је то брутално јасно ставио свима до знања.
“Оно што се дешава у Белорусији нас веома забрињава. Нико не крије чињеницу да је ово геополитичко питање, борба за постсовјетски простор”, истакао је Лавров.
Огромни продемократски протести у Минску против председника Александра Лукашенка и његовог проглашења убедљиве победе за Кремљ су отворили питање – како задржати контролу над Белорусијом када се прашина слегне и преко кога?
Кандидаткиња опозиције Светлана Тихановскаја налази се у егзилу у Литванији и одбила је да призна резултате избора за које чак и Русија каже да “нису идеални”, а пошто је Путин пре неколико дана упозорио ЕУ да се не меша у белоруску политичку кризу, Тихановскаја је директно позвала лидере блока да подрже “буђење” Белорусије.
Лукашенко игра прилично перфидну игру, мада очајничку; с једне стране тврди да Запад хоће да га свргне, да шаље кеш и оружје у Белорусију, а истовремено упозорава Путина да би талас незадовољства и немира лако могао да се прелије на Русију.
Ваљда се нада да на ту карту Русија интервенише и пружи му војну подршку, али је прилично очигледно да је Путин засад прилично суздржан. Напослетку, и писање медија наклоњених Кремљу подражава тај стерилни и неутрални – неутралнији него што би се очекивало – став који Путин има.
Лукашенко је своју позицију у Кремљу већ сам упропастио када се у току протекле године опирао Путиновим позивима на дубљу економску интеграцију и када је оптужио руске “марионете” да финансирају противнике белоруског режима. Тада је тврдио и да је Москва послала 200 плаћеника да га збаце.
Истина је и да је Лукашенко препреден играч који је Кремљу продавао причу да је све фарса и да је он руски човек, али није немогуће да је сметнуо с ума да је Путин још препреденији и, у крајњој инстанци, моћнији.
Путина Лукашенко сада, по свему судећи, не занима много. Русија жели да осигура да ће Белорусија остати под њеним окриљем и врло је могуће да Путин чека да се опозиција коначно изјасни. Светски медији данима пишу да демонстрације у Минску нису експлицитно ни проруске, ни прозападне, и да је једини циљ тог покрета отпора да Лукашенко падне, али ако одлуче да кормило усмере ка Русији, Путин би у овом случају могао да буде управо њихов савезник.
Не, Русија не мари много за демократију и то што су избори били фарса. Истина је и да овде нема тако великог процепа између истока и запада нити агресивног национализма као у Украјини, а ЕУ је можда понешто научила и из Украјине и сада не интервенише даље од тога што је најавила санкције (које, узгред, сада не служе много чему јер ситуација може да се реши до тренутка када оне ступе на снагу) и вербално подржала демонстранте – а управо у том вакууму ће Путин видети шансу да кризу реши у своју корист.
Лукашенка може да задржи ако опозиција покаже прозападне, а нарочито антируске тенденције, а може и да га макне – то би, можда, чак више волео, јер је овај почео да врда – ако установи да му је Лукашенко најсигурнија опција да се руски утицај задржи у Минску.
Додатна Путинова предност је велико ослањање белоруске економије на Русију у виду субвенционисаних цена нафте и гаса и свако одступање од московске агенде значило би економска превирања и захтевало значајне реформе.
Лидери протеста засад се додворавају Путину – макар оптужујући Лукашенка за “тензије и сукобе” са Русијом, али је неопходно да се Тихановскаја изјасни. Демонстрације су се на неки чудноват начин последњих дана примириле, први и најтежи талас насиља и окршаја је прошао и ако опозицију није прошао револуционарни занос, онда је на њу ред.
Путин можда неће бити презадовољан у случају да Белорусија успостави демократију западњачке врсте, али је и такво решење прихватљиво уколико не буде промена у геополитичким приоритетима. На опозицији је сада да се макар неформално определи.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 21, 2020