Прочитај ми чланак

(ПРОРУСКА) ОПОЗИЦИЈА на потезу: О судбини Белорусије одлучиће Путин

0

Руски председник Владимир Путин је упозорио европске лидере и Запад да је мешање у посла Белорусије "неприхватљиво", док Кремљ настоји да појача свој утицај на некадашњу чланицу Совјетског савеза.

© Sputnik / Алексей Дружинин

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је то брутално јасно ставио свима до знања.

“Оно што се дешава у Белорусији нас веома забрињава. Нико не крије чињеницу да је ово геополитичко питање, борба за постсовјетски простор”, истакао је Лавров.

Огромни продемократски протести у Минску против председника Александра Лукашенка и његовог проглашења убедљиве победе за Кремљ су отворили питање – како задржати контролу над Белорусијом када се прашина слегне и преко кога?

Кандидаткиња опозиције Светлана Тихановскаја налази се у егзилу у Литванији и одбила је да призна резултате избора за које чак и Русија каже да “нису идеални”, а пошто је Путин пре неколико дана упозорио ЕУ да се не меша у белоруску политичку кризу, Тихановскаја је директно позвала лидере блока да подрже “буђење” Белорусије.

Лукашенко игра прилично перфидну игру, мада очајничку; с једне стране тврди да Запад хоће да га свргне, да шаље кеш и оружје у Белорусију, а истовремено упозорава Путина да би талас незадовољства и немира лако могао да се прелије на Русију.

Ваљда се нада да на ту карту Русија интервенише и пружи му војну подршку, али је прилично очигледно да је Путин засад прилично суздржан. Напослетку, и писање медија наклоњених Кремљу подражава тај стерилни и неутрални – неутралнији него што би се очекивало – став који Путин има.

Лукашенко је своју позицију у Кремљу већ сам упропастио када се у току протекле године опирао Путиновим позивима на дубљу економску интеграцију и када је оптужио руске “марионете” да финансирају противнике белоруског режима. Тада је тврдио и да је Москва послала 200 плаћеника да га збаце.

Истина је и да је Лукашенко препреден играч који је Кремљу продавао причу да је све фарса и да је он руски човек, али није немогуће да је сметнуо с ума да је Путин још препреденији и, у крајњој инстанци, моћнији.

Путина Лукашенко сада, по свему судећи, не занима много. Русија жели да осигура да ће Белорусија остати под њеним окриљем и врло је могуће да Путин чека да се опозиција коначно изјасни. Светски медији данима пишу да демонстрације у Минску нису експлицитно ни проруске, ни прозападне, и да је једини циљ тог покрета отпора да Лукашенко падне, али ако одлуче да кормило усмере ка Русији, Путин би у овом случају могао да буде управо њихов савезник.

Не, Русија не мари много за демократију и то што су избори били фарса. Истина је и да овде нема тако великог процепа између истока и запада нити агресивног национализма као у Украјини, а ЕУ је можда понешто научила и из Украјине и сада не интервенише даље од тога што је најавила санкције (које, узгред, сада не служе много чему јер ситуација може да се реши до тренутка када оне ступе на снагу) и вербално подржала демонстранте – а управо у том вакууму ће Путин видети шансу да кризу реши у своју корист.

Лукашенка може да задржи ако опозиција покаже прозападне, а нарочито антируске тенденције, а може и да га макне – то би, можда, чак више волео, јер је овај почео да врда – ако установи да му је Лукашенко најсигурнија опција да се руски утицај задржи у Минску.

Додатна Путинова предност је велико ослањање белоруске економије на Русију у виду субвенционисаних цена нафте и гаса и свако одступање од московске агенде значило би економска превирања и захтевало значајне реформе.

Лидери протеста засад се додворавају Путину – макар оптужујући Лукашенка за “тензије и сукобе” са Русијом, али је неопходно да се Тихановскаја изјасни. Демонстрације су се на неки чудноват начин последњих дана примириле, први и најтежи талас насиља и окршаја је прошао и ако опозицију није прошао револуционарни занос, онда је на њу ред.

Путин можда неће бити презадовољан у случају да Белорусија успостави демократију западњачке врсте, али је и такво решење прихватљиво уколико не буде промена у геополитичким приоритетима. На опозицији је сада да се макар неформално определи.