Прочитај ми чланакВелика Британија понудила је држављанство за чак три милиона становника Хонгконга који не желе више да живе на тој територији. Иза ове одлуке заправо крије се тежња британског премијера Бориса Џонсона да на острво насели веома богате грађане ове посебне територије над којом је Лондон некада полагао колонијално право.
То је одлука са острва пошто је Кина у уторак у тајности званично усвојила контроверзни закон којим ће у овом граду-држави бити формиран биро за истраживање и процесуирање кривичних дела која се сматрају претњом по националну безбедност.
Izvor: Tanjug/AP Photo
Како су према новом закону, протести у Хонгконгу забрањени, полиција има право да ухапси свакога ко носи заставу, плакат или транспарент којим се тражи аутономија ове територије.
Кинеска полиција је дан по доношењу проблематичног закона почела са његовом применом и ухапсила готово 200 особа под оптужбама кршења нове легислативе и незаконитог окупљања грађана. Чувари реда су на демонстранте насрнули воденим топовима и сузавцима уз оправдање да крше забрану окупљања у групама већим од 50 људи, донесену због пандемије коронавируса.
Велика Британија је 1. јула 1997. препустила Кини суверенитет над Хонгконгом под условом заштите одређених слобода следећих 50 година и начела “једна земља, два система”. Сада се одважила да позове све становнике Хонгконга да пребегну на острво, што је одмах изазвало праву инвазију на међународни аеродром Чек Лап Кок, док се карте за Лондон купују масовно.
Међутим, нису се сви успели да се укрцају на “авион спаса”, па је полиција на аеродрому ухапсила човека који је ножем на улици убо полицајца у руку.
Тренутно 350.000 становника Хонгконга поседује британски пасош, а сада је такву прилику добило још 2,65 милиона људи. Они ће у следећих пет година имати прилику да се преселе у Европу на позив британских власти.
Кина је, наравно, реаговала на ову одлуку званичног Лондона рекавши да ће Велика Британија сносити све последице због било ког потеза који буде предузет како би се грађанима Хонгконга понудило да се настане на острву.
“Кина је задржала право да делује против Британије по том питању”, изјавио је портпарол Министарства спољних послова Џао Лиђиан, не прецизирајући какве би контрамере Пекинг могао да предузме.
Потрошили богатство
Како спекулише Блумберг, у зависности од тога колико ће становника Хонгконга одлучити да се пресели у Лондон, очекује се да ће и остали градови Уједињеног Краљевства пружити гостопримство овим веома богатим људима.
Само у току прошле године, становници Хонгконга потрошили су 7,7 милијарди фунти за куповину непокретне имовине у Лондону.
Како је саопштила Канцеларија за националну статистику, грађани бивше колоније поседују 98.725 некретнина у главном граду Велике Британије.
Агенција за продају некретнина Беауцхамп Естатес каже да потражња за објектима у Лондону међу кинеским и хонгконшким грађанима у последње време расте и чини чак 15 одсто примарне продаје станова који коштају изнад милион фунти у централном Лондону и 20 одсто уговора скупљих оф 10 милиона фунти, стављајући их далеко испред руских и индијских купаца некретнина у британској престоници.
Међутим, нису ни сви хонгконшки Кинези добростојећи. Око 20 одсто становништва живи испод границе сиромаштва, али није тешко претпоставити да ће пресељење у Британију моћи да приуште они богатији. Ипак, влада у Лондону ће морати делимично да сноси трошкове за скупе авионске карте и понудити помоћ да “стану на ноге” када се преселе.
Није наиван
Прошле године, док су се протести повлачили у Хонгконгу, једно истраживање показало је да чак 40 одсто од 7,5 милиона становника ове територије сматра себе емиграцијом. Ако би се само једна десетина одлучила за долазак у Уједињено Краљевство, тај би број био већи од укупне миграције по целом свету из прошле године.
Британски премијер Борис Џонсон је, како додаје Блумберг, под великим притиском да оде даље од саме понуде боравка. Већина хонгконшких Кинеза не испуњава услове за имиграцију у Британију, укључујући многе млађе демонстранте који се суочавају са санкцијама или хапшењем. Такође, постоје ограничења у ономе што Уједињено Краљевство може да апсорбује као новопридошле грађане.
Све у свему може се закључити да Џонсон врло добро зна коме да отвори врата Велике Британије као свог новог дома.
