Прочитај ми чланак
Француско правосуђе је многе бивше председнике покушавало привести, али никада није успело. Ниkолас Саркози је први којем је припала „част“ и од јуче, након 15 сати испитивања, бивши француски председник је још увек био под формалном истрагом због оптужби за корупцију и нелегално стицање новца од Моамера Гадафија и Liliane Bettencourt, да би касније био и званично оптужен за кривична дела која му се стављају на терет.
Осим тога, Саркози је, како преноси Дeјли Мејл, под истрагом и због сумње да је користио свој утицај како би осигурао да у јавност не би процуриле информације око појединости истраге наводних неправилности у његовој победничкој кампањи 2007., за коју му је Гадафи поклонио 50 милиона евра.
Француско правосуђе за овакво кривично дело предвиђа казну до пет година затвора и новчану казну од 500.000 евра. Медији који нимало не штеде бившег француског председника пишу „како се покојни лидер Џамахирије коначно осветио Саркозиу због агресије на његову земљу“.
Ко је пратио либијски сукоб сећа се како је западна штампа о Моамеру Гадафију писала лажи које су граничиле са научном фантастиком. Може се рећи да је лидер Џамахирије имао бројних мана, као што су их имали сви велики државници, али је чињеница да су његови противници вишеструко гори. Управо када су односи Европе и пуковника кренули узлазном путањом, почела се стварати изразито негативна слика о њему.
Гадафи је рекао како Европи од Либије требају две ствари. Прво, снабдевање нафтом, а друго – борба против афричке илегалне имиграције у Европску унију. Панафрички сањар, пуковник Моамер Гадафи, укинуо је визе за грађане свих земаља афричког континента, што је био разлог због којег је Либија постала транзитна тачка за илегалне имигранте који су се покушавали домоћи Европе с мора. Међутим, све илегалне имигранте који су долазили у Европу, а имали су ту несрећу да их ухвати полиција на територији ЕУ, по закону су требали бити враћени у земљу порекла. За то постоје и судске пресуде, углавном италијанских судова, али је то било немогуће спровести, јер су афрички имигранти уништавали пасоше и на тај начин се није могло сазнати у коју земљу требало вратити те људе.
Европа је тражила од Либије да успостави јачу контролу и властите патроле, те да отвори кампове за илегалне имигранте, али је свој пристанак лично требао дати Моамер Гадафи. Главни посредник између Триполија и Брисела је био италијански премијер Силвио Берлускони, али је главни медитерански господар унутар ЕУ ипак била Француска. Особа која је на себе преузела задатак да Француској врати бившу величину у спољној политици је актуелни заточеник Николас Саркози, који у то време још није био председник, али је био председнички кандидат из владајуће странке с добрим изгледима за победу.
Када погледамо са дистанце, може са сигурношћу рећи да Саркози није остварио своје Наполеонове планове, али се ипак трудио. Део тих напора је било и јачање веза са Гадафијем, којега је угостио у Јелисејској палати. Касније је, нетом прије избора на којима је победио Сакрозија Оланд, француски Медиапарт објавио документе који доказују да је Гадафи 2007. дао Саркозиу 50.000.000 € за вођење председничке кампање, што је потврдио и Гадафијев син, Саиф Ал-Ислами, према којем је новац додељен не само за кампању, него и за неке одлуке Саркозија након победе.
Сама чињеница да је француски председник узимао мито од страног лидера у потпуности дискредитује Саркозија као председника. Он је погазио и неке друге француске законе, према којима донације кампање од приватне особе не би требало да прелази 4600 € и мора бити уредно прокњижена. Саркози је тада, наравно, демантовао све и тврдио да су „документи лажни“, а чак је поднео и тужбу због њихове објаве.
Када је други адвокат и бивши премијер Либије, Багдади Ал-Махмудијем, потврдио трансфер Гадафијевог новца Саркозиуј, интервенисао је канцеларија француског државног тужиоца.
Саркози био је један од главних присталица идеје о војној интервенцији у Либији и давао је свеобухватну подршку Гадафијевим противницима. Медији су писали да је Саркози тиме покушавао замести трагове. Гадафи је касније свргнут и убијен, али докази нису нестали. Раније ове године, Франс 3 ТВ канал је објавио део интервјуа у којем пуковник неколико дана пре званичне посете Паризу изјављује „како је Саркози ментално ретардиран и да је само због њега успео да постане председник“.
„Дали смо му све што му је требало да победи“, рекао је тада Момер Гадафи.
Је ли то истина или није, одлучиће суд, али су докази против Саркозија више неко чврсти. Тужиоци сумњиче бившег председника и за вршење притиска на ту истрагу, што је наравно противзаконито.
Сличне сумње су тужиоци пријавили у „случају Liliane Bettencourt„, сувласнице царства парфема Л’Ореал, те најбогатије жене у Француској. Liliane Bettencourt је такође наводно незаконито донирала кампању Саркозија и прекршила правило о 4600 евра. Француски истражитељи су утврдили да је Bettencourt Саркозиу дала око четири милиона евра. Шта год било, „афера Бетанкур“ је пропала, а суд је ослободио Саркозија.
Међутим, захваљујући овлашћеном прислушкивању телефона се открило да је један од водећих судија у „афери Бетанкур“ начелно одговоран за трансфер свих материјала о истрази против Саркозија.
У замену за то му је обећана „висока позиција“ у Кнежевини Монако и сад је Саркози у притвору и за то кривично дело, а дан пре је ухапшен и његов адвокат – Тјери Херцог.
На позив одељења полиције у Нантереу (паришком предграђу оп.а.) Саркози је сам стигао, а о притвору за период од једног дана је лично обавијештен министар правосуђа Француске. Након тог периода, агенције за спровођење закона имају право на продужење притвора за још 24 сата.
Тужилаштво сумња да је бивши председник створио тајну мрежу њему оданих људи у правосудном систему, што му је омогућило да контролише развој поступка који се водио против њега. За такав утицај Саркози би могао добити казну затвора и до пет година, те 400.000 € казне.
Тешко је не признати да се хапшење догодило управо у време и када су почеле да круже гласине о његовом повратку у високу политику. Иако је вероватноћа да се овде ради о сукобу Саркози – Оланд чисто теоретска, актуелном француском председнику у овом тренутку хапшење Саркозија не обећава ништа добро, јер је ионако најнепопуларнији председник у историји Пете Републике. Евентуални победник ове битке између два тешкаша може бити чак Марине Ле Пен и њен Национални фронт, но то је већ друга прича.
Треба додати да се хапшење као превентивна мера против бивших француских председника никада пре није користило и Николас Сакрози је први који француском државном тужилаштву мора полагати рачуне на овај начин.
Неизмерна је штета што пуковник Моамер Гадафи, барем на тренутак, не може да ужива у овом правосудном, али и медијском спектаклу.
(Адванце)
