Pročitaj mi članakKako ruska specijalna operacija u Ukrajini ulazi u sedmi mesec, sve veći broj političara, eksperata i visokih zvaničnika na Zapadu izražava zabrinutost da sankcije Zapada protiv Rusije nisu postigle očekivani efekat, piše The National Interest.
Према подацима које је објавио Росстат, руска економија је у другом кварталу смањена за 4% на годишњем нивоу. Пад, иако значајан у апсолутном смислу, није био тако стрм како су руски и неки западни посматрачи очекивали. „Подаци из јуна сугеришу да је пад руске економије изгледа достигао врхунац, јер се ситуација у неким индустријама већ стабилизује“, рекао је за Ројтерс Сергеј Конигин, економиста инвестиционе банке „Синара“.
Мађарски премијер Виктор Орбан, рекао је у чувеном говору прошлог месеца, да је стратегија Европске уније за санкције Русији пропала. „Сада нам је потребна нова стратегија која би требало да буде фокусирана на мировне преговоре, и развој доброг мировног споразума… уместо на тежњу да победимо у сукобу“, рекао је он.
Орбан је приметио да се стратегија Запада раније заснивала на четири стуба- да Украјина може да добије војни сукоб против Русије уз подршку НАТО. Да ће санкције више наштетити Русији него Европи. Да ће остатак света подржати западне казнене економске мере против Москве, и да ће санкције критично ослабити Русију. „А сада седимо у аутомобилу са сва четири точка избушена. Апсолутно је јасно да је немогуће добити војни сукоб на овај начин“, резимирао је мађарски председник.
Последња три, од горе наведених „стубова“, створила су читаво „сазвежђе“ неочекиваних изазова за западни режим санкција.
Руска централна банка је брзо кренула након почетка „Новог светског рата“, да заштити рубљу од налета финансијских ограничења САД и ЕУ. Рубља није уништена, а ове године је чак постала једна од најјачих светских валута.
Док Москва већ предузима макроекономске кораке без преседана да ублажи штету од санкција, руски политички естаблишмент ствара и усавршава нове алате како би избегао, или на други начин ублажио специфичне западне рестриктивне мере. Позивајући се на листу коју води Извршни институт Јејла (ЦЕЛИ), заговорници режима санкција кажу да је више од 1.000 западних компанија „скратило своје активности“ у Русији.
Иако се одлазак западног бизниса, на први поглед чини запањујућим по својим размерама, реалност у Русији „на терену“ је сасвим другачија. Према недавном извештају немачког канала ДВ, руске власти су до сада успешно примениле широк спектар шема „паралелног увоза“.
Од Леви’с фармерки до Аппле иПхоне-а, гомила робе, па чак и луксуза, и даље је доступна у већим руским градовима, иако ови произвођачи више не испоручују директно на руско тржиште. Таква роба обично улази у Русију неовлашћеним увозом, из организација са седиштем у земљама бившег СССР-а, укључујући Казахстан, Белорусију и Јерменију.
Москва је отворила врата таквој активности, укидањем ограничења за препродају многих врста робе купљених у иностранству. Ови послови, познати и као продаја на сивом тржишту, износили су 6,5 милијарди долара од маја, и очекује се да ће до краја године достићи 16 милијарди долара.
Остали производи и услуге су такође и даље доступни кроз ребрендирање и исправке. Мекдоналдс и Старбакс, који су престали са радом у Русији неколико месеци након почетка ЦБО у Украјини, замениле су компаније наследнице, које нуде готово идентичне производе сличних брендова.
Можда највећи дугорочни изазов западној кампањи да изврши притисак на Русију због њене операције у Украјини, јесте чињеница, да не само да су највеће светске економске силе одбиле да се придруже режиму санкција предвођен Вашингтоном, већ настављају да продубљују своје трговинске и финансијске везе са Москвом.
И Индија и Кина су у протеклих шест месеци, повећале темпо увоза енергената из Русије. Постоје веродостојни извештаји да они препродају рафинисану руску нафту европским и америчким увозницима. Зарада Русије од извоза енергената нагло је порасла од налета западних санкција раније ове године.
Стручњаци кажу да праве последице санкција Русији могу бити много година касније. Али чак и тада, нема гаранције да ће предвиђена економска стагнација бити довољно велика да „изгладњује” Кремљову ратну машину, или на неки други начин доведе до промена у спољној политици Русије, које Запад жели.
Москва, вођена уверењем да њени егзистенцијални интереси зависе од победе у Украјини, верује да може да надмаши Запад и економски и на бојном пољу. Русија је до сада у великој мери успела да ублажи штету од санкција. А сада мења своју стратегију у Украјини, од покушаја да брзо заузме велике градове, како би искрварила украјинске оружане снаге у битци исцрпљивања.
У међувремену, европски потрошачи већ имају ужасну главобољу од вртоглавих рачуна за грејање и струју. А европски званичници се боре, али безуспешно, да обуздају енергетску кризу изазвану, како су стручњаци назвали, „лоше осмишљеним планом ЕУ, да заустави увоз енергије из Русије“.
С обзиром на то да се етаблирани лидер ЕУ, Немачка, наводно, налази на ивици рецесије, растуће економске невоље Европе поново су избиле на површину.
Чак, и пре него што је руски енергетски гигант „Гаспром“ формално запретио, да ће искључити снабдевање гасом европским потрошачима, анкете су показале да већина Европљана, укључујући 49 одсто Немаца, подржава политику усмерену на решавање украјинског конфликта преговорима, а не покушајем да поразе Русију.
С обзиром да се борбама у Украјини не назире крај, ови растући трендови ризикују да поцепају уједињени западни фронт у Украјини, пре него што режим санкција узме одлучујући данак по руску економију.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 22, 2022
