Након што човек прегледа видео снимке и фотографије Детроита данас може помислити (не знајући да је то Детроит), да се ради о неком граду где су вођене уличне борбе у некој ратом захваћеној земљи.

Пред крај 19-тог века и почетком 20-тог века Детроит се звало Паризом на Западу због своје изузетне архитектуре. Обзиром да се налази дуж Великих Језера, Детроит је постао важно раскршће.

1896. године је Хенри Форд направио свој први аутомобил у изнајмљеној радионици на Мацк Авенији.

1903. године је Форд основао Форд Мотор Компани. Ауто пионири Виллиам К. Дурант, браћа Доџ, Пакард и Валтер Крајслер су ојачали статус Детроита као светског аутомобилског центра. Зато је добио надимак – Мотор Сити.

 

У првој половини 20-тог века у град је дошло на десетине хиљада нових становника, посебно из јужних држава, те је Детроит постао четврти највећи град у САД-у. У исто време је такође дошло на десетине хиљада европских имиграната.

Детроит је постао велики културни центар. Музика уживо су биле заштитни знак ноћног живота у Детроиту од краја 40-тих. Тако је настао надимак „Motor City“. Тада је постојао велики број арена у којима су се одржавали концерти, приредбе, велики број биоскопа, те је изграђен Motown Motion Picture Studios величине 49.700 м2.

Berry Gord Junior је основао Motown Records, компанију која је постала веома популарна током 60-тих и почетком 70-тих година. За компанију су снимали  Stevie Wonder, The Temptations, Diana Ross & The Supremes, The Jackson 5, Marvin Gaye и многи други.

Када је достигао највећу славу у 50-тим, Детроит је био пети највећи град у САД-у. Нешто касније је почело велико напуштање града. 1950-те године град је имао 1.85 милиона становника. 2010-те је имао 713.000. Преко милион људи је напустило град. Где су отишли ти људи и зашто?

Ако на интернету укуцате у претраживач термин Detroit ruins (рушевине у Детроиту), бићете шокирани ако не знате причу о Детроиту.

 

Детроит је један од градова САД-а у којем има највише расне сегрегације. Црнци су у великом броју долазили с југа тражећи посао. Нису били добро примљени. Белци су нападали домове црнаца, разбијали прозоре, палили им куће, бацали бомбе …

После тога су белци почели селити у предграђа док је црначка популација остајала у центру града. Многи људи желе да живе у центру града. У Детроиту је потпуно другачије.

Детроит има чак и Eight Mile Road који је традиционална граница између црнаца и белаца, који дели град од „белих“ предграђа на северу.

Након што човек прегледа видео снимке и фотографије Детроита данас може помислити (не знајући да је то Детроит), да се ради о неком граду где су вођене уличне борбе у некој ратом захваћеној земљи.

Ако се узме у обзир да се град налази у САД-у, поставља се питање да ли је „Амерички сан“ постао „Амерички кошмар“ и да ли је „Амерички сан“ био само илузија?

Неки Американци користе црни хумор и на примеру Детроита кажу да је „Амерички сан“ постојао једино кад се оде спавати. Што је најтужније, Детроит је најочигледнији пример, али Чикаго, Кливеланд па чак и Лас Вегас „крећу стопама“ Детроита.

Постоји иронична изрека када се говори о Детроиту – Молимо да последња особа која напусти Детроит искључи расвету!

 

Многи који знају шта се догодило у Детроиту, нарочито они у Европи, ће рећи да је то изолован случај и да се то не може поновити, поготово не у Европи.

Да ли је заиста тако?

Нећемо се удаљавати од теме, али интересантно је да је влада премијера Монтија у Италији пре неколико дана расправљала о искључивању јавне расвјете у Италији у склопу мера штедње. Убрзо ће се знати како су замислили да то спроведу у пракси.

Где су отишли ти људи из Детроита – радници из толиких фабрика, музичари, глумци? Што се догодило?

Одговор је једна реч: outsourcing – пребацивање производње и услуга у друге земље.

Америка се давно одрекла златног стандарда и пад долара није нешто што је почело пре неколико година, иако се драстично повећао након 2007 године.

Немилосрдно дигитално и физичко штампање новца и outsourcing неминовно воде ка томе да ће и други амерички градови изгледати као Детроит.

Многи већ и изгледају као нпр Цлевеланд, Гари у Индиани или Камден у Њу Џерсију. Као што је већ речено, Чикаго и Лас Вегас су такође на „добром путу“.

Фабрике у Детроиту су девастиране као да су биле под артиљеријском паљбом, а ни друге зграде не изгледају пуно боље. Приватне куће су већином девастиране од стране криминалаца, наркомана и људи који су крали материјал. На следећој веб страници (mjperry.blogspot.com) ћете прочитати слиједеће (треба напоменути да се ради о 2007. години, стога можемо тек замислити какве су цене данас):

„Купите куће у Детроиту за 250 $, месечна рата = 1 $

 

Ако одете на страницу Realtor.com и тражите за куповину кућу у Детроиту која кошта између $ 0 и $ 1000, пронаћи ћете 74 куће, укључујући кућу која је у власништву банке и кошта 250 $, са процењеном месечном ратом од $ 1. Постоје 4 куће које се продају за $ 1. Ако тражите кућу у Детроиту која кошта мање од $ 5000, имате избор од скоро 1000 кућа. „

Сваки коментар на ово је сувишан, као и на призоре из Детроита који објашњавају зашто су цене овакве.

Још почетком 2010. године су се почели појављивати чланци у којима се говори о намери градоначелника Детроита да булдожерима „поравна“ једну четвртину града. Један од тих чланака пренео је theeconomiccollapseblog.com

У њему се, између осталог, каже и следеће:

Буџетни дефицит од 300 милиона долара и све мањи и мањи приходи од пореза су присилили власти у Детроиту да доносе веома тешке одлуке. Људи и даље масовно напуштају град и процењује се да је незапосленост у 2010. години била 45-50%.

У неким подручјима живе 1 или 2 породице у целој улици. Нека подручја Детроита имају толико напуштених и спаљених кућа да личе на ратну зону. Детроит има 33,500 празних кућа и 91.000 „празних“ парцела за куће.

Градоначелник Дејв Бинг верује да је једино решење штедети где год се стигне: полицијске патроле, ватрогасне патроле те друге услуге од основне важности у деловима који изгледају као да ту живе духови. Његов план је да булдожерима уништи око 10.000 кућа. Становници у областима која ће бити „поравната“ ће добити прилику да се преселе у боље подручје. Наравно, ако не желе да селе, може се применити сила.

Град Детроит нема новца да купи земљу и пресели грађане без федералне помоћи. Неки мањи градови то већ чине. Youngstown у Охају у руши булдожерима неколико стотина кућа годишње још од 2005-те године.

Флинт, (Мичиген) је већ уништио око 1100 кућа. Постоји доста градова у САД који су у распадном стању, поготово у такозваном „Лошем појасу“ Америке. Због „неозбиљне“ трговачке политике САД-а је привреда у овом делу дословно демонтирана и никада више се та производња неће вратити, а с њом ни радна места.

Стога се градови као Детроит и Флинт суочавају са избором: пропасти или заувек банкротирати. Ако се ово уопште може назвати избором … Али то је мали део онога што се догађа у САД-у.

Често се на блоговима може прочитати да ако желите да знате како ће изгледати будућност САД-а, довољно је погледати Детроит. Некада један од највећих индустријских градова на свету икада, изгледа стравично. Ево неких „занимљивости“ о Детроиту:

– Скоро половина мушкараца не ради

– Више од половине деце живи у сиромаштву

– Сваку ноћ у граду се дешавају застрашујући обрачуни између криминалаца и власника кућа

– Број полицајаца у Детроиту је толико смањен да на лице места долазе знатно касније или никако.

– Између 2000-те и 2010-те године, Детроит је сваке 22 минуте напуштао један становник (Статистички завод САД)

– Број убистава у самоодбрани се повећао за 79% током 2011-те године.

– Стопа убистава у самоодбрани у Детроиту је 2200% већа од државног просека

– Пре 10 година било је око 5000 полицајаца у Детроиту. Данас их има око 3000.

– Званичници у Детроиту су најавили смањење буџета и све полицијске станице ће бити 16 сати дневно затворене.

– Грађани Детроита се морају сами бранити. Често се полиција појави тек неколико сати касније, а некада тек следећег дана. Занимљив је пример 73-годишње Јулие Бровн која је затражила дозволу за ношење оружја након што је полиција дошла тек дан касније.

– Лопови су украли толико бакра из уличне расвјете да више од пола градске расвјете у неким деловима града не функционише.

– Није сигурно возити ни током дана. Недавно је 100 возача аутобуса одбило возити дуж свакодневних рута јер су се бојали за живот.

– Само 25% ученика у Детроиту заврши средњу школу.

– 47% људи у Детроиту су „функционално“ неписмени.

А сад погледајмо најновије вијести које долазе из Детроита:

У ироничном уводу чланка се каже: „Ако планирате да посетите Детроит ускоро, полиција има поруку за вас – Уђите у град на своју одговорност“. Та порука се налази на летку који је направило Удружење полицајаца Детроита. Леци су се делили пре скупа овог Удружења.

У наслову пише: Пажња – уђите у град на своју одговорност!

Између осталог, на летку пише да је Детроит најопаснији град у САД-у, да има највећу стопу убистава у САД-у, да је број полицајаца изузетно мали.

Пише такође да се размотре неки од радних услова полицајаца:

1.Једини полицијски одред у САД-у где полицајци раде у сменама од 12 сати без довољно особља. Навијачима досади бејзбол утакмица чак и ако је узбудљива. Замислите како је радити 12 сати као полицајац у Детроиту – било би више него узбудљиво и више него исцрпљујуће.

2.Полицајци у Детроиту су већ пристали на велике уступке у вези пензија, плата и других бенефиција и тако је град уштедео милионе долара …

Остатак овог летка даје још неке детаље о радним условима полицајаца у Детроиту.

У каквим условима раде полицајци у Детроиту и како то користе млади без икакве будућности веома се добро види у овом видеу (види: мифокдетроит.цом) где власник бензинске пумпе не може радити јер је група младих „заузела“ пумпу и ту проводи време.Млади кажу да је пумпа сада „њихова“.

Ако се полицајци и појаве, накратко побегну, а након одласка полиције опет се врате. Власнику радње је предложено од стране полицајаца да нађе приватно осигурање јер му они не могу помоћи.

Ситуација из Детроита се прелијева иу друге градове. У Чикагу јединица за борбу против банди има 200 службеника. Процењује се да у граду има око 100.000 чланова банди. Однос је 500:1!

Најновија анкета коју је спровео ЦБС Детроит показује да се више од 80% људи боји ући у Детроит. 80,97% каже да се боје ући у град према 19,03%.

Адвокат Удружења полицајаца Донато Иорио је рекао слиједеће ЦБС-у: „Ово су мушкарци и жене од којих очекујемо да нас штите, а полицајци не могу да вас штите ако их нема. Полицајци једноставно одлазе јер немају новаца да остану у Детроиту и не могу радити у сменама од 12 сати за плату коју добијају. Мало је рећи да су ови полицајци деморалисани. Они одлазе јер не могу више остати у одреду и штитити грађане „.

Треба рећи да је спашавање „превеликих да пропадну“ донело Детроиту 26 милијарди долара. Где је тај новац отишао? И да ли је уопште икада доспео у Детроит?

Све ово изгледа невероватно, али је сурова реалност у Детроиту и већ се добрим делом шири у друге градове у САД-а.

Можда нам се у Европи може чинити да је то тамо негде далеко „преко баре“, али већ споменута намера Монтија владе у Италији изузетно личи на оно што се дешава у Детроиту.

Да ли ћемо имати у Европи градове попут Детроита?

Само време може дати одговор на то питање.

 

(адванце)

Ознаке: Детроит, крах Америчког сна, полиција не гарантује безбедност, пропадање америчких градова, пуст и уништен град