ПЕНТАГОНОВИ ПЛАНОВИ за поновну интервенцију у Либији

23:07 01.02.2016.

Генерал Џозеф Ф. Данфорд, председник Уједињеног комитета начелника штабова је недавно изјавио да САД планира са својим империјалистичким савезницима поновну војну акцију у Либији.

Говорећи као да САД има ограничену или никакву улогу у требутној војној и безбедносној кризи северноафричке државе, Пентагонови званичници заједно са другим члановима НАТО-а укључујући Француску, Британију и Италију тврде да су мотивисани нестабилношћу и претњом тероризма, због заузимања територије дуж западне Медитеранске обале од стране такозване „Исламске државе“.

Генерал Данфорд је поводом политике интервенције у Либији рекао: „Ви желите одлучну војну акцију како би зауставили експанзију ИДИС-а и истовремено желите да се то уради тако да се помогне дугорочном политичком процесу… Мислим да је свим јасно, Француској и САД, да шта год урадимо биће у договору са новом владом“, мислећи на неоколонијалистички режим који изасланик Уједињених нација Мартин Коблер покушава да уједини.

У Либији тренутно постоје два режима подељена услед политичких неслагања. На власт су ступили годину дана након рата 2011. Побуњеничке организације, унутар којих су били многи терористи, су добијале финансије, оружје, дипломатску и медијску подршку захваљујући америчком Стејт департменту, британском Форин офису и другима како би били представљени као „легитимни“ лидери земље богате нафтом.

Тренутно Пентагон и Стејт департмент наводно спроводе напоре како би зауставили раст утицаја Исламске државе која је преузела контролу над неколико градова на Медитерану. Вашингтон води рат на ниском нивоу против ИД у Ираку, Сирији и сада Либији. Ипак, интервенција Русије током 2015. Је одбачена од стране администрације председника Барака Обаме као непотребно мешање са циљем да се ојача међународно призната влада председника Башара ел Асада у Дамаску.

Међутим, са посебним освртом на Либију, генерал Данфорд је нагласио да се акција мора брзо започети, за неколико недеља. „Из моје перспективе ми морамо да урадимо више. Брзо су недеље а не сати“.

Јединство под неоколонијализмом

Правећи пут за интервецију је политички зависно од обезбеђивања јединства између две ривалске фракције које тврде легимитет у Либији. Иако је било безброј објава споразума, већина високо рангираних у Генералном националном конгресу у Триполију и Представничком дому у Тобруку су одбили мировни договор.

Неки су одбили и позив на страну војну окупацију. Ако елементи који се противе империјалистичкој интервенцији остану на својим позицијама то ће бити сигнал да ће се ситуација закомпликовати за 6000 војника које би наводно дала Италија, бивша колонијална сила у Либији све до 1951.

У чланку који је објавио Колин Фриман у јануару пише: „Старија особа у новој либијској уједињеној влади је упозорила да земља можда неће желети присуство британских трупа у борби против ИДИС-а. Ахмед Матик, нови заменик премијера је рекао да Либија не мора да прихвати понуду Британије од 1000 војника који би тренирал либијске трупе.

Таква изјава само неколико дана након проглашења јединства, усмерена ка завршетку једноипогодишњег грађанског рата између снага које подржавају Вашингтон и Брисел може бити сигнал расплета целе шеме. Ако су империјалистичке снаге одбијене од либијских политичких група које су наводно део УН-овог споразума онда може доћи до још веће нестабилности у земљи и региону.

Фримен је у истом чланку написао да је „господин Матик рекао како је помоћ Запада добродошла у виду логистичке и техничке подршке“ јер већина Либијаца неће прихватити стране трупе на својој земљи. „Ово је врло осетљиво за Либијце и ми више волимо да се сами старамо о својој земљи. Тренутно не мислим да можемо то да прихватимо иако Британце сматрамо пријатељима и савезницима.“

Матик, члан 32-очланог режима који је основан прошлог јануара, већ 18 месеци учествује у разговорима које води Коблер, немачки дипломата који је био укључен у империјалистичке ратне сценарије у Ираку и Демократској Републици Конго. Чак и да Коблер и његови западни помагачи успеју да приморају два режима да се уједине то не значи да ће се стотине других наоружаних милиција широм земље понашати у складу са законом.

Кореспондент Телеграфа Фримен је нагласио да “за разлику од Матика, дипломате које су блиске УН-овим преговорима о уједињењу су прошлог викенда изјавила да ће нова влада највероватније прихватити британску понуду (другим речима окупацију на неодређено) све док се трупе задрже у улози тренера.“

Међутим, он наставља, „претходни договор о тренирању либијских трупа од стране Британаца се завршио хаотично пре две године када су либијски војници стационирани у Бассингбоурн Баррацкс оптужени за сексуалне нападе. Дипломате зато тврде да је боље мисију извршити у Либији него у Британији.“

Аутор текста наредних пар пасуса посвећује непровереним информацијама о присуству руских трупа у Либији и њиховој наводној подршци влади у Тобруку, што дефинитивно није тачно јер ту владу већ спонзорише САД.

Либија и амерички председнички избори 2016.

Демократски кандидат Хилари Клинтон је одиграла кључну улогу у масовном бомбардовању и рату побуњеника против владе Џамахирије пре пет година. Осим прошлогодишњих саслушања поводом напада на америчку амбасаду и убиства америчког амбасадора Кристофера Стивенса заједно са дипломатским особљем и запосленима у ЦИА 2012., улога Клинтонове у дестабилизацији Либије, бомбардовању и хаотичној безбедносној ситуацији још није изнета на светлост дана од стране корпоративних медија. Регион је тренутно нестабилнији него икад за претходне четири деценије. Пре 42 године дошло је до рата између Египта и Израела који је завршен примирјем под притиском Вашнгтона 1978-79.

Споразум са Израелом ефективно је неутрализовао улогу Каира у борби за независност Палестине. Сада је расправа усредсређена на улогу Исламске државе, Ал Каиде и других такозваних „исламистичких екстремистичких организација.“

Реч преводиоца

Јасно је да НАТО и САД под покровитељством УН-а покушавају да корупцијом придобију разне побуњеника који имају фиктивну власт у земљи. Како су схватили да различите фракције не успевају да се изборе са незадовољним Либијцима, као једино решење им остаје да убаце легално што већи број својих војника.

Међутим, убацивање војника није нимало лак задатак јер су са једне стране Либијци којима понос не дозвољава да продају земљу за шаку долара а са друге различите фракције којима се не мили деоба територије са још једном оружаном групом. Ипак, најјаче оружје којим се спречава илегално нападање либијске територије је формирање праве либијске владе на чему ради Ајша Гадафи (више о томе прочитајте у тексту испод).