У ПАРИЗУ је у току апсолутно јединствени социјално-политички експеримент који ће показати: може ли победити обојена револуција која нема подршку европског политичког естаблишмента.
Засад изгледа да не може, ели се још не смркава. Партија Жутих прслука у Француској још је далека од свог краја.
Коментаторе и експерте који указују на „Трампов траг“ у француским превирањима и на њихову вероватну геополитичку позадину – још покушавају да исмевају због `конспиролошког размишљања“.
Наравно, може се искрено поверовати у овај низ подударности: Емануел Макрон изјављује да треба формирати европску армију, да ЕУ треба да се избори за свој пуни суверенитет у односу на САД, да указује не потребу постојања механизма за заоблилажење америчких антииранских санкција и залаже се за смањивање улоге америчког долара у европском и светском финансијском систему. А онда се – буквално ниоткуд – појављује права обојена револуција.
Са препознатљивом `обојеном` симболиком, децентрализованом координацијом преко социјалних мрежа, са ђацима који скачу, са срцепарајућим кадровима наступа уличних музичара који свирају за учеснике протеста испред којих су `страшни полицајци`. И са снимцима како полиција бије и понижава демонстранте који су `деца`.
Подударности се још и наставиле: председник САД почиње – и директно и преко Твитера – да председнику Француске поставља услове. У стилу: одреците се Париског споразума о климатским променама, а притом подвлачи – демонстанти у паризу скандирају `хоћемо Трампа`.
НАПАД НА БОЖИЋНОЈ ПИЈАЦИ – УБИЦА СЕЈАО СМРТ НАСУМИЧНО: Најмање четворо погинулих, 11 рањених у терористичком нападу у Стразбуру https://t.co/2xMS7oJVzK
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 12, 2018
Добро, могуће је да је и то само случајна подударност. Чак и то што је главни Трампов политички технолог из изборне кампање и специјалиста за `партизанске` политичке организације– Стивен Бенон – сада у Европи са циљем стварања протрамповског политичког покрета, па у Бриселу изјављује да су у Француској сада на улицама они који су у САД „изабрали Трампа“.
Да поновим: можда су ово заиста подударности, али су разлог да се има резерва према тврдњама да Макрон напросто није имао среће и да је добио протесте без икаквог и ичијег мешања извана.
Дакако, ово не значи да су француски протести потпуно вештачки. Напротив, сви који су писали `уџбенике` о државним превратима – имам у виду и фундаментално дело америчког политиколога Едварда Лутвака „Државни преврат. Практични приручник“ – организаторима препоручују да користе протблеме и противречја који постоје у (некој) земљи.
Макрона уистину не воле, у француској економији постоје озбиљни проблеми, порези су заиста високи, као и цена бензина, а многе до крајности раздражује високомерни однос шефа државе према обичним Французима. Поготово што је његова политика антисоцијална.
Сасвим је могуће да наручиоцу обојене револуције у Француској нису потребне никакве реформе, можда им ништа не значе ни очекивања обичних Француза чији се гнев и наде само користе за уништавање сопствене државе. У вези са овим се намеће питање: не подсећа ли вас ово на нешто?
Протести жутих прслука већ су виђени и у Белгији и Холандији, па се може закључити да се цела Европа, укључујући и њене најпросперитетније делове, налази у системској и друштвеној кризи. У кризи која ће их чинити рањивим пред таквим социјалним потресима.
Револуције, мајдани и грађански ратови мимоилазили су Европу, али је епоха спокојства завршена, нагомилале су се социјалне противречности, политички системи не могу да одговоре друштвеним изазовима. А то значи да ће многе европске престонице горети као данас Париз.