Прочитај ми чланакКлаус Шваб (Klaus Schwab) је 1971. у Швајцарској основао “European Management Forum” (ЕМФ). Првобитни циљ организације био је упознати европске пословне лидере с америчким методама управљања које је Шваб научио на "Harvard Business School" 1966./67.
Почетак је обећавао. Првом догађају присуствовало је 444 менаџера из 31 земље. Популарност се наставила и у годинама које долазе. Било је ту и гостију из Азије, Африке и Јужне Америке, па је Шваб ЕМФ преименовао у “Светски економски форум” (WЕF) и позвао сада глобалну управљачку и политичку елиту на једнонедељно дружење у швајцарско скијалиште Давос и тако сваког јануара годинама уназад.
Учесници су долазили у мноштву, многи од њих редвно. У осами швајцарских Алпа били сте међу својом врстом, могли сте размењивати идеје, умрежавати се, осмишљавати кризне стратегије и дати одлучујуће импулсе глобалној економији.
Канцеларка Меркел и кум WЕФ-а Клаус Шваб
Чисто економски оквир манифестације убрзо је проширен. Позвани су политичари из целог света, а WЕФ се временом почео развијати у контролни центар за постављање глобалног курса и политичких и друштвених промена.
Једна од прекретница био је састанак одржан у јануару 1990. под покровитељством Клауса Шваба између последњег председавајућег Већа министара ДДР-а Ханса Модрова и немачког канцелара Хелмута Кола, о поновном уједињењу Немачке.
Следећи значајан сусрет догодио се 1992. године када су се Нелсон Мандела и јужноафрички председник Фредерик Вилем де Клерк састали у Давосу две године након Манделиног изласка из затвора како би разговарали о крају апартхејда и будућности своје земље.
Ова нова политичка димензија WЕF-а очито је дала Клаусу Швабу идеју да утиче на ток света не само економски него и политички.
Швабова визија била је окупити перспективне таленте из света политике и пословања који још нису напунили четрдесет година, већ су били запослени на високим позицијама и да су при томе били спремни суделовати на разним курсевима, семинарима и састанцима. Кандидати су се сами пријављивали за чланство у ексклузивном клубу и морали су проћи тежак процес селекције како би били одабрани.
Прва година, разред 1993., била је за Швабов изузетан успех. Данас најпознатији чланови ове класе укључују оснивача Микрософта Била Гејтса, шефа Светске банке и саветника америчког председника Ларија Сумера те каснијих шефова влада Ангеле Меркел, Николаса Саркозија, Тонија Блера, Гордона Брауна, Виктора Орбана и Хосеа Мариа Азнара.
Бројна имена из света политике појављују се и на матурским листама следећих разреда. У разреду 1994. била је Беназир Буто (премијер Пакистана од 1988. до 1990. и од 1993. до 1996.). У разреду 1995. били су Стив Балмер (извршни директор Микрософта) и Жан-Клоде Јункер, који је касније постао челник Европске комисије. У разредима из 1997. и 1998. бројна су друга истакнута имена, укључујући шефа Амазона Џефа Безоса.
У другој половини 1990-их Клаус Шваб је направио неке промене. Од тада је менаџерски тим прихватао не само кандидате из бизниса и политике, већ и из других подручја као што су наука, медији, високо племство, забава, спорт те из међународно активних невладиних организација. Нека позната имена међу њима су холивудска звезда Џуди Фостер, економист Ричард Вернер и немачка ТВ водитељка Сандра Маишбергер.
2005. форум је добио ново име – „Млади глобални лидери“ и регрутовао је само оне испод тридесет осам година, али с двоструким интензитетом. Доведени су великани Формуле 1 Нико Росберг и Михаел Шумахер, седмоструки победник „Tour de France“ Lance Armstrong и поп звезда Боно, као и садашњи председник Бундесбанке Jens Vajdman, досадашњи немачки министар здравља Jens Šahn и садашњи француски председник Emanuel Macron.
Програм сада траје пет година.
Колико је Клаус Шваб способан одговорити на глобалне трендове и искористити их за себе и своју клијентелу показало се 2012. када је уз Глобал створио и “Global Shapers”. Ово је нешто лабавија организација будућих лидера који морају бити млађи од тридесет година и који су такође припремљени за своју будућу улогу у светском врху кроз редовне тренинге које организује WЕF.
Оснивање ове организације подстакнули су догађаји Арапског пролећа 2011., чије су протесте углавном предводили врло млади људи и који су освестили свет да је половина светске популације млађа од 25 година и да афричко становништво чак 70 посто чине млађи од тридесет година.
За елиту из Давоса тада је било јасно: Ове демографске ћињенице е представљају изазов на који се мора реаговати и на који се мора тактички и стратешки одговорити. Управо је то учинио Клаус Шваб “Global Shapersima” . Организација сада укључује огромну мрежу од око десет хиљада младих људи широм света и усидрена је у 428 градова у 148 земаља.
Многи политички аналитичари питали су се зашто је Клаус Шваб, који је до тада био за широку јавност непознат, 2020. године на провокативан начин ушао у жижу јавности.
Својом преданошћу “Великом ресету” и истоименој књизи, која је од тада постала међународни „бестселер“, открио је свету да, у његовим очима, Kорона криза нуди “прозор могућности” за преобликовање света од нуле.
Чињеница да Швабов приступ никако није био непромишљен постаје јасна када погледате ко би тачно требао извршити ово ресетирање.
Велико ресетирање наставиће се промовисати свом снагом, а Клаус Шваб ће наставити играти своју улогу и у будућности – као сива еминенција глобалне елите.
Клаус Шваб рођен је у Равенсбургу 1938. и дете је Немачке Адолфа Хитлера, режима полицијске државе који се фокусира на страх и насиље, на испирању мозга и контролу, на пропаганду и лажи, на индустријализам и еугенику, на дехуманизацији и „дезинфекцији“, на мегаломанској визији “новог поретка” који је требао трајати хиљаду година.
Чини се да је Шваб свој живот посветио поновном измишљању ноћне море и покушају да је претвори у стварност не само за Немачку већ и за цели свет.
И, као што ћемо видети, он и његови суучесници користе кризу Цовид-19 како би заобишли демократску одговорност, заобилазећи опозицију, убрзавајући њихов програм и служећи остатку човечанства против наше воље у ономе што он назива “Велики ресет”. Наравно, Шваб није нациста у класичном смислу, јер није ни националиста ни антисемит, о чему сведочи и награда Дан Давид од милион долара коју му је Израел доделио 2004. године.
Но, фашизам 21. века пронашао је разне политичке облике с којима може наставити свој живот. Тај се нови фашизам данас промиче под кринком глобалног управљања, биосигурности, “Нове нормале”, “Климатских промена” и “Четврте индустријске револуције”.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 17, 2021
