Прочитај ми чланак
Новинару ХРТ-а Саши Косановићу, који је помагао данској екипи у снимању документарног филма „Петнаест минута – Масакр у Двору“ прети отказ као епилог медијске хајке коју је изазвало писмо новинара и уредника ХРТ-а Дражена Мајића, сазнаје хрватски портал “Лупига”.
Косановића је руководство ХРТ-а позвало да се изјасни о одлуци ванредног отказа „сопственом кривицом“ која је утврђена у формалном пропусту недостатка службеног и потписаног одобрења ХРТ-а да учествује у пројектима изван матичне куће.
Филм се бави интимним преиспитивањем заповедника данског батаљона УН Јан Велендорфа који се враћа на поприште злочина почињеног у операцији „Олуја“ и разговара са свим актерима.
Он тражи одговоре на питања која га муче, која муче и данску јавност и која жели да зна због чега њихови војници нису бранили животе цивила и пуцали на нападаче.
Девет цивила – немоћна лица и психијатријски болесници, од којих је осам било српске, а једна жртва хрватске националности – хладнокрвно је побијено 8. августа 1995. године у згради основне школе у Двору на Уни, док је њих троје одведено у непознатом правцу.
Косановић се по том питању већ изјаснио, па је познато да му је овај посао понудио његов тадашњи надређени, сада већ бивши уредник Документарног програма ХРТ-а Роберт Зубер.
Он, међутим, није за Лупигу желео да говори о могућем отказу све док је поступак у току.
Проговорио је, међутим, Еуген Јаковчић из „Документе“ питањем колико је ванредни отказ прикладна казна за формални пропуст због којег ХРТ прозива Косановића.
Какву поруку јавни медијски сервис шаље ванредним отказом једном од својих виђенијих репортера, који је могуће протумачити само као притисак на све оне што не деле идеологију новоименованог руководства куће, јасно је сваком запосленом у ХРТ-у.
Према речима Јаковчића, међу новинарима ХТВ влада страх од могућих нових отказа и нездрава атмосфера у којој је немогуће обављати било какав квалитетан посао у интересу јавности која и финансира ХРТ.
Како Лупига сазнаје од председника Хрватског новинарског друштва Саше Лековића, ХНД је упознат са случајем, али у интересу самог Косановића, који за сада не жели јавно да говори, ни ХНД се неће оглашавати пре него што добије званичне информације.
Службено, ни ХРТ не жели ништа да коментираше. На упит о отказу Косановићу, који је готово цео свој радни век провео на Присављу, из службе ХРТ-а за односе с јавношћу кратко су одговорили:
„Захваљујемо на Вашему упиту и занимању за Хрватску радио-телевизију. Нисмо у могућности да коментаришемо радноправна питања повезана с њеним радницима“.
У тексту, Лупига подсећа да се, у писму које је Дражен Мајић упутио Надзорном одбору и Програмском већу ХРТ-а и саборском Одбору за информисање у марту ове године, наводи да је филм који говори о смакнућу девет цивила, психичких болесника из болнице у Петрињи, „пропагандни урадак Саве Штрбца“, српског адвоката и некадашњег судије задарског Окружног суда.
На који начин је таква „завера“ могла бити изведена у данској продукцији питање је којим се није превише замарао, већ се радије задржао на „домаћем“ терену, оптужујући Роберта Зубера за сумњиву сарадњу са „Нуклеус филмом“ који је копродуцент спорног документарца.
Спорног, ваљда, јер се у њему појављују и хрватска и српска страна које се међусобно оптужују за овај злочин чији починиоци нису откривени ни после 20 година, оцењује Лупига.
Према тексту у загребачким Новостима, који је Саша Косановић још у септембру прошле године написао као одговор на казнену пријаву пензионисаног пуковника хрватске војске, Ивице Панџе Оркана, документарац се не бави утврђивањем кривице или упирањем прста у припаднике хрватских или српских јединица.
На питање ко је починио злочин одговор би требало дати Државно тужилаштво Хрватске, које са српским тужилаштвом за ратне злочине наводно истражује шта се догодило, иако та истрага јако споро напредује.
Питање које би мучило и хрватску јавност кад би се о њему јавно смело проговорити, а судећи према последицама с којима се носи новинар само због свог учествовања у пројекту, очигледно се не сме поставити, закључује Лупига.
