Прочитај ми чланак
Завјере
Теорије завере о утицају разних електромагнетних таласа и уређаја на мождане и хемијске функције човека све су релевантније, судећи по научним и војним истраживањима.
Колика је заправо релевантност у свему, покушали смо разоткрити кроз најновије изјаве високих војних званичника и неке од познатијих научних студија.
Русија развија high-tech оружје
Излазак из сфере етикетираних ‘теорија завере’ започео је изјавом бившег руског министра одбране Анатолија Сердјукова који је пре пар месеци изјавио да ‘Русија развија оружје на новим физикалним принципима – директном енергетском, геофизикалне, таласном, генетичком, психотронички и електромагнетском’. Најавио је да ће свет видети сасвим нове војне стратегије до 2020. године.
Војни аналитичари су ову изјаву одмах окарактерисали као ‘велики преседан’, те су навели да је излазак из ормара са сличним пројектима ‘вода на млин’ теоретичарима завјере. Многи су се одмах осврнули на чињеницу да САД никада не би овако јавно излазио са капиталним и ‘топ сецрет’ пројектима, па сумњају у руске технолошке могућности и све упоређују с утјеривањем страха и одржавањем Хладног рата.
Контрола, сугестија и утицај на понашање маса
Прича о психотронички оружјима није нова, већ долази из 60-тих година прошлог века. Низ научних експеримената настојао је потврдити утицај звука на мозак субјекта. Занимљиво, једино је колумбијски ‘Ел Спецтадор’ јавно објавио колумбијске резултате овог глобалног истраживања који недвојбено потврђују назнаке Киматика – научне дисциплине која проучава утицај вибрација и стојних таласа на формирање материје.
Дејли Мејл је пак открио тајне податке који доказују како ‘таласи ниске фреквенције усмерени зрацима према можданим ћелијама субјеката успешно мењају његова психолошка стања, те уз софистицирану технологију могу одашиљати одређене сугестије и директне команде у мисаоне процесе’. Војска је све гледала кроз призму оружја и контроле, те је фокус највише усмерен на ‘утицај високих нивоа микроталаса на унутрашње органе, контролу понашању и могуће конструкције суицида субјеката’.
Микроталасна оружја – Тајни пројекат „Пандора“
Неуропсихолог Дон Р. Јустесен, директор Лабораторија експерименталне неуропсихологије у ветеранској болници у Канзасу, 1975. је објавио чланак у Америчком психологу приликом чега је нехотице нарушио државну безбедност. Тема му је била ‘Утицај микроталаса на понашање живих организама‘. Експерименте је проводио на факултету, а пројекат се звао ‘Пандора’, при чему је сарађивао с Јозефомом Ц. Шарпом.
Шарп и Грове су се изложили радијацији гласовно модулираних микроталаса и међу њима су успевали чути, идентификовати и разликовати девет речи – сами гласови нису били попут вештачки произведених људских гласова’, пише у чланку. Чак 20:02 године касније, ЕПА (Америчка агенција за заштиту животне средине) наводи свој капитални пројекат ‘Комуникација путем микроталасног аудиторијалног ефекта’ у којем ‘војска напокон добија могућност комуникације приликом специјалних операција и разговора током акција спасавања’.
Војска користи утицај на размишљање субјеката
Вашингтон пост касније пише текст у којем говори о патенту УСАФ-а на ‘имплементацију микроталасних порука и сугестија у мисли субјеката’. Иако је портпарол Рицх Гарциа првобитно одбио да коментарише патент, због Закона о слободи протока информација признали су како је 1994. потврђена могућност утицаја на подсвест субјеката речима и сликама.
Двоструки кандидат за Нобела и откривач утицаја пулсирајућих поља на лечење сломљених костију, Др Роберт Бекер, у књизи ‘Телесна електроника’ разоткрио је резултате свог истраживања. ‘Модулиран електромагнетско поље усмерено директно према деловима субјектовог мозга везаним уз функције подсвијести делује попут снажне хипнозе – особа која заприми такву информацију не може је исконтролисати свесно и она постаје део њеног размишљања’.
Сублиминална манипулација
Бекер је субјекте подвргнуо радијацији без њихова знања те им је приликом решавања сложених тестова суфлирала одговоре и наводио их на незнање онога што заправо врло добро познају. Резултати истраживања тада нису обелодањени из разлога јер је Бекер због резултата одбио креирати такве антене. Касније су према његовим истраживањима одрађени и бројни експерименти са имплементацијом слика у мисли појединаца, а које због новоубаченог фрејма може препознати само подсвест.
Тако су из још непознатих разлога бројни медији и забавна индустрија у свој програм почели убацивати бројне сексуалне алузије и размишљања о смрти, уз чудне симболичке конотације. Уколико као извор оваквих идеја именујемо Фабијански друштво, онда је циљ ‘брже одрастање деце ради динамичнијег уласка у војно-редарствени сектор’.
Емоционални инжењеринг
Једно друго изузетно интересантно истраживање долази у јавност из самог срца контроверзног Монтаук пројекта. Др Андрија Пухарић, Хрват по пореклу, за америчку владу вршио је неколико покусе на можданим таласима људи. Међу њима су најпопуларнији Ури Гелер и Петер Хуркос који су овладали телекинезом.
Између осталог открио је да ако људе изложимо фреквенцији од 7,83 Хз, фреквенцији којом природно вибрира Земља, људи добијају само позитивне осећаје. Препуштање фреквенцији од 10,8 Хз изазива насиље код субјеката, док фреквенција од 6,6 Хз ствара депресију. Те фреквенције се, по њему, могу испровоцирати путем атмосферске манипулације.
ХААРП утиче на расположење?
Саветник Беле куће за временску модификацију Хавард Т. Орвил 1958. први пута спомиње службена настојања владе да ‘електронском ваздухом ионизира или деионизирају одређено подручје’. Осам година касније познати научник Гордон МацДоналд метеоролошко ратовање види као идеал будућности пошто се ‘малим енергетским ресурсима могу побудити велики енергетски избоји за напад’. Од тада па све до ХААРП-а пројект одлази ‘иза завјесе’, губи се сваки траг укљученим инжењерима и документацији.
Могућности које пројекат наводно пружа су готово невероватне, као и импликације – утицај на расположење маса, прање мозга, снажне сеизмичке активности, суперјаки радарски сигнал, непозната могућност комуникације, стварање супермуња, бежична и непресушна енергија, мегатсунамији, торнадо и манипулација метеоролошких услова, стварање суперхолограма … Чак нити руководиоци пројекта неће избацити неке оптимистичне примене – бољи надзор човечанства или боља комуникација у војне сврхе.
‘Ментално силовање’ постаје регуларно оружје
Руски уред за безбедност при Думи 2000. године озбиљно почиње разматрати постојање ‘технологије даљинске контроле људског нервног система и утицаја на здравље’ коју наводно посједују одређене светске велесиле. Сличне идеје имала је и иранска Влада, као и венецуелански председник Чавес који је јавно говорио о ‘чудној чињеници да сви револуционарни вође у Јужној Америци имају рак који се развио у свега пар месеци’.
Да нису у питању неке периферне теорије завјере, говори и чланак из службеног гласила америчке војске, ‘Дефенсе Невс’, где је 2001. објављен чланак о експериментима израелске војске с ‘електромагнетним утицајем на мождане таласе разних палестинских субјеката’, који наравно нису били упознати с овим ‘менталним силовањем’. Сличне оптужбе лансирали су хондурашки председник Мануел Зелаја и руски генерал Кобетс, оба према војном сектору САД-а.
Као закључак можемо навести чињенице критичара који сматрају да чак и да технологија постоји, Владе држава нису објавиле званичне податке и самим тиме не постоје директни докази о примени. Наравно, бизарно је размишљати на такав начин и једино је питање када је започео овакав начин ратовања и колико је присутан у свакодневном животу. Будућност би тако могла довести до људи који робују својим власницима путем ‘марионета’ односа са потпуно (не) контролисаним емоцијама, условљеним понашањем и животима – баш попут агенде Фабијанског друштва.
Ратко Мартиновић
