Округли сто: Украјина, Русија и НАТО – куда даље?

06:40 28.02.2022.

Учесници округлог стола били су проф. др Златко Хаџидедић из Сарајева, др Горан Николић, др Стеван Гајић и докторанд Алекса Филиповић, сарадници Института за европске студије

У четвртак, 24. фебруара 2024. године, Институт за европске студије у Београду организовао је округли сто поводом актуелних дешавања у Украјини под називом: Украјина, Русија и НАТО – Куда даље? Учесници округлог стола били су проф. др Златко Хаџидедић из Сарајева, др Горан Николић, др Стеван Гајић и докторанд Алекса Филиповић, сарадници Института за европске студије. Иако је најављен недељу дана раније, овај догађај поклопио се са почетком руске војне операције на простору Украјине.

На самом почетку, госте је поздравио др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Он се осврнуо на судбоносне догађаје који се тренутно одвијају пред нашим очима на Истоку Европе, те посебно нагласио да у овом тренутку постоји низ отворених питања. У првом реду, шта су циљеви руске војне операције, какав исход можемо очекивати, да ли је ово почетак дефинитивног преласка на мултиполарни поредак, какви ће надаље бити односи између Брисела и Москве, али и Вашингтона и Москве, те како ће се ова криза одразити на наше непосредно окружење, па и на положај Србије и српског народа. Такође, Ђурковић је пренео званично саопштење Министарства спољних послова Украјине, као и обраћање председника Руске Федерације поводом тренутних ратних дејстава.

Прво се публици обратио др Стеван Гајић, који је изнео кратак преглед ратних дешавања. Осврнуо се, на почетку, на говор председника Путина, који је истакао да је циљ специјалне војне операције у Донбасу, демилитаризација и денацификације Украјине. У истом говору, којег Гајић назива историјским, Путин се осврнуо и на украјинске тежње за декомунизацијом, истакавши да је и сама Украјина бољшевички пројекат, који ће бити предмет декомунизације. За Гајића је посебно важно спомињање Србије и 1999. године у петом минуту Путиновог говора, где је ову годину означио као крај међународног права. Затим је изложио кратак пресек стања. Руска војна операција започела је у 03:45 часова. Затим је руска војска за свега неколико минута уништила комплетну украјинску флоту и готово целокупно ратно ваздухопловство и ПВО снаге. Гађани су војни аеродроми широм земље, укључујући и западне делове. Након тога, уследила је офанзива Народне милиције ДНР и ЛНР, а руске снаге извршиле су десант на бројне стратешке тачке, пре свега, на потезу од Одесе до Маријупоља, а преко Крима војска је кренула на Херсон. Истовремено, извршен је десант на Кијевски аеродром, а најжешће борбе воде се око града Харкова на истоку земље. Један део украјинских војника се већ предао, а део је прешао на руску страну. Руска страна гађа циљеве у интервалима како би омогућила предају украјинских војника и избегла цивилне жртве, јер Руси Украјину виде као братску земљу.

Затим се присутнима обратио проф. др Златко Хаџидедић. Он је истакао да је свет одавно избачен из геополитичке равнотеже, те да је константно ширење НАТО на Исток, довело међусобне односе до тачке пуцања. Нагласио је да се тренутно у Украјини сукобљавају, два вештачки индукована национализма. Украјинског, са једне, стране, који је храњен у протекле три деценије, и руског, који је настао из страха од уласка Украјине у НАТО. У геополитичком смислу, Запад је годинама неодговорно гурао Украјину у сукоб са Русијом, знајући да је неће подржати у оваквом тренутку, док Русија, са друге стране, није више била у позицији да допусти ширење НАТО. Због тога је, по његовим речима, Русији од почетка кризе 2014. године, није одговарала подела Украјине, већ да ова земље постане дисфункционална, како не би ушла у НАТО. Стога је закључио да је западна реторика испразна, те да је Украјина свесно жртвована, у чему Брисел сноси највећу одговорност.

Потом је докторанд Алекса Филиповић назначио да нико није очекивао овакав развој догађаја. По његовом мишљењу, очекивала се интервенција ограничених размера, али овакав развој ситуације дочекао је неспремним чак и руско јавно мњење. Истакао је да присуствујемо крају једне епохе оличене у хегемонији америчке моћи. Филиповић очекује два могућа сценарија. Или ће се ићи на потпуну окупацију Украјине или ће бити створена тампон зона у виду обновљеног пројекта Новорусије, који би овог пута укључивала и сам Кијев. Када је реч о међународним реакцијама, Филиповић наглашава да САД поступају потпуно рационално и прагматично са становишта њихових интереса, док Кина тренутно само посматра како изгледа модеран рат широких размера. Финска и Шведска поново разматрају тзв. НАТО опцију, односно улазак у овај савез по хитном поступку. На крају је закључио да се ради о великом поразу дипломатије.

Др Горан Николић указао је на економске последице услед ратних дешавања. Истакао је да је Русија ставила безбедносне интересе испред економских. Што се економске ситуације тиче, Николић је рекао да је рубља пала на најниже вредности свих времена, те да Банка Русије покушава да стабилизује финансијско тржиште. Московска берза укинула је привремену суспензију трговања. Њен индекс је ослабио за 1/3. Руска финансијска тржишта су у колапсу, углавном због страха од санкција, којима прете САД и ЕУ. Урсула фон дер Лајен најавила је да ће ЕУ блокирати приступ Русији тржиштима и технологијама које су кључне за њену економију. Но, Николић сматра да ће се, након почетног удара, тржишта у релативно кратком року стабилизовати. Са друге стране, Кина је спремна да ублажи економски удар на Русију. Он очекује секторске санкције Запада, пре свега оријентисане на забрану извоза појединих важних технолошких компоненти. Такође, истиче неспремност највећих земаља ЕУ на потенцијалну гасну кризу, која би била индукована блокирањем Северног тока 2. Николић закључује да су дугогодишњи напори Русије да смањи своје ослањање на глобални финансијски систем учинили земљу боље опремљеном да издржи снажне западне санкције. Другим речима, стиче се утисак да се Русија дуго припремала за овакву ситуацију, у међувремену дуплиравши своје девизне резерве, као и извршивши супституцију увоза.

У завршници уводног дела, др Стеван Гајић се осврнуо и на однос јавног мњења на постсовјетском простору према дешавањима у Украјини последњих година. Оценио је да се и даље ради о јединственом друштву које говори руски, те назначио изузетан значај новоотворених Телеграм канала, чији је допринос међусобној комуникацији „зараћених” страна пресудно важан од 2020. године. Посебно је истакао Божићни говор белоруског председника Лукашенка који је нагласио да долази време обједињавања држава у блокове, те да ће се ускоро ујединити и три историјске руске земље. Као нарочито симптоматичан податак, Гајић истиче повратак Владимира Суркова, главног Путиновог полит-технолога, који је практично дефинисао читаву културу друштвених мрежа у Русији, и на тај начин пресудно утицао на ставове јавног мњења по овим питањима. Поред тога, указао је на то да тренутна дешавања представљају идеалну прилику за повратак на хладноратовску поделу света, где би ЕУ била маргинализована, а САД и УК створили свој атлантски блок. Но, док се догађа украјинска криза, Гајић напомиње да нам измиче један други фронт сукоба Запада и Истока, који се тренутно одвија у Африци. Наиме, тамо, се сукобљавају интереси Француске и САД, са једне, и Русије и Кине, са друге стране. И док први доносе хаос, извозећи „демократију”, дотле Русија безбедносно, а Кина финансијски покушавају да стабилизују афричке државе, што, пре свега, значи стабилизацију централних власти. Стога и не чуди када на улицама градова Централноафричке Републике и других афричких земаља, све више грађана маше руским заставама.

Након уводног дела, уследила је динамична расправа са веома компетентном публиком. Закључено је да, у овако деликатним ситуацијама, треба пажљиво бранити сопствене интересе, имајући у виду тренутна дешавања, која су све, само не предвидива.

Душан Илић,
Институт за европске студије