Прочитај ми чланакСамо за образовање младих људи који одлазе, а у које улаже како држава, тако и родитељи, Србија губи и 1,2 милијарде на годишњем нивоу.
Са друге стране, поражавајућа је чињеница да у односу на земље у коју наши млади одлазе, значајно су мања улагања у образовање како средњошколаца, тако и будућих академаца.
У Србији је присутан тренд старења и смањења укупног броја становника, а највећи део трошкова емиграција одлази на образовање младих, један је од закључака истраживања „Трошкови емиграције младих“ које је спровео Институт за развој и иновације у сарадњи са Wестминистер фондацијом за демократију.
Услед емиграција младих, економија и целокупно друштво једне земље суочава се како са позитивним, тако и са негативним ефектима тог одласка.
– У позитивне ефекте спада знање и искуство које млади људи стичу у иностранству, затим прилив капитала и дознаке, односно оно што мигранти шаљу у Србију – објашњава Ненад Јевтовић, директор Института за развој и иновације који објашњава да је негативних ефеката ипак више и да су следећи: урушавање пореске базе, смањење БДП-а, губитак кретивног капитала, губитак инвестиција у образовање, притисак на пензиони фонд.
Колики је износ просечног трошка школовања високо-образованог лица?
Полазна тачка истраживања је била укупан годишњи износ који држава и домаћинство заједно издвајају за образовне услуге. Из базе Републичког завода за статистику обезбеђени су подаци о броју предшколаца, ученика и студената како би се израчунало издвајање по ученику, односно студенту.
– Трошкови образовања у основној школи, према поменутом истраживању износе 13.572 евра, за средњу школу кумулативно са основном школом износе 20.854 евра, са завршеним факултетом 34.139 евра, док је за докторске студије то 54.576 евра – наводи Јевтовић.
Да би се све недоумице око нејасног броја колико је у укупном броју младих који су отишли оних са основном школом, колико са средњом завршеном, колико са факултетском дипломом Институт за развој и иновације је понудио три сценарија.
Ипак, занимљиво је поредити и колико Србија издваја за образовање по ученику/студенту у поређењу са земљама у које наши људи највише емигрирају.
У Србији по ученику се за средње образовање издваја 1.489 евра, док је за високо то 2.882 евра. У поређењу са другим земљама то те бројке нису ни близу.
Немачка тако за средње образовање издваја 10.457 евра, док за високо 13.137 евра, Француска издваја још више – у средњошколце 10.900, у академце 13.333 евра.
Аустрија за високо образовање по појединцу издваја 14.074 евра, Шведска, 17.011 евра, а апсолутни лидер у томе је Велика Британија која у високо образовање улаже за сваког академца 21.682 евра.
[poll id=“93″]
