Прочитај ми чланакПортугалска енергетска компанија "Галп" и шведски произвођач батерија за електрична возила "Нортволт" најавили заједничку компанију коју ће изградити у Португалу. Како кажу, то ће бити највећа фабрика за конверзију литијума у Европи. Ипак, локално становништво противи се овој инвестицији вредној чак 700 милиона евра. Иако је реч о великом новцу, они страхују да ће прерада литијума уништити околину и бајковито окружење где се већина становника бави производњом органских производа.
Циљ компаније „Галп“ је да фабрика испоручи довољно литијум хидроксида да обезбеди батерије за 700.000 електричних возила годишње почевши од 2026. године.
Литијум хидроксид је кључни материјал у производњи литијум-јонских батерија за електрична возила. Компаније су саопштиле да се предвиђа да ће потражња за литијум хидроксидом порасти више од 10 пута до краја деценије, јер земље прелазе на чисту енергију у борби против климатских промена.
Компаније су у саопштењу навеле да разматрају неколико потенцијалних локација за фабрику у Португалу. Најављују 700 милиона евра вредну инвестицују и 1.500 радих места.
„Ово је прилика која се јавља једном у генерацији да се Европа поново позиционира као лидер у индустрији која ће бити од виталног значаја за смањење емисије угљеника“, рекао је извршни директор „Галпа“ Енди Браун.
Влада за, народ против
Верује се да се Португал налази на неким од највећих налазишта литијума у Европи, а влада те земље има намеру да то искористи без обзира што је ископавање литијума једнако еколошка катастрофа. Пре три године усвојили су „Националну стратегију за литијум“ којим се предвиђа посао вредан неколико милијарди евра.
Ипак, ова идеја није наишла на одобравање локалног становништва. Они се противе било каквој активности које би могле да промене њихов начин живота и наруше околину, преноси Дојче веле.
Са најавом владе да ће од следеће године почети да додељује дозволе за ископавање литијума, активирале су се и еколошке групе које тврде да ће рудници уништити природу.
На северу Португала пољопривредници и активисти опиру се отварању рудника који ће их, како тврде, руинирати. Идилични предели код села Коваш ду Барозу, које се налази близу једне од потенцијалних локација за ископавање, сада су у опасности да буду потпуно уништени.
„На 72 хектара, најпре на четири места, овде би требало да се на површинском копу вади литијум. Настаће огромне јаме и јаловишта, водени токови ће се преусмерити. Цели предео и његова еколошка равнотежа биће разорени и ми се томе противимо“, каже Нелсон Гомеш.
Гомеш је на челу грађанске иницијативе која се три године бори против отварања рудника. Њихова парола „Да животу, не руднику“ све се чешће види на зидовима кућа па и на саобраћајним знаковима, преноси Дојче веле.
„Вековима се овде бавимо одрживом пољопривредом. Мала, еколошка породична газдинства, без веће помоћи од државе. Нећемо дозволити да нам то узму. Борићемо се против рудника до краја!“, каже Гомеш.
Португалска влада је доделила две лиценце за ископавање, а чак девет области је одредила као могућа налазишта „белог злата“. Скоро све те области су на северу Португалије, добар број њих је у природним резерватима. Неки међу њима су део мреже заштићених подручја у Европској унији Натура 2000.
Највише потенцијалних налазишта су у подручју Траз-уш-Монтиш на северу земље – назив историјске области у преводу значи „Иза брда“.
Реч стручњака
Амерички хидролог др Стивен Х. Емерман са Универзитета Јута и антрополог и специјалиста за енергетске пројекте др Александар Данлап са Универзитета у Охајо упозоравају на различите опасности оваквог пројекта. На јавној расправи на тему „Утицаји рудаских активности на животну средину и друштву у ЕУ“ почетком децембра др Емерман рекао је да је можда реч и о незаконитом пројекту који би „могао да доведе стотине живота у опасност“.
Др Дунлап се фокусирао на друштвене утицаје рударских пројеката и оно што су еко-групе описале као „психолошке кампање које често користе рударске компаније“. Поменуо је, између осталих примера, стратегије односа са јавношћу компанија које глуме друштвено одобравање кроз акције спонзорисања.
Оба стручњака охрабрују Европску комисију да „преиспита своје планове, не само да би избегла дугорочну еколошку и друштвену штету, већ да би испунила сопствене принципе транспарентности, демократије и својих еколошких стандарда“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 20, 2021
