Прочитај ми чланак
Почела француска војна операција у Централноафричкој републици
Неколико месеци пошто је државни удар у Бангију изазвао плиму хаоса и насиља у Централноафричкој републици почела је француска војна операција, известио је у петак француски министар одбране.
Распоређивање заједничких француских и афричких снага је једногласно одобрио Савет безбедности УН у четвртак. Тог дана, 50 људи је погинуло у проблематичној афричкој држави.
Француска у Централноафричкој републици јесте најновија примена „Оландове доктрине“
Држава користи војну интервенцију у Африци у хуманитарне сврхе – али и да се повећају изборне шансе њеног лидера.
Ескалирајући француски војни ангажман у Централноафричкој Републици представља најновију примену онога што би се могло назвати „Оланд доктрина“, самосвесни доброћудни облик оружаног интервенционизма на основу међународне овласти и локалне сагласности. Све у свему, француски председник Франсоа Оланд је развио нову формулу за инвазију туђе земље, али на леп начин.
Од ступања на дужност у мају прошле године, Оланд је наредио, или перпетуирао, француске војне операције у Обали Слоноваче, Сомалији, Малију и сада Централноафричкој републици. Он је такође одушевљено подупирао војну интервенцију Запада у Сирији. Овим ангажманима је претходила англо – француска интервенција у Либији у 2011, за време Оландовог претходника, Николе Саркозија.
За француске „happy“ интервенционисте, свака експедиција је била примарно хуманистички усмерена. Али су оне такође служиле за јачање избледелог француског међународног престижа, посебно у бившим француским колонијама, а и да повећају Оландов низак рејтинг код куће. Притиснути економским тешкоћама, Французи изгледа да уживају у бритким војним акцијама у иностранству ( док теку глатко). Као што је и Наполеон, још један француски вођа цврцинског узраста, знао, „la gloire“ чини мале људе великим.
Оландова доктрина промовише ширу агенду, како се „ради“ међународна безбедност. То је одговор на уочено повлачење САД од историјских одговорности у Европи, на Блиском истоку и другде. Реч је о напредовању Кине у Африци, поседовању моћи али не и одговорности. Реч је о показивању европског вођства ( у контрасту са уоченом сладострасном апатијом Британије).
Не мање од тога, у доктрини се ради о заустављању плиме исламистичког екстремизма и секташтва што прети пространству од Афричког рога до Сахела и Магреба- и потенцијално, меком стомаку Европе, којег је Француска рањивији део.
Фотографија: Франсоа Оланд је развио своју доктрину у оштром контрасту са дискредитованом формулом Тонија Блера. Фотографија: Чарлс Плато / АП
Али више од тога, нови приступ је Оландов одговор на све злогласнију оправданост оружане хуманитарне интервенције, обзнањене од Тонија Блера у Чикагу 1999, а знане као „Блерова доктрина“. Тада је британски премијер реаговао на кризу на Космету, касније је своју теорију проверавао на Сијера Леонеу.
Али интервенције у Авганистану ( 2001 ) и Ираку ( 2003 ), које су имале мање везе са хуманизмом а више са глобалном политиком моћи, уништиле су случај Блер и, у очима многих, његов углед . “ Унилатералном “ рату у Ираку Француска се жестоко противила. Оланд сада усавршава француски противотров .
Оландова доктрина, бар у Африци примењена, има за циљ снабдевање хуманитарном безбедносном помоћи држава у којима су закон и ред пали. Друго, она се примењује само уз подршку или одобрење УН, а пожељна је подршка Афричке уније и, у западној Африци, Економске заједнице западноафричких држава (The Economic Community Of West African States – ECOWAS)
Треће , она тражи претходну сагласност локалних странака, односно оних које најприближније деле западне вредности и интересе. У Обали Слоноваче, на пример, ово је био победник избора, Аласан Оутара, чији је противник, Лоран Гбагбо, одбио да се повуче. Коначно, циљеви било какве интервенције су дефинисани и ограничени, с намером да се предају регионалним мировним снагама, као што се полако дешава у Малију .
У случају Централноафричке републике, Оланд је обезбедио овлашћење Савета безбедности УН, подршку АУ, ЕУ и САД , као и одушевљени позив од локалних фракција лојалних свргнутом председнику, Франсоа Бозизеу, које су, у четвртак, покренуле акцију да поврате власт. Додатне француске трупе ће , у теорији, бити ограничене у обиму и времену .
Овај нови приступ обећава значајне дугорочне користи за Оланда и Француску, под претпоставком да не пођу наопако, што свакако могу. Као што је Оланд признао, таква операција није без ризика .
„(Централноафричка република) је најновија жижа Оландових настојања да преобликује и оживи утицај своје нације на континенту на којем је њена жустрост оспоравана све већим успоном Кине“, каже Њујорк тајмс. „Далеко од једностране акције, нови приступ се ослања на, близаначке, појмове међународног одобрења и срдачног пристанка афричких снага да пригрле распоређивање француских снага слично оном виђеном у Малију.“
Оландова доктрина има додатну предност избегавања грешака из прошлости, када је Француска насилно интервенисала у Руанди и на другим местима у корист фаворизованих лидера, или једноставно да задржи контролу (као у Алжиру), са често катастрофалним резултатима.
“ Ова хуманитарна безбедносна интервенција је далеко од себичног војног мешања у непосредној пост- колонијалној ери „, рекао је регионални аналитичар Пол Мели. “ Оланд је тврдио да однос између Француске и Африке мора бити партнерство поштовања, чак и када постоје несугласице. И он је отишао на пут да консултује афричке лидере пре покретања војне акције. „
Оланд , после реевалуације коју је покренуо бивши премијер Алан Жипе и ојачао Саркози, окренут је разумном и одмереном оживљавању француског интереса и утицаја у региону којим је Париз некада доминирао, али је изгледало да је пустио да му исклизне из руке. За француске „happy“ интервенционисте , награда је La Francophonie redux (Оживљена Франкофонија – прим. прев.).
За Србин.инфо превео и приредио: Александар Јовановић
