Pročitaj mi članakPredsednička trka u SAD sve je neizvesnija, a dva "ljuta rivala" Donald Tramp i Hilari Klinton utrkuju se u iznošenju što većih prljavština o onom drugom. U takvoj atmosferi, gde sve manje Amerikanaca podržava ova dva kandidata, sve više šanse da bude predsednik SAD ima jedan autsajder - Evan Makmalin, bivši radnik CIA.
ФОТО: Фонет
Он је скоро потпуно непознати независни кандидат, али би могао да постане председник САД у случају низа мало вероватних, али не немогућих догађаја.
Макмалин је један у низу кандидата који учествују на председничким изборима у САД поред Доналда Трампа и Хилари Клинтон. Он чак није ни међу најпознатијим кандидатима мањих странака попут либертаријанског кандидата Герија Џонсона или кандидаткиње Зелених Џил Стајн, али у односу на њих има значајну предност – долази из Јуте.
Макмалин, 40-годишњи бивши припадник ЦИА, не налази се ни на гласачким листићима у свим савезним државама, али у матичној Јути стоји прилично добро. У тој изразито републиканској савезној држави, Трамп иначе није претерано добро стајао, а са суновратом подршке на националном нивоу, пале су и његове шансе да победи у држави у којој доминирају мормони.
Заостаје неколико процената
Према анкети куће „Y2аналитикс“ из Јуте објављеној у среду у тој савезној држави Трамп и Клинтон су изједначени са 26 одсто подршке, а Макмалин заостаје за њима само два одсто.
Анкета од четвртка „Монмаута“ Трампу даје нешто већу подршку од 34 одсто, Клинтон 28, а Макмалину 20 одсто.
У случају да Макмалин победи на гласању у Јути у уторак, 8. новембра, добиће шест електорских гласова, далеко мање од Клинтон која сада има убедљиву предност, али и Трампа.
Како сад ствари стоје, Макмалин није далеко од победе у Јути, али то је тек први корак.
Други неопходан услов да Макмалин дође у Белу кућу као њен станар, јесте да се посложе карте у специфичном америчком изборном систему.
Американци, наиме, не бирају председника директно већ гласају по савезним државама за електоре који ће после гласати на такозваном електорском колеџу и тиме изабрати председника. Електора има колико и чланова Конгреса – 538.
За победу је потребна подршка већине електора, односно најмање 270. Постоји, међутим, могућност да број електора буде подељен, за шта су шансе по порталу Фајвтртиејт мање од један одсто. Још мања је шанса да Клинтон и Трамп добију по 266 а Макмалин шест.
У том случају, наводи „Фајвтртиејт“, имена три најбоље пласирана кандидата иду у Представнички дом у којем свака савезна држава добија по један глас. Два најбоље пласирана потпредседничка кандидата иду у Сенат.
Следећи корак за Макмалинов тријумф у трци за Белу кућу била би опет не пуно вероватна политичка трговина, коју би ипак могло помоћи то што републиканци нису претерано одани Трампу, и неки од њих су већ почели да му ускраћују подршку због вулгарних изјава о женама.
На крају, избор председника у Представничком дому, могао би да зависи од тога ко би у Сенату био изабран за потпредседника, републиканац Мајк Пенс или демократа Тим Кејн.
