Када су се светски лидери прошле недеље окупили на великом годишњем скупу нација на Ист Риверу, у здању Уједињених нација у Њујорку дочекао их је реновирани простор са 11 места више него што је потребно за 193 чланице УН. У години у којој се ратишта од Сирије, Ирака и Палестине, преко Украјине и Авганистана, до Либије, Јемена и Сомалије множе брже него печурке после кише, а из Европе се шири „модни“ тренд референдумских изјашњавања о независности, трка за 204 места, уочи 70. годишњице УН идуће године, у пуном је јеку.

Сарказам дипломате са узбурканог Блиског истока, који је у Њујорку привукао пажњу новинара питањем да ли је једно од нових места резервисано за Исламску државу, само је сликовити израз глобалног тренда 2014. године. Генерални секретар Бан Ки Мун је на почетку годишњег заседања Генералне скупштине УН изразио наду да током две недеље Уједињене нације неће пропустити прилику за хватање укоштац са глобалним претњама, али већ сада је јасно да се једна од њих, коју су аналитичари крстили „балканизацијом“ света, поприлично отеола контроли.

Више од пола века откако је, после Другог светског рата покренути талас постколонијалних национализама променио мапу света, притајени национализми и етнички идентитети разних врста поново данас убрзано мењају модерну идеју о „светом“ јединству националне државе. Процес је започет, парадоксално, завршетком Хладног рата.

– После Другог светског рата, циљ принципа да границе у Европи, ма како несавршене, морају да остану онакве какве су било је избегавање главног узрока сукоба на Старом континенту. Доктрина је, међутим, примењена несавршено. Колапс СССР поништио је део граница, претворивши унутрашње међе у спољне. Грађански рат у Југославији постао је међународни када је СФРЈ престала да постоји, а онда у грађанске сукобе унутар националних држава, као што су Босна, Србија и Хрватска. Истовремено, границе Кавказа су промењене када је Јерменија, тек пошто је стекла независност, преузела део од Азербејџана. Удар у лице принципа догодио се када су чланице НАТО поделиле Србију на два дела – албански део, Косово, и остатак Србије – каже амерички аналитичар Џорџ Фридман оснивач обавештајне компаније „Стратфор“.

Један од разлога постојања Европске уније, додаје он, јесте формално укидање ратова за национално самопроглашење покушајем стварања оквира који истовремено штити и тривијализује националне државе. Шкотски референдум ове године и њиме изнова подстакнут талас сецесионистичких покрета, од шпанске Каталоније до богатих северних провинција Италије, почели су да раде у супротном правцу.

На Блиском истоку, међутим, процес дезинтеграције националних граница успостављених скоро пре једног века, крвопролићем је данас готово дошао до тачке без повратка. Не тако давно, на почетку „арапског пролаћа“, чинило се да овај део света упловљава у период демократизације који би могао да води већем јединству. Али, то се није догодило.

Деценију после америчка инвазије, Ирак је утонуо у сукоб међу шиитима, сунитима и Курдима. Крвопролиће је толико да је готово засенило поделу која се већ догодила у Либији после свргавања деценијског лидера Гадафија. Ова северноафричка земља де факто је подељена на три државе.

Трогодишњи грађански рат у Сирији већ је испарчао земљу на зоне под контролом председника Башара ел Асада и побуњеника против његовог режима. Марш терора џихадиста Исламске државе, чији циљ је насилно прекрајање граница спајањем делова Ирака и Сирије, на Блиском истоку је „цепкање“ довео, чини се, до тачке без повратка.

– Када све буде готово, границе Блиског истока ће бити промењене… Видећемо обрисе Блиског истока далеко више исцртане верским осећањима него старим империјалним жељама – каже некадашњи лидер британских либерала и бивши високи представник за Босну Педи Ешдаун, поздрављајући, уједно, одлуку своје владе да наоружа Курде, народ који дуго тежи стварању државе на територијама Ирака, Сирије, Турске на којима живе.

Аутор „пророчке“ књиге из осамдесетих година прошлог века „Успон и пад великих сила“, Пол Кенеди, доказао је поново „видовитост“. Он је још почетком деведесетих у књизи „Припрема за 21. век“ предвидео последице јачање транснационалних снага глобализацијом финансијских трансакција и мултинационалних корпорација, трансформацијом пољопровреде, посебно под утицајем биотехнологије, преобликовањем индустрије напретком роботике, и деструкцијом природе. Демографска експлозија проузроковаће, предвидео је, не само масовни раст становништва у сиромашним нацијама, већ и велике миграције ка богатим. Речју, транснационалне силе агресивно уобличавају и „мељу“ свет:

– Велике глобалне промене, које су у току, ослабиће националне државе и постепено осиромашити већи део човечанства – предвидео је још пре две деценије Кенеди.

Акције америчких фирми које се баве производњом и трговином оружјем доживљавају бум на америчком Волстриту. Ових дана достигле су историјски максимум. У претходних 12 месеци компаније које снабдевају Пентагон донеле су власницима добит од око 40 одсто, а од почетка 2013. године скупље су скоро два пута.

Ветар у леђа индустрији наоружања донео је читав низ нових геополитичких кризних жаришта, која почињу Египтом и Сиријом, а завршавају експанзијом радикалног покрета Исламска држава.

– Сваки конфликт је чист добитак за индустрију наоружања. Тако је било и током ратова у Персијском заливу, током борби у Авганистану, после напада 11. септембра – истиче Сваруп Гупта из аналитичке агенције „Закс“.

Расту вредности ових фирми веома је допринео и грађански рат у Либији. Пре ових сукоба акције компанија које се баве оружјем су падале, превасходно због буџетских резова у издвајањима за америчку армију. Акције индустрије наоружања доносе већу добит компанијама од осталих акција на берзи.

(Вечерње новости)

Ознаке: Џорџ Фридман, НАТО бомбардовање, прекрајање граница