Брисел — НАТО је одлучио на састанку у Бриселу да формира нову јединицу за брзо реаговање и постави шест командних центара дуж источне границе Алијансе.

Ова јединица јачине бригаде, популарно названа „ударна песница“ НАТО, састојаће се од четири до пет хиљада људи и биће у стању да у року од два до четири дана реагује на сваку претњу Савезу, поручили су министри у саопштењу.

Осим тога, на састанку је одлучено да се у Румунији, Бугарској, Пољској, и три балтичке земље поставе штабови и командни центри за прихват ове јединице, која је од данас званично добила име Заједничке снаге врло високе борбене готовости са енглеским акронимом ВЈТФ.

Формирање ВЈТФ и прихватних база на источним границама НАТО било је договорено на септембарском самиту НАТО у Велсу, али земље чланице досад нису могле да се сагласе о детаљима плана и о појединачним доприносима заједничком пројекту.

Према плану који је данас усвојен, ВЈТФ ће постати оперативне средином следеће године, након што чланице пошаљу контигенте на заједничку обуку.

Иако се у саопштењу то нигде посебно не наводи, план је усвојен као одговор на појачане војне активности Русије на источним границама НАТО, као и на бојазан балтичких земаља да би могле постати мета руске агресије.

„Морамо да донесемо важне одлуке о јачању наше колективне одбране“, изјавио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг пре састанак министара одбране земаља Алијансе у Бриселу.

На самиту НАТО-а у Велсу у септембру шефови држава и влада одлучили су да појачају своју одбрану после анексије полуострва Крим Русији и сукоба у источној Украјини.

Столтенберг: Формирана ударна песница НАТО

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је данас након састанка са министрима одбране земаља чланица да је донета одлука да се формира нова јединица за брзо реаговање популарно названа „ударна песница“ и да се поставе шест командних центара дуж источне границе Алијансе.

““Данас смо се договорили о снази и саставу ‘ударне песнице’”, рекао је Столтенберг новинарима и објаснио да је реч о јединици величине бригаде (4-5.000 људи) која ће у року од 48 сати моћи да реагује на било коју претњу чланицама НАТО.“

„То ће обезбедити да ‘ударна песница’ буде дугорочно одржива“, рекао је Столтенберг и додао да ће основу јединице чинити контигенти из Француске, Италије, Немачке, Британије и Пољске, док ће источноевропске савезнице пружити логистичку помоћ.

Иако генерални секретар то није екплицитно рекао, као одговор на појачане војне активности Русије на источним границама НАТО, као и на бојазан балтичких земаља да би могле постати мета руске агресије.

„Не можемо да бирамо, морамо да се супротставимо свакој претњи, без обзира одакле она долазила“, казао је он.

Столтенберг је на конференцији за медије истакао да НАТО нема намеру да шаље оружану помоћ Украјини, али је дозволио могућност да то индивидуално учине земље чланице.

„Ми политички подржавамо територијални интегритет и суверенитет Украјине, а на техничком нивоу кроз помоћ у реформи оружаних снага и медицинском материјалу“, рекао је он.

„О слању оружане помоћи данас нисмо разговарали, то је ствар о којој засебно одлучију чланице“, казао је Столтенберг.

Упитан да прокоментарише изненадну сутрашњу посету немачке канцеларке Ангеле Меркел и холандског председника Франсоа Оланда Русији која је најављена раније данас, генерални секретар је подвукао да НАТО подржава све напоре за мирно решење украјинске кризе и још једном позвао Русију да се конструктивно ангажује у том циљу.

2.700 немачких војника за НАТО трупе

Немачка ће у „тест фази“ ставити око 2.700 својих војника на располагање НАТО у плановима Алијансе да, поводом украјинске кризе, ојача снаге за брзо дејство.

Снаге за брзо деловање требало би да буду повећане на 30.000 људи, међу којима ће 5.000 бити способно да се за неколико дана пребаци у кризне регионе, сазнају данас немачки медији, наводећи да бројка о броју немачких војника није потврђена.

Немачки министар одбране Урсула фон дер Лајен је указала на планове Алијансе о формирање снага за брзо реаговање и постављању шест командних штабова на истоку Европе – у Естонији, Летонији, Литванији, Пољској, Румунији и Бугарској и, како јављају медији у извештајима са састанка министара одбране НАТО земаља у Бриселу, навела да ће се Немачка ту адекватно ангажовати.

Трупе за брзо деловање НАТО требало би да пред Русијом, поводом украјинске кризе, покажу да Алијанса своје источне партнере „не оставља на цедилу“, оцењују медији и преносе да је фон дер Лајен те планове Алијансе протумачила знаком јединства и одлучности савеза и указала да ће тиме постати „флексибилнији, бржи и снажнији за реаговање“.

Немачка штампа оцењује да насиље у Украјини расте и да „Русија и даље повређује међународно право тако што сепаратисте подржава наоружањем, обуком и трупама“.

(Танјуг, Бета, b92.net)

Ознаке: ЕУ, НАТО, нато војници, Русија