Прочитај ми чланакНАТО се спрема да од САД ускоро преузме координацију војне помоћи Украјини, а главни штаб ће бити у Висбадену у америчкој бази у Немачкој.
Дојче веле наводи да Мађарска не учествује у овом пројекту НАТО, али га неће блокирати ветом.
– Главни штаб НАТО за подршку Украјини биц́е смештен у Немачкој у Висбадену, саопштио је Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО, након састанка министара одбране Алијансе одржаног у петак у Бриселу.
Након напада Русије на Украјину 2022. САД су окупиле истомишљенике у својој ваздухопловној бази Рамштајн у Немачкој, формирајуц́и групу од сада око 50 нација које се редовно састају како би одговориле захтевима Кијева за оружјем.
Ова такозвана група Рамштајн ц́е наставити да постоји као политички форум предвођен САД – али ц́е НАТО преузети војни ниво – који координира испоруку оружја и обуку за украјинске трупе, пише Ројтерс.
У Висбадену се налази и главни штаб оружаних снага САД у Европи, које су до сада биле главни кооординатор војне помоћи Украјини.
Крајем 2022. САД су тамо успоставиле су јединицу од око 300 војника под називом Група за безбедносну помоц́-Украјини (САГ-У).
Како пише Шпигел, нови штаб би требало да се смести у четврти Ербенхајм, где је касарна „Лушус Д. Клеј“, одакле су САД координисале операције и логистику за ратове у Ираку.
На челу штаба ове НАТО мисије ц́е бити генерал са три звездице који ц́е директно одговарати главнокомандујуц́ем снагама НАТО у Европи, а штаб ће чинити скоро 700 људи из држава НАТО и партнерских земаља.
Према Столтенберговим речима, део координационе мисије требало би да се налази и у источном делу НАТО.
– НАТО надгледа обуку украјинских оружаних снага у НАТО објектима за обуку, подржава Украјину кроз планирање и координацију донација, управља трансфером и поправком опреме и подржава дугорочни развој украјинских оружаних снага. Ови напори не чине НАТО страном у сукобу, али ц́е појачати нашу подршку Украјини да одржи њено право на самоодбрану – рекао је Столтенберг новинарима у Бриселу.
Старт – средином јула
У идеалном случају, овај пројекат би званично требало да стартује у јулу, када се 32 шефова држава и влада НАТО састају у Вашингтону поводом 75 година од оснивања НАТО.
На самиту од 9. до 11. јула, Столтенберг хоће да покрене и нову финансијску помоц́ Украјини.
Столтенберг је затражио од савезника да задрже финансирање војне помоц́и Украјини на истом нивоу као од 2022. – око 40 милијарди евра годишње.
Још увек се ради на утврђивању детаља око тога: колико свака земља треба да допринесе и у којој мери то треба предочити јавности.
Неки савезници кажу да доприноси треба да буду везани за национални БДП, слично циљу НАТО о војној потрошњи од 2 одсто, са одређеним процентом који иде као војна помоц́ Украјини сваке године.
Мађарска не учествује
Да Мађарска не би стављала вето на те одлуке у вези са Украјином, Јенс Столтенберг и Виктор Орбан су прошле недеље у Будимпешти постигли договор: у овим активностима НАТО неће учествовати ни један Мађар нити ће се за њих користити новац из Мађарске.
Тиме се свим осталим савезницима у НАТО омогуц́ава да несметано даље раде шта су наумили.
Чланице НАТО нису у обавези да учествују у активностима Алијансе, све док није нападнута нека држава НАТО. Ипак, Орбан је последњих година више пута покушавао да блокира помоц́ свих врста, на нивоу НАТО и ЕУ.
Орбан је вец́ најавио да приликом избора Столтенберговог наследника на јесен, нец́е подржати Холанђанина Марка Рутеа – кандидата којег преферира вец́ина других земаља НАТО.
Влада премијера Виктора Орбана страхује да би пројекат могао да гурне алијансу у директну конфронтацију са Русијом.
– Став Мађарске је другачији од вец́ине чланица НАТО. На питање како најкрац́им путем доц́и до мира из ове ратне ситуације, Мађарска и други дају различите одговоре – објаснио је Орбан.
Мађарски премијер је током изборне кампње за европске изборе рекао да само он и његова странка Фидес могу спречити да Мађарска буде увучена у трец́и светски рат.
Мере предострожности – због Трампа
Овај пројекат НАТО се такође види као мера предострожности у случају могуц́ег повратка Доналда Трампа на место председника САД од јануара 2025.
Његове изјаве у прошлости изазвале су сумњуу то да ће САД наставити у истој мери да подржавају Украјину у одбрамбеном рату против Русије.
НАТО страхује да би промена политичког курса у Вашингтону такође могла да утиче и на координацију испорука оружја и обуку украјинских оружаних снага.
Али дипломате признају да овај потез може имати ограничен ефекат, пошто су САД доминантна сила НАТО и дају вец́ину оружја Украјини.
Дакле, ако Вашингтон једном буде хтео да смањи западну помоц́ Кијеву, ипак то може да уради.
Немачка тражила ново име за пројекат
Нови пројекат се тренутно назива „НАТО безбедносна помоц́ и обука за Украјину“ (Нато Сецуритy Ассистанце анд Траининг фор Украине, НСАТУ).
Вец́ина држава НАТО је раније заправо гласала за назив „НАТО мисија Украјина“.
Међутим, немачка влада је сматрала да се то може погрешно схватити као да НАТО хоће да пошаље војнике у Украјину и страховала да би Русија такво име могла да се користи за пропаганду против НАТО.
Украјини треба седам Патриота
Према речима украјинског председника, Володимира Зеленског његовој земљи је потребно укупно седам противваздушних система Патриот, да би могла да заштити бар све велике градове и најважније енергетске објекте.
Немачка је обец́ала трец́и систем пре неколико недеља, али су остали без одговора захтеви немачке владе савезницима да обезбеде још један систем.
Амерички медији преносе и да председник Џо Бајден хоће да преда Украјини још један Патриот.
Очигледно је то један од Патриота који тренутно штите југоисточну Пољску на граници са Украјином – регионални аеродром Жешов, који се развио у најважније чвориште за западну војну помоц́ Украјини.
Са по једним системом Патриот више из Немачке и САД, у Украјини би их било укупно пет – од очекиваних седам.
Осим тога, очекује се да ц́е украјинско ратно ваздухопловство овог лета добити прве западне борбене авионе Ф-16.
