Прочитај ми чланак
Првог априла, изборна комисија Федералне републике Нигерије, земље богате минералима и популацијом од преко 185 милиона, прогласила је да је нови председник изабран. Професионални војник генерал Мухамед Бухари добио је скоро 54% гласова, тиме победивши дотадашњег председника Гудлака Џонатана (његово име Гудлак на енглеском значи „срећно“).
Нови нигеријски председник има разнолику прошлост. Осамдесетих прошлог века био је иза пуча којим је приморао тадашњег председника да се повуче, али је након само годину ипо дана био збачен од стране генерала Ибрахима Бабангида. То није била прва револуција коју је спровео Мухамед Бухари. Бухари је свој први државни удар извео 1966., када су он и други генерали збацили војног диктатора Агуја Иронсија.
Скорашње гласање у Нигерији било је етнички подељено. Бухари је члан етничке групе Хауса, те је примио много гласова на северу Нигерије, али су његову кандидатуру такође подржали чланови Јорубе, другог по величини клана на југозападу земље, јер је Бухари изабрао да његов потпредседник буде припадник те групе, Јеми Осинбајо. То значи да сарадник Гудлака Џонатана из клана Хауса није обезбедио довољну подршку гласача, који бирају по етничким групама, што је чест случај у Нигерији.
Гудлак Џонатан (члан Ијав клана (1) ) је рачунао на чињеницу да 40% Нигеријаца не припада ниједној од три главне групе и да су гласачи љути због ротирања људи из Хаусе, Јорубе и Игбоа, који владају земљом још од проглашења независности 1960.
Примарни домаћи проблем у Нигерији је безбедност и борба против терориста из Боко Харама. Бухари је предложио стварање нове специјалне јединице за борбу против таласа киднаповања, пљачки и других озбиљних злочина који се редовно дешавају.
Све до сада руке владе су биле везане у борби против тероризма. Кадгод је влада спроводила операције против терориста, “међународна заједница”, а посебно Међународни кривични суд, претили су нигеријској влади, тражећи поштовање људских права током извођења операција.
Бухаријева спољна политика је посебна по томе што предлаже изградњу посебних односа са земљама БРИКС-а, а посебно са Русијом. Нови председник такође планира да заврши стварање слободне трговинске зоне Економске заједнице западноафричких земаља (ЕCOWAS) и предложи заједничку валуту. Он види Нигерију као лидера те организације. (2)
Нигерија је најбројнија нација у Африци и поседује једне од највећих нафтних резерви на свету. Земља такође има огромне резерве природног гаса (укупно четвртину милијарде кубних метара), угља, злата, боксита, цинка, гвожђа, тантала, ниобијума и других минерала. Последњих година је Нигерија на путу индустријализације.
Мало је позната чињеница да Нигерија има електронску индустрију која производи компјутере и друге електронске уређаје. Локална аутомобилска индустрија такође има великодушну помоћ (што укључује велике таксе приликом увоза аутомобила). Прошле године је нигеријска економијa била најбрже растућа у Африци, надмашујући Јужноафричку републику. (3)
По нашем мишљењу следи да је тероризам, тако изненадно раширен по земљи, заправо повезан са политиком развоја. Као што је већ виђено у Либији и другим државама, Запад се окрутно обрачунава са земљама које покушавају да се изборе за независан курс напретка, прогањајући их док се не уништи земља.
Aуто произведен у Нигерији
Мешање међународне заједнице у скорашње изборе у Нигерији је било претерано. Амерички секретар, Џон Кери посетио је Нигерију у јануару и сусрео се са обојицом водећих председничких кандидата.
Нафта остаје најбитнија Американцима. САД је највећи извозник нигеријске нафте и њима је битно да све политичке снаге у земљи буду проверене. (4)
Узгред, састанак Џона Керија са обојицом кандидата је подсетио на познати инцидент у јулу 1994., када је “радикална солуција” коришћена за постављање на власт. У то време десио се чудан инцидент у коме су у сред бела дана, тренутни и будући председници Нигерије (Сани Абаша и Мошуд Абиола) умрли током састанкa са делегацијом из САД-а. (5)
Генерални секретар УН-а Бан Ки Мун покушао је највише што је могао да утиче на председничке изборе у Нигерији. Међународни кривични суд (МКС) је бесрамно извршио притисак на Нигерију. У децембру прошле године, тужилац МКС-а је дала извештај о Нигерији. Узевши у обзир ситуацију и земљи, претпоставило се да ће истрага бити усмерена према злочинима Боко Харама, али је тужилац МКС-а изненада изјавила да има више доказа против званичника нигеријске владе него против Боко Харама, јер је влада користила непримерену силу на Боко Харам.
Неколико недеља касније, адвокати су покушали да покрену легалан процес у МКС-у, на основу изјаве Бухарија из 2011., која је наводно утицала на смрт 800 људи. (6) Тужилац Фату Бенсуда дала је изјаву само дан пре нигеријских избора у којој је упозорила да ће њена канцеларија помно мотрити на изборе.
Ова изјава треба убедити Нигеријце да Нигерија, као потписник МКС-овог Римског статута, није више суверена земља, иако је улога Међународног суда само комплементарна, што значи да има допунску улогу у судству земаља потписница.
Посматрајући изборну платформу генерала Мухамеда Бухарија, влада Нигерије ће се суочити са тешким спољнополитичким изазовима. Специјалан однос са земљама БРИКС-а биће прототип новог, алтернативног система међународних релација који би могао олакшати посао нигеријском лидерству.
Напомене:
(1) Група Ијав чини 10% популације Нигерије
(2) Можете посетити званични сајт Бухарија: http://thisisbuhari.com
(3) За више детаља о томе како је Нигерија премашила Јужноафричку републику посетите овај сајт
(4) Остали већи извозници су Бразил, Шпанија, друге западне земље и Јужноафричка република
(5) Амерички делегати били су Сузан Рајс и Томас Пикеринг. Изненадна смрт Сани Абаше није истражена.
(6) За више детаља погледајте овде
(7) Изјава Фату Бенсуде
Аутор текста : Alexander Mezyaev, Strategic Culture Foundation
(Србин. инфо превод Маја Орлић)
