Прочитај ми чланакФранцуски председник Емануел Макрон изнео је виђење будуће преустројене ЕУ и Европе, која би кроз десет или петнаестак година имала "три круга".
У њој би кључни круг, „срце реактора“, представљала осетно ојачана зона евра с Немачком и Француском као окосницом.
У другом кругу би биле чланице Уније „у снажном јединственом тржишту, негде између шире ЕУ и зоне евра“, које би, ако буду желеле и економски и политички напредовале, стасале, могле да уђу у зону евра с посебним буџетом, европским монетарним фондом и јачим политичким устројством.
Најшири круг би представљала „унија вредности, демократских начела и економских слобода“, негде између ЕУ и Савета Европе, која би била много мање интегрисана, у којој би могло бити места и за Русију и Турску, али тако да те земље усвоје и строго поштују европске демократске вредности, рекао је Макрон у Лисабону на састанку с председником Антониом Костом и политичком елитом Португалије.
Русија и Турска могу имати места у том најширем кругу, мада не морају бити и чланице, већ имати „блиске споразуме о придруживању“, објаснио је француски председник.
Лисабон је био прва тачка Макронове турнеје по земљама ЕУ с циљем да објасни и добије подршку за своје замисли о преуређеној, економски, политички и одбрамбено ојачаној Унији да би се трајније превазишле садашње кризе и изазови, укључујући неизвесност и сумње у одржање стратегијског савезништва Европа-САД.
Макрон није изричито дотакао могућност и изгледе за улазак нових чланица у ЕУ, али је у ствари образлагао свој веома запажени програмски говор о нужности економског, одбрамбеног и политичког преуређења Уније из септембра прошле године.
АМЕРИКАНЦИ СЕ УПЛАШИЛИ тајног састанка Трампа са Путином https://t.co/zTXSAq6yzp
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 29, 2018
Француски председник је посредно поновио став да пре него што ЕУ осетно ојача, обнови своје редове и предупреди кризе које су је или би је могле погодити, не може примити нове чланица са Западног Балкана.
Сад у Лисабону наведено раздобље од десет или петнаест година у којем то све треба да се спроведе, говори да и проширивање можда мора толико причекати, што је управо предочио и европски комесар Јоханес Хан, оценивши да је 2025. година као рок за улазак Србије и Црне Горе у чланство ЕУ превише амбициозан.
Макрон је у септембу нагласио да западнобалканске земље због мира и стабилности Европе треба да уђу у чланство Уније кад потпуно усвоје и увреже „правне тековине“ и демократске захтеве ЕУ, мада је тад упозорио да те земље не би смеле да се окрену Русији, Турској или „ауторитарним силама које не поштују европске вредности“.
У Лисабону је француски председник образложио да би „срце реактора“ ЕУ, дакле осетно ојачана еврозона, било далеко више интегрисано тржисте радне снаге, с јако приближеним социјалним правима, па и заједничким осигурањем од незапослености.
„То би било срце Европе много више интегрисаних народа које би до краја оваплотило зону евра“, како је то рекао Макрон.
Други круг темељито реформисане Уније, чланице снажног јединственог тржишта би, према мишљењу француског председника, могле да се укључе у војне, политичке и трговинске политике ЕУ и да „јамче за истинску слободу кретања унутар своје зоне“.
