Прочитај ми чланак

„Ма, боли ме… за НАТО“

0

Иако су Трампа у првом мандату одговорили од саботирања НАТО, други пут неће имати ко да га одговори, оцењују стручњаци.

„Боли ме к***ц за НАТО“, тако је бивши председник САД својевремено изразио своје осећаје о најстаријем и најјачем америчком војном савезу.

Та изјава, изречена у присуству Џона Болтона, тадашњег председниковог саветника за националну безбедност, никоме није била изненађење, пише за Атлантик историчарка и ауторка више књига о Русији и Источној Европи Ен Еплбаум.

Иако су Трампа у првом мандату одговорили од саботирања НАТО, други пут неће имати ко да га одговри, преноси Индеx.

Наиме, Болтон тврди да га је управо он одговорио да САД напусте Алијансу, као и да су у томе учествовали и генерал Џим Матис, шеф председникове канцеларије Џон Кели, шефови дипломатије Рекс Тилерсон и Мајк Помпео, па чак и потпредседник Мајк Пенс.

Али, Трамп се није предомислио, а ако буде поновно изабран ове године, нико од тих људи неће бити у Белој кући. Сви су они раскинули с бившим председником, а више нема републиканских аналитичара који разумеју Русију и Европу.

У другом мандату Трамп би био окружен људима који или деле његову несклоност америчким безбедносним савезима или не знају ништа о њима и није их брига. “Штета у другом мандату била би непоправљива“, рекао је Болтон за Атлантик.

Ипак, институционално, а можда чак и политички, Трампу би напуштање НАТО-а могло бити тешко. Чим би објавио своје намере, наступила би уставна криза. За склапање међународних уговора у Америци потребно је одобрење Сената, али Устав не говори ништа о конгресном одобрењу за повлачење из таквих уговора.

Управо због те рупе у закону, демократски сенатор Тим Кејн и републикански сенатор Марко Рубио представили су закон, који је већ прошао Сенат, осмишљен како би спречио било ког председника САД-а да се повуче из НАТО-а без двотрећинског одобрења Сената или одлуке Конгреса.

Истиче се да ни штета која би настала у јавности И неслагањима око тог потеза није толика, колика је психолошка, јер је НАТО-ов најважнији извор утицаја није правни или институционални, већ управо психолошки. Ради се, наиме, о очекивању колективне обране која постоји у уму свакога ко би претио чланици савеза.

Чак и Кремљ, наводи се даље, верује да Американци заиста верују у колективну обрану, као и да је америчка војска заиста спремна за колективну одбрану. Међутим, Трамп би и то уверење могао окончати једним говором, једним коментаром, чак и једном објавом на друштвеним мрежама.
Након тога више неће бити важно ако се Конгрес, медији и Републиканска странка након тога препиру око легалности повлачења из НАТО-а. Јер, једном када врховни заповедник каже „Нећу прискочити у помоћ савезнику ако буде нападнут“, зашто би се ико бојао НАТО-а?

А кад се Руси, или било ко други, више не буду бојали америчког одговора на напад, шансе да ће га извести постају веће. И Џејмс Голдгејер, професор међународних односа на Америчком универзитету и аутор неколико књига о НАТО-у, сматра да би резултат Трамповог повлаћења САД из НАТО био хаотичан.

“Европа би одмах била изложена могућем руском нападу за који није спремна, и за који не би била спремна дуги низ година”, додао је он.

Даље, без НАТО-а и без америчке преданости европској безбедности, залихе за Украјину би такође пресушиле јер би И сама могућност да Америка напусти НАТО присилила европске земље да задрже своје војне ресурсе код куће. Јер, на крају би се И саме могле суочити са инвазијом.

Следећи сценарио је да руски председник освоји Украјину. Украјинска војна логистика постала би неодржива, јер би Руси могли бомбардовати аеродроме и друга средишта у Пољској и Румунији.

Такође, чим би Трамп јавно изгиовио да напушта НАТО, сви амерички војни савези би били у опасности. Тајван, Јужна Кореја, Јапан, па чак и Израел схватили би да више не могу рачунати на аутоматску америчку подршку.

Затим би многе европске земље морале да се приближе Русији, док би многе азијске калкулирале да сеприближе Кини, чисто ради самоодржања.

За то време, ако Трамп буде изабран, многи Американци неће ни приметити шта се догађа у свету.

Извор: index.hr

Ознаке: , ,