Прочитај ми чланакНЕСЛОГА унутар ЕУ добила је још једну "коску" око које ће се сукобљавати дубоко завађене чланице.
Берлин је склопио „дил“ са Катаром о испоруци гаса, а остале државе Уније већ су стале у ред да наточе на овој славини, која треба да их ослободи барем дела енергетске зависности од Москве. Плаве енергије у Катару, а ни Саудијској Арабији нема за све, па ће се водити права битка ко ће добити приступ, а у игри су и гасна налазишта у Уједињеним Емиратима.
Гас ће, према потврдама званичника у Дохи, потећи из Катара ка Немачкој током 2024. године. Енергентски пакт предвиђа масовне испоруке од грејне сезоне 2026-2027, али је државни врх ове земље на југозападу Азије обећао да ће и пре тога урадити „шта год може“ за „енергетску безбедност Европе“.
Берлин је максимално убрзао успостављање гасног терминала, настојећи да се ослободи енергентске зависности од Русије, будући да руски гас покрива више од половине немачких потреба. Дил Берлина и Дохе осветлио је лицемерје Немачке која је, заједно са готово комплетном Европом и САД, готово до јуче, бацала дрвље и камење на Катар, што су најконкретније и обилато подржале вишегодишње санкције према овој земљи.
Шест арапских земаља прекинуло је, пре пет година, дипломатске односе са Катаром, оптуживши га да дестабилизује регион и подржава милитантне групе, међу којима су такозвана Исламска држава и Ал каида. Катар пориче повезаност са овим групама и назива ембарго „неоправданим“ и „неоснованим“.
Западни медији извештавали су тада да је „у питању догађај без преседана који се посматра као велики раздор међу моћним заливским земљама, такође блиским савезницима САД“. Обуставу дипломатских односа најпре је покренуо Бахреин, затим Саудијска Арабија, а убрзо су се прикључили УАЕ, Египат, Јемен и Либија. Званичници ових земаља аргументовали су одлуку потребом да њихова „национална безбедност буде заштићена од опасности које доносе тероризам и екстремизам“.
Свет се, у блокади Катара, није зауставио на овоме. Земља се нашла на стубу срама због тобожњих цивилизацијских, и „рупа“ у демократији. Врли Запад критикује Катар и због „израбљивања страних радника“. Амнести интернешенел, оптужио је Катар да се служи принудним радом. Ова земља има тек 300.000 држављана и десетоструко више странаца. Стотине људи губило је животе на градилиштима велелепних стадиона на којима ће се, крајем године, играти Мундијал. За потребе светске фудбалске смотре Доха је широм земље изградила седам стадиона, нови аеродром, нови метро и мрежу путева.
Фебруара прошле године „Гардијан“ је објавио да је, од тренутка добијања организације Светског првенства до тада, у Катару погинуло 6.500 радника, имиграната из Индије, Пакистана, Непала, Бангладеша и Сри Ланке. Катарске власти су то одбациле као неосновану оптужбу. Широм планете свакодневно гину радници на необезбеђеним градилиштима, али у развијеним демократијама њихове погибије се тумаче сопственом непажњом или конзумирањем алкохола.
Критика на рачун Катара, кад је Берлин у питању није, међутим, стала ни после парафирања гасног споразума. Није се још ни осушило мастило на потписима канцелара Олафа Шолца и катарског емира, шеика Тамима бин Хамада Ал Танија, а водећи немачки медиј „Дојче веле“ коментарисао је да „потреба да се прекине зависност од Русије води сарадњи са још једним недемократским режимом“.
Коментатор немачког листа „Велт“ Жак Шустер каже да би „најлепше било кад би сав гас стизао из демократске Норвешке, али пошто то није могуће некако морамо да се грејемо“.
– Катар има централну улогу у нашој стратегији – оценио је Шолц, мислећи на намеру Немачке да изгради више терминала за прихват течног гаса и тако се, кроз коју годину, потпуно ослободи потребе да увози руски гас.
Улога спасиоца Немачке припала је шеику Тамиму бин Хамабу бин Калифи ал Танију, човеку који је званично емир Катара. Политичка врхушка ове европске земље са више од 83 милиона становника трља руке због успешног дила и више не смета ни чињеница да се Тамим нашао на удару оптужби за блиске везе са исламистима, што је, својевремено, подстакло Саудијску Арабију и околне државе да уведу блокаду за катарске робу и протерају његове држављане. Зато ће критички тонови постепено замирати, барем они из Берлина.
У дил су, посредно, укључени и Американци, будући да „Катар енерџи“ држи 70 одсто власништва у америчком постројењу „Голден пас“, у Тексасу. Вицепремијер Катара најавио је да ће тај погон бити проширен до 2024. године, управо да би се гас испоручивао Немачкој.
Катар очекује да ће најкасније до 2026. повећати производњу течног гаса са 77 на 126 милиона тона годишње, а то би онда било довољно да се озбиљнијим количинама снабде и Немачка, али и још понеко, пише „Дојче веле“. Највеће наде Доха, међутим, улаже у гасно поље „Норт Дом“, које Катар дели са Ираном. Сада Катар махом извози на исток, у Азију.
БРИСЕЛСКЕ СВАЂЕ
БРИСЕЛ све дубље тоне у контрадикторности и бесмислице. Шеф европске дипломатије Ђозеп Борељ се нада да ће договор ЕУ о ембаргу на увоз највећег дела руске нафте приморати Москву да осталима продаје по нижој цени, те се тако „смањују финансијски извори којима Русија храни своју ратну машинерију“.
Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен (на слици) сматра да, у том истом циљу, Европа, напротив, треба да пазари од Москве, јер „би потпуни прекид куповине руске нафте могао да доведе до пораста цена тог енергента, што би омогућило Русији да добија већи профит и преусмерава та средства на јачање своје војне моћи“.
CNN СПЕКУЛИШЕ: САД ХОЋЕ ОКВИР ЗА КРАЈ СУКОБА
АМЕРИЧКИ званичници се последњих недеља редовно састају са својим британским и европским колегама како би разговарали о потенцијалним оквирима за прекид ватре и окончање рата у Украјини кроз споразум, преноси Си-Ен-Ен речи извора упознатих са овим преговорима.
– Украјина није директно укључена у те дискусије, упркос опредељењу САД „ништа о Украјини без Украјине“ – наводи ова ТВ мрежа.
Указује се и да је међу темама састанака званичника САД с британским и европским колегама оквир споразума од четири тачке који је Италија предложила крајем прошлог месеца.
У ХЕРСОНУ ТРАЖЕ РУСКО ДРЖАВЉАНСТВО
ОКО 1.500 људи поднело је захтев за руско држављанство у канцеларији за издавање докумената у украјинском граду Херсону, који контролишу руске снаге, саопштио је Кирил Стремоусов, заменик начелника војне и цивилне администрације Херсонске области.
Он је рекао да је поднето и обрађено око 1.500 пријава и да је 200 од њих већ позитивно решено, али да „постоји само једна канцеларија и да има много људи који траже руско држављанство“.
Према његовим речима, руске власти желе да отворе што је могуће више оваквих канцеларија за издавање докумената у целој Херсонској области, а прва окружна канцеларија требало би да се отвори у Новој Каховки.
СПРЕМАН МЕТАЛ ЗА РУСИЈУ
БРОД који је послат да утовари метал и испоручи га у Русију упловио је у украјинску луку Маријупољ, рекли су представници лучке управе, пренео је ТАСС.
Раније ове недеље из Маријупоља је кренуо први брод за Русију са товаром метала, а украјинске власти су тада саопштиле „да транспорт метала из луке у Маријупољу представља пљачку“.
Русија је преузела пуну контролу над Маријупољом раније овог месеца, а крајем маја саопштено је да је лука деминирана и да је поново отворена за комерцијалне бродове.
ШТО ПРЕ РАТ ДА СЕ ОКОНЧА
ГЕНЕРАЛНИ секретар УН Антонио Гутерес поновио је свој позив за прекид сукоба и наставак преговора, као и несметан приступ хуманитарне помоћи Украјини.
Он је нагласио да је овај сукоб однео већ хиљаде живота и да је због њега расељено више милиона људи, а да је рат „резултирао неприхватљивим кршењем људских права и распламсава тродимензионалну глобалну кризу, хране, енергије и финансија, која највише погађа угрожене људе, земље и привреде“.
– Што пре се стране ангажују у дипломатским напорима и доброј вери да окончају овај рат, то боље због Украјине, Русије и света – рекао је Гутерес.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 5, 2022
