Прочитај ми чланак
Криза на Криму очигледно се мање одражава на међународна финанцијска тржишта него што се страховало. Украјини, међутим, прети државни банкрот ако не добије финансијску ињекцију споља која јој је обећана.
У понедељак (3.3.) је руски индекс РТС пао за 12 посто – на најнижу вредност у последњих шест година. Исти тренд уочен је и на другим великим берзама: Индекс „Дау Џонс (Доw Јонес) забележио је минус од један посто, индекс еврозоне „Јуростокс“ (ЕуроСтоxx 50) пао је за 2,25 процената, а немачки „Дакс“ (ДАX) 3,5 одсто. Али већ у уторак они су почели да се опорављају: Јуростокс и Дакс су већ на почетку радног дана скочили за један одсто, а прекинут је и пад руске рубље, након што је руска Централна банка подигла референцијалне камате са 5,5 на седам процената.
Јерг Кремер: Опасност од проблема у снабдевању гасом могућа, али не и претерано вероватна
С обзиром на такав развој догађаја аналитичари још не мисле да светској економији прети озбиљна опасност. „Петина гаса који Европска унија увози долази из Русије“, каже главни економиста немачке Комерцбанке Јерг Кремер за Дојче веле: „Ако Украјина сада отпадне као транзитна земља за слање гаса из Русије, отприлике половина њих може да буде преусмерена на друге гасоводе.“ Кремер зато опасност од проблема снабдевања европске привреде гасом сматра могућом, али не и претерано вероватном. Обавезе из приватних тржишних уговора Русија је у прошлости увек испуњавала до у танчине јер руска привреда зависи од извоза гаса. С друге стране, сматра Кремер, јасно је да зависност Европљана од руског гаса спречава и њихово војно мешање у конфликт: „Запад је запретио искључивањем Русије са самита Г8, али неће војно интервенисати – није то ни у прошлости никада чинио.“
Страхови немачких привредника
Немачка трећину гаса који јој је потребан увози из Русије. То би се, објашњава Кремер, могло да се компензује пребацивањем на северноамеричке изворе гаса. У другачијој су ситуацији немачка предузећа која имају своје експозитуре у Украјини. „У земљи је око 500 немачких фирми“, каже директор Одбора немачке привреде за исток Рајнер Линднер у разговору за Дојче веле. У то спадају на пример „Адидас“ и „Метро“. У Русији послује око 6.000 немачких предузећа и она, наравно, страхују за своју будућност. Немачка је, након Русије, најважнији трговински партнер Украјине.
Шта ако Русија „заврне“ вентил за гас?
За Украјину је ситуација зато не само политички, него и макроекономски гледано драматична. Већ деценијама је спољнотрговински биланс те земље негативна: цене гаса који Украјина увози из Русије су високе, а цене украјинских извозних производа – жита и челика – на светском тржишту ниске.
Једанаест милијарди евра за Украјину
Европска комисија представила је пакет помоћи од „најмање 11 милијарди евра“ Украјини, али Брисел, како сазнаје Франс прес, планира и замрзавање имовине у ЕУ за 18 украјинских званичника умешаних у насиље у Кијеву. (05.03.2014)
„Европска унија била је и остала важан партнер за модернизацију Украјине“, каже Линднер: „Прошле године је требало да буде потписан билатерални уговор о слободној трговини између те две земље – али то се још није догодило.“ Трајни сукоб између Европске уније и Русије могао би да се негативно одрази и на целокупни економски развој на простору источне Европе, сматра директор Одбора немачке привреде за исток. Тренутни пад руске валуте већ сада поскупљује немачки извоз у Русију.
Без финансијске подршке Запада – сигуран банкрот
Рејтинг-агенција „Стандард енд Пурс“ (Стандард анд Поор’с) сматра да је Украјина пред банкротом. Социјални систем у тој земљи је у распаду, а нема ни резерви којима би могла да покрије унутрашње и спољне дугове тако да не може без помоћи споља. Нови украјински министар финансија Јуриј Колобов саопштио је да је његовој земљи ове и идуће године потребно 25 милијарди евра. И Линднер сматра да Украјини сада хитно треба „свеж“ новац који није директно повезан с брзим реформама. „Без финансијске подршке Запада Украјина ће у кратком року да банкротира“, тврди он. Тренутно, мисија Међународног монетарног фонда испитује финансијско стање Украјине. ММФ је, међутим, обавезан да евентуалне кредите услови реформама.
(Дојче веле)
