Прочитај ми чланак

КРЕМЉ НУДИ КИМУ оно што је нудио Милошевићу

0

Кулинарски рецепти Кремља су се завршили наопако по оне који су их јели: Садам обешен, Милошевић умро у Хагу, Јанукович троши украдене милионе у Москви.

Сада се исто јело нуди Киму Џонг Уну, пише Константин фон Егерт за Дојче веле.

screenshot

Крајем прошле године је један руски истраживачки центар, који редовно сарађује са Министарством спољних послова и другим руским институцијама, за Сергеја Лаврова и Кремљ сачинио предлог за оживљавање односа са Сједињеним Државама.

Осим савета да се оживи дијалог о Украјини и почну преговори о узајамним гаранцијама да неће бити хакерских напада, стручњаци су руском руководству предложили да помогне Доналду Трампу при контакту са Северном Корејом. Аргументација је била једноставна: председник САД, стално критикован на све стране, биће захвалан за подршку која му омогућава некакав успех на међународној сцени. Тим боље што је смањење тензија на Корејском полуострву дугорочни национални интерес Русије.

Аутори препоруке брзо су добили одговор да своје савете набију у… канту за смеће и још дубље. Американци су први започели нови Хладни рат, они морају први предложити његов крај – то је био смисао раздражене реакције из Министарства спољних послова и Кремља на предлог стручњака.

Од тада је Доналд Трамп озбиљно напредовао у преговорима са севернокорејским режимом. Иако нико нормалан не би ставио руку у ватру да ће се Трамп збиља 12. јуна састати са диктатором из Пјонгјанга, једно је јасно: Бела кућа и Стејт дипартмент су нашли комбинацију штапа и шаргарепе која је за почетак одобровољила Кима Џонг Уна да прича о кључној ствари – нуклеарном разоружану његове деспотије.

И ту је Москва, коначно, решила да ступи у игру. На страни Северне Кореје, разуме се.

После састанка Лаврова и Кима прошле седмице постало је јасно да Кремљ хоће што је могуће више да отежа Трампу посао са Северном Корејом, а у најбољем случају да торпедује благо приближавање Вашингтона и Пјонгјанга. Лавров је Киму пренео Путинову поруку и довољно подробно саопштио који је главни савет: не предузимајте једностране уступке док Американци сами не покрену укидање санкција.

То управо противречи линији Вашингтона који тражи практичне доказе разоружања па ће тек онда доћи до укидања санкција, хуманитарне помоћи, инвестиција, пријема у круг цивилизованих држава достојних поверења.

За разлику од менија на свечаним пријемима у Кремљу, јеловник руске спољне политике прилично је једнобразан. Москва фактички подгрева севернокорејској диктатури исто јело које је својевремено сервирала Садаму Хусеину, Слободану Милошевићу или Виктору Јануковичу, а данас иранским мулама и Башару ал Асаду. Јело се зове: „Промена режима неће проћи!“

Руске власти, које се саме панично боје пада, сматрају да, што више проблема изазову Америци у свету, то су веће шансе да ће наићи на уважавање и опстати на власти. У већини случајева су се кулинарски рецепти Кремља завршили наопако по оне који су их кушали: Садам је обешен, Милошевић је умро у Хагу, Јанукович (најсрећнији од свих) троши украдене милионе по московским ресторанима. Асад и иранска теократија су још на власти.

Званична Русија је у једном тренутку, чини се, узела тајм-аут како би прокљувила шта то значи Трампов слоган Америца фирст. Схватили су: администрација у којој су Трамп, Пенс, Помпео, Болтон и Матис неће пасти на уцене из Кремља. Закључак у Москви? Америци треба још љуће забиберити.

Објављено је да ће се председник Путин састати са Кимом Џонг Уном до краја године. Другим речима, нека Ким види шта Трамп хоће док Москва (наводно у договору са Пекингом) не спреми своје предлоге. Узгред, Кинези нерадо прихватају имиџ главног конкурента Америке у корејском питању. Али руском руководству, које одавно живи у бункеру, то није важно – и оно може преузети улогу првоборца против Трампове корејске политике.

Кима Џонг Уна то може да радује – одсада може да прича да и он има савезнике, и то какве! Лавровљев пут у Пјонгјанг провоцира оштре реакције у Јужној Кореји и Јапану. Кремљу то очигледно није битно. На послетку, Путин увек може код јапанског премијера Шинза Абеа даље распаљивати илузију да ће једног лепог дана обрадовати Јапанце уступцима око спорних Курилских острва.

Ипак, не треба заборавити да Русија за разлику од САД, Кине и Јужне Кореје има веома мало полуга утицаја на Северну Кореју. Чак мање и од Јапана. Како ту чињеницу ни у Кремљу нису могли да превиде, Хладни рат 2 постао је званична руска политика.

Чување непредвидиве диктатуре са атомском бомбом на источним границама баш и није у складу са безбедносним интересима Русије. Али нема везе: руска врхушка је одавно научила да одвоји интересе државе и друштва од својих сопствених.