Прочитај ми чланак
Пекинг не жели да поквари добре односе са Русијом, али жели и да се држи своје политике немешања. Кина би могла да профитира од санкција против Москве – али по коју цену?
Немешање у послове других држава – то је већ деценијама принцип кинеске спољне политике. То значи да се Кина не меша у сукобе и то исто очекује од других земаља. У случају Украјине, тај принцип постаје проблем јер је он против централног политичког интереса Кине: одржања добрих односа са Русијом.
Кина и Русија као стратешки партнери
„Кинеско-руски односи су тренутно најбољи у историји“, истакао је министар спољних послова Ванг Ји још у марту, на конференцији за новинаре на крају Народног конгреса. „Верујемо и подржавамо једни друге, а два председника повезује дубоко пријатељство“. Кини Русија треба – као савезник против Запада.
И у односу према кризи на Криму, у Кини има оних који Запад виде као агресора. „Запад, под вођством САД, не жели миран свет и свуда се меша. То ствара немир“, рекао је за немачку ТВ, Чен Ксинминг, стручњак за источну Европу на Народном универзитету у Пекингу. „Кина и Русија су једна другој стратешки потребне како би могле да се носе са западном доминацијом.“
Осец́ај да је просто притиснута од Запада са свих страна, посебно од САД, од великог је значаја за спољну политику Пекинга, каже у интервјуу за Дојче веле Свен Гареис, експерт за Кину са универзитета у Минстеру. „На Русију се гледа као на важног партнера, у којег се има поверења и од којег се очекује подршка – и таквог партнера наравно не желите да доведете у непријатности“.
Да ли се Кина удаљава од Путина?
Међутим, Пекинг жели и да се држи свог принципа немешања. Није ни чудо да се Кина држи по страни када је реч о законитости референдума на Криму: Заменик министра спољних послова Ли Баодонг је на конференцији за новинаре у Пекингу чак два пута избегао да одговори питање да ли ће Кина признати референдум и његов исход. „Ми се надамо ће све стране остати хладне главе и тражити политичко решење. Даљу ескалацију треба избегавати“, рекао је Ли. И то је било све.
Подршка Пекинга свом стратешком пријатељу у Москви је у Савету безбедности УН стигла до саме границе: уочи Кримског референдума, приликом гласање о резолуцији, Русија је ставила вето, а Кина је била уздржана. Западне дипломате незванично кажу да је то био „шамар“ за Москву, пошто Кина обично следи гласање Русије. Министар спољних послова Луксембурга Жан Аселборн, који тренутно председава Саветом безбедности, изричито је похвалио то што Кина одбацује сваки једнострани потез који се тиче промене територије и што захтева формирање међународне Контакт-групе.
Проблеми Кине са сопственим мањинама
Пекинг такође има јаке унутршањеполитичке разлоге да буду опрезан. „Кина не може да подржи референдум јер ми имамо сопствене проблеме“, каже Чен Ксинминг. Ти проблеми су Тибет, Ксињианг, Хонг Конг и Тајван. Ако Кина прихвати референдум на Криму, зашто онда иста правила не би могла да важе и за те регионе на територији Народне Републике, који се такође залажу за независност?
Пекинг и санкције против Русије
Док се Пекинг на политичком нивоу бори са контрадикцијама, могуће економске санкције Запада против Русије могле би да му донесу корист. „Русија би се све више удаљавала од Европе и победник кризе била би Кина“, рекао је председник Одбора за Исток Немачке привреде, Екхард Кордес за магазин „Фокус“.
Народна Република је већ сада највећи купац руске нафте и сигурно не би имала ништа против тога. „Међутим, не мислим да се Кина руководи краткорочним интересима“, каже Свен Гареис. Пекинг вероватно више брине дугорочна стабилности у региону.
И кинеска економија зависи од добрих односа са западним владама. Из тог разлога, кинеско балансирање у вези с Украјином у наредним недељама би могло да буде још теже: крајем марта, председник Кине Си Ђинпинг биће гост у неколико западноевропских земаља. Врло је могуће да ће тада морати да каже на чијој је страни.
(Дојче веле)
