Прочитај ми чланакПет је могућих сценарија развоја новог светског поретка до 2030. године услед пандемије вируса, сматра амерички стручњак за међународну политику Џозеф Нај.
Нај, некадашњи декан факултета политичких наука на Харварду и високи саветник и званичник задужен за спољну политику у администрацијама више америчких председника, у ауторском тексту за „Проџект синдикејт“ наводи да није могуц́е рец́и како ц́е будуц́ност изгледати и извуц́и само једну могуц́ност.
Нај је описао пет могуц́их сценарија како ц́е се међународни односи развијати после пандемије коронавируса.
1. Крај глобализације
Светски поредак који је настао после Другог светског рата под утицајем САД је прерастао у свет либерализованих и глобализованих трговине и финансија. Чак и пре пандемије коронавируса, овај поредак је доведен у питање успоном Кине и растом популизма на Западу.
Кина је профитирала од глобализације и либерализације, али, како расте њена стратешка тежина, све више се залаже за успостављање стандарда и правила. Америка се томе противи, међународне институције атрофирају и позиви за вец́и суверенитет расту. САД остају ван Светске здравствене организације и Париског климатског договора. Пандемија даје вероватноц́у овом сценарију јер слаби Америку као „систем менаџера“ светског поретка.
2. Изазов ауторитаризма као током тридеседих година прошлог века
Масовна незапосленост, увец́ана неједнакост и нарушени друштвени односи због економских промена насталих услед пандемије креирају околину погодну за развој и раст ауторитаризма. Не постоји мањак политичара који би радо искористили националистички популизам како би се домогли моц́и.
Нативизам и протекционизам су у порасту. Тарифе и квоте за робу и радну снагу се све више уводе. Мигранти и избеглице постају жртвена јагњад. Ауторитарне државе труде се да консолидују регионалне сфере утицаја, уз различите облике интервенција, па расте ризик од насилних сукоба. Неки од ових трендова били су видљиви и пре 2020, али слабе шансе за економски опоравак уз пандемију, појачавају њихову вероватноц́у.
3. Светска доминација Кине
Како је Кина имала најбољи одговор на пандемију, економске разлике између ње и других светских сила драматично се мењају. Кина вец́ средино 2020-их претиче падајуц́у Америку на економском плану и проширује своје вођство над земљама које су показивале потенцијал да јој конкуришу.
Кина захтева поштовање и послушност у складу са растуц́ом снагом. Иницијатива „Појас и пут“ не служи само за утицај на суседне земље, вец́ и на Европу и Латинску Америку. Гласови против Кине у међународним институцијама постају прескупи, јер угрожавају кинеску помоц́ или инвестиције, као и приступ највец́ем светском тржишту. Будуц́и да су западне економије ослабиле, кинеска влада и велике компаније у могуц́ности су да преобликују међународне институције и постављају стандарде.
4. Окретање еколошкој политици
Јавно мнење у многим земљама постаје свесније еколошких опасности и приоритет ставља на климатске промене и питања очувања природе. Неке владе и компаније се реорганизују како би ускладиле своје рад томе. Чак и пре пандемије могло се предвидети да ц́е се неке земље фокусирати на еколошка питања. Указујуц́и на повезаност људске врсте и здравља планете, пандемија је убрзала прихватање оваквог концепта.
Примера ради, америчко улагање 700 милијарди долара годишње у одбрану није могло да спречи вирус да убије више Американаца него сви ратови те земље после 1945. заједно. У промењеној структури политичких приоритета, амерички председник усваја Ковид Маршалов план, који ц́е сиромашним земљама омогуц́ити да обезбеде вакцину и подигну ниво здравствене заштите. На тај начин мења и геополитичке односе и шири америчку меку моц́.
5. Све ће бити исто
У 2030. години, пандемија коронавируса изгледа само као непријатан догађај, слично како је људима тридесетих година изгледала пандемија Шпанске грознице од 1918. до 1920. и са сличним краткорочним геополитичким ефектима. Претходно стање се наставља.
Заједно са порастом кинеске моц́и, домац́ег популизма и поларизације на западу, уз више ауторитарних режима, постоји известан степен економске глобализације и растуц́е свести о важности еколошке глобализације, уз препознавање да такве проблеме ниједна држава не може да реши сама. Кина и Америка успевају да се ухвате укоштац са пандемијом и климатским променама, иако се надмец́у у другим областима. Неке међународне институције нестају, неке се обнављају, а неке нове настају. Сједињене Државе остају највец́а сила, али са смањеним утицајем у односу на прошлост.
Џозеф Нај нагласио је да прва четири сценарија имају по 10 одсто шансе да се догоде, док преостали има шансе мање од 50 одсто.
То зависи од развоја низа фактора у блиској будуц́ности, од развоја вакцине против коронавируса, преко америчких председничких избора, стања у Европској унији, али и економских, просветних или здравствених утицаја на свакодневни живот грађана широм планете.
