Pročitaj mi članakGeneralštab VS obavezni vojni rok vidi kao dugoročno rešenje za dostizanje potrebnog kvaliteta kadrovske i starosne strukture ratnih jedinica, odnosno rezervnog sastava Vojske Srbije, kaže načelnik Generalštaba Vojske Srbije Početkom januara 2024. godine ministar odbrane Miloš Vučević najavio je pokretanje inicijative za ukidanje odluke o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka. Od tada se u više navrata pominjala ova ideja, a sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u maju razgovarati sa Generalštabom VS i Vladom Srbije, nakon čega će pred Narodnu skupštinu biti izneti svi predlozi u vezi sa vraćanjem obaveznog služenja.
Ипак, до сада је мало конкретних ствари откривено о потенцијалном враћању обавезног служења, а према најавама Вучевића, војни рок би трајао „не дуже од четири месеца“, обука би била подељена на два дела – теоријску и практичну, регрути би имали сваки или сваки други викенд слободан, док није познато да ли ће горња старосна граница остати на 27 или бити померена на 30 година.
Такође, за сада није познато ни какав ће тачно модалитет обавезног служења бити примењен – парцијалан или свеобухватан. Међутим, начелник Генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић је данас изјавио да одређени планови већ постоје.
„Разрађено је више модела служења војног рока, с јасно идентификованим позитивним и негативним ефектима, уз упоредну анализу по претходно дефинисаним критеријумима, на основу чега је познат и издвојен оптималан модел“, рекао је он.
Према његовим речима, Генералштаб ВС обавезни војни рок види као дугорочно решење за достизање потребног квалитета кадровске и старосне структуре ратних јединица, односно резервног састава Војске Србије.
„Процену и предлог за враћање обавезног служења војног рока, с предлогом модела и динамичких планова за стварање услова за активирање обавезе, доставићемо врховном команданту ВС и председнику Републике до краја месеца“, изјавио је Мојсиловић и додао да „не би било коректно да говори о садржају предлога пре него што се исти достави“.
Како би обавезан војни рок у Србији могао да изгледа
Иако за сада није познато шта тачно подразумева „оптимални модел“, о ком је говорио начелник Генералштаба, може се претпоставити како би отприлике изгледало обавезно служење војног рока.
Како за РТ Балкан тврди генерал у пензији, оснивач и први командант 72. бригаде за специјалне операције, Милорад Ступар, његово удружење „Ратни добровољци 1990-1999“ је још 2019. године покренуло иницијативу за враћање обавезног служења војног рока и свој предлог послало тадашњем министру одбране.
„По нашем предлогу, основна борбена обука војника, а изгледа да је председник то прихватио, трајала би три месеца, односно 90 дана, тј. 12 недеља“, рекао је Ступар и додао да би обука била подељена у три фазе.
„Прва фаза трајала би шест недеља и обухватала би индивидуалну обуку регрута. Током ове фазе регрути би се обучавали правилном руковању и употреби личног наоружања, средстава опреме и основним тактичким радњама војника у нападу и одбрани, у условима савременог бојишта. Такође, регрути би се упознавали са минама, тактикама маскирања, утврђивања и обучавали у пружању прве помоћи“, каже генерал у пензији.
У том периоду би се радило и на теоријском васпитању војника, током ког би регрути учили о историји српске државе и народа, чиме би се подизао борбени морал појединца.
„Друга фаза би трајала четири недеље, изводила би се као стручно-специјалистичка обука која подразумева да се војник оспособљава за одређену специјалност, тј. конкретну дужност у војсци. То би углавном биле једноставније специјалности, док би оне најсложеније остале резервисане за професионалну војску“, додаје Ступар.
Према његовим речима, трећа фаза би трајала две недеље и она би се састојала из обуке основних тактичких јединица – послуге и одељења, и завршавала би се једном вежбом на нивоу вода или батерије, у зависности од специјалности јединице. У склопу ове фазе би се војник и његова послуга/одељење упознали са својим положајем у распореду више јединице.
„Тиме би се основна обука војника завршавала, али би се према нашем предлогу наставила обука у ратним јединицама. То значи да би војник по окончању основне обуке био распоређен у ратну јединицу и наредних 15 година, односно док има статус првопозивца би пролазио додатну обуку те ратне јединице, која би се изводила кроз циклусе“, закључује Ступар.
Према његовим речима, по том предлогу служење би било обавезно за све здравствено способне мушкарце. Дакле, не би било парцијалног служења какво постоји у појединим НАТО државама (Скандинавским и Балтичким), док би за жене и даље важио принцип добровољности.
„Тиме би се створила и широка база за регрутацију активних војника, јер ће активна војска остати костур система одбране. Део војника на служењу ће бити уврштен у резервни састав – као пасивна резерва по позиву или као активна резерва, где нам треба највећи добитак. У активну резерву би се ступало по добровољном принципу, а они би имали обавезу да се у сваком тренутку ставе на располагање професионалној војсци, уколико за то постоји потреба. За то би примали и одређену новчану надокнаду“, изјавио је Ступар.
Генерал је додао и да би део регрута могао да послужи за попуну састава полиције и цивилне заштите, као и да би се поштовао приговор савести да се служи без наоружања, јер „постоји много дужности које се могу обављати без оружја“.
Са друге стране, генерал у пензији Митар Ковач је за РТ Балкан изјавио да ће сигурно бити направљено неколико различитих модела, те да ће се на основу анализе предности и мана сваког од њих донети одлука о томе који највише одговара потребама наше државе. По питању дужине трајања обавезног војног рока, Ковач је изнео слично мишљење као Ступар.
„Најчешће се помиње рок од три до четири месеца за основну обуку. Међутим, у зависности од конкретног рода и јединице, трајање специјалистичке обуке ће се сигурно разликовати, јер је за неке специјализације потребно више времена него за друге“, рекао је он.
Што се тиче дела популације који би војни рок обухватио, генерал Ковач сматра да ће он бити обавезан за све здравствено способне пунолетне мушкарце, те да ће једино ограничење бити у виду старосних граница, односно да „највероватније неће бити регрутовани старији од 27 година“.
Такође, остаје да се види да ли ће се обука изводити одједном или ће бити подељена у више фаза. Како наводи наш саговорник, постоји и опција да они који не буду способни за војну службу буду упућени на цивилну одбрану, где ће се обучавати за извршавање различитих задатака за одбрану државе.
Ковач додаје и да цивилна одбрана неће бити иста као „цивилно служење“ које је некада постојало, а које се у великој мери злоупотребљавало.
