Kако би изгледао свет ако НАТО стави нуклеарно наоружање у стање борбене готовости

22:47 17.06.2024.

То што се на Западу размишља о нуклеарном оружју и његовој потенцијалној примени говори о томе конвенционалним оружјем Русију не могу да победе. Остаје нада да, ако НАТО стави нуклеарно оружје у стање приправности, избије само нови Хладни рат, који се неће претворити у врући.

Овако најаву генералног секретара НАТО-а, Јенса Столтенберга, да ће Северноатлантска алијанса ставити своје нуклеарне потенцијале у стање борбене готовости коментарише гостујући професор на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО), др Стеван Гајић.

Столтенберг је, подсећамо, у изјави за британски „Телеграф“, објаснио да НАТО мора да демонстрира свој нуклеарни арсенал свету како би послао директан сигнал својим непријатељима.

Како је рекао, Кина активно улаже у свој нуклеарни арсенал, који ће, према његовим речима, до почетка 2030-их година достићи хиљаду бојевих глава.

„А то значи да ће се НАТО, у не тако далекој будућности, вероватно сусрести са нечим са чиме се раније није суочавао, а то су два потенцијална противника са нуклеарним оружјем – Кина и Русија. И, наравно, то повлачи последице“, напоменуо је Столтенберг.

Према Гајићевим речима, како би изгледао свет уколико НАТО заиста стави нуклеарно наоружање у стање борбене готовости, можемо наслутити на основу аналогије са актуелним догађајима, јер већ имамо ескалацију која свет доводи у опасност од нуклеарне размене – западне државе одобриле су Украјини да употребљава његово оружје у дубини руске територије.

Запад није свестан своје инфериорности

У пракси, то значи да би Запад могао да се суочи са противударима сличним оружјем са руске стране. Тај принцип може да послужи као модел за оно што ће се догодити ако НАТО стави нуклеарно оружје у стање приправности.

С обзиром да Запад не може да победи Русију конвенционалним оружјем, потеже питање нуклеарног оружја као следећу опцију – једино што нису свесни своје инфериорности када је у питању и ово наоружање.

„Инфериорни су зато што и Русија и Кина, али и Северна Кореја и Иран имају хиперсоничне ракете. До сада ни једна западна земља, пре свега САД, није направила успешан аналог томе“, истиче Гајић.
Криза је, подсећа наш саговорник и почела тиме што је Запад одлучио да размести своје ракете у источној Европи под изговором да гради „противракетни штит“ од Ирана, како су тада уверавали Русију, међутим, сада смо дошли до тога да се помиње потенцијална примена нуклеарног оружја што је, како каже, застрашујуће.

Запад звецкањем оружја одбија мировне иницијативе

Стручњак за међународне односе, др Срђан Перишић, напомиње да категорије попут Хладног рата више не важе – налазимо се у периоду перманентног рата, објашњава он. Имамо вруће ратове и трку у наоружању на свим нивоима и у свим сегментима.

Он подсећа да је НАТО у стратегији до 2030. јасно означио Русију и неке друге нуклеарне државе као потенцијалну претњу за Запад.

„То јасно стоји у њиховој доктрини из 2022. тако да то што ће ставити нуклеарне снаге у стање борбене готовости све већ пише и ништа није неочекивано“, објашњава Перишић.

Веома је занимљиво што Столтенбергова изјава долази након неуспеле мировне конференције о Украјини, коју је Запад организовао у Швајцарској и говора Владимира Путина у коме је он изнео руски предлог за успостављање мира у Украјини, додаје он.

„Мислим да САД и НАТО не желе да се сукоб у Украјини заврши и зато је Столтенбергова претња више усмерена ка Русији, па тек онда ка Кини и некаквом будућем јачању њеног нуклеарног потенцијала. Кина је још увек на другом месту у перцепцији САД. Ово је пре свега порука Русији да Запад одбија све иницијативе које је Путин покренуо“, сматра Перишић.

Додајмо и да је Руски председник Владимир Путин раније овог месеца, на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу изјавио да Москва не звецка нуклеарним оружјем. Он је упозорио да не треба олако схватати питање употребе оружја за масовно уништење.