Истраживање: Један одсто Срба са КиМ подржава „француско-немачки план“

08:00 14.05.2023.

Деведесет одсто испитаних има изразито негативан став према евентуалном потписивању француско-немачког плана, каже се у извештају „Хуманог центра“ са КиМ

Према истраживањима „Хуманог центра“ са Косова и Метохије, деведесет одсто испитаних има изразито негативан став према евентуалном потписивању француско-немачког плана.

Константним кршењем чак и сопствених прописа и закона привремене приштинске институције крше не само домаће, већ и међународне прописе, те изазивају све веће неповерење међу грађанима, указује за РТ Балкан адвокатица са Косова и Метохије Јована Филиповић.

„Када се ради о положају српске заједнице у контексту безбедности, свега један одсто Срба се осећа потпуно безбедно, 32 одсто се донекле осећа безбедно, 38 одсто се осећа донекле небезбедно, док се 29 одсто осећа потпуно небезбедно. Овај се резултат поклапа са мишљењима фокус група, где је доминантно мишљење групе са учесницима са југа КиМ да је њихова лична безбедност на граници подношљивог и да се добар део становника осећа апсолутно небезбедно, што је главни и примарни разлог за одлазак великог броја младих, који немају намеру да се врате. Безбедност заједнице, иако гарантована законима, такође је на ивици подношљивости“, наводи се у извештају „Одбројавање“, невладине организације са КиМ „Хумани центар“ у којој су испитани Срби.

Када се ради о изградњи база специјалних јединица полиције не северу КиМ, свега два одсто испитаника сматра да је реч о регуларним активностима, док 26 одсто сматра изградњу база демонстрацијом моћи и доминације, кроз кршење процедуре експропријације. Њих 34 одсто види базе као политичку поруку српској заједници док 36 процената испитаника сматра да оне представљају безбедносну претњу српској заједници.

Адвокатица Јована Филиповић објашњава због чега Срби на КиМ базе на северу виде као директну претњу заједници.

„Базе специјалних јединица на северу КиМ без сумње представљају покушај демонстрације силе и ширења страха и панике. Са ове временске дистанце од када је постављена прва база специјалне јединице до данас нисмо видели никакав позитиван ефекат или бољу безбедност већ сасвим супротно, међу народом влада страх и паника и то је чињеница“, наводи Филиповић.

Додаје да би у теорији повећано присуство полиције требало да има за резултат смањење криминала, али то овде није случај, стање на терену се нимало није поправило.

Она објашњава да непоштовање приштинских закона доводи до додатног неповерења у приштинске институције.

„С приштинске стране нису испоштовани ни важећи закони, конкретно Закон о експропријацији који предвиђа одређену процедуру и услове за експропријацију земљишта који нису испоштовани. Оваквим поступцима се крше и међународни и домаћи прописи.“

Према истраживањима „Хуманог центра“, прихватање француско-немачког предлога подржава такође један одсто испитаника, а да је реч о доброј иницијативи коју треба дорадити сматра 7 одсто Срба са КиМ. Четвртина њих (24 одсто) сматра да је реч о празном папиру који нема будућност, а чак 31 одсто Срба мисли да овај договор представља апсолутну претњу опстанку српске заједнице на КиМ. Као акт издаје види га 35 одсто испитаника.

У закључцима испитивања наведено је да велики степен осећаја несигурности долази од чињенице да не постоје органи који би се на адекватан начин старали о безбедности српске заједнице. Штавише, српска заједница генерално види непријатеља, не у косовским Албанцима, већ у косовској влади и косовским институцијама, који би по природи ствари требало да буду ослонац и заштитник заједнице.

У извештају је објашњено да су врло конфузна саопштења српских представника у вези са таблицама и пререгистрацијом возила довела грађане српске заједнице у ситуацију да се осећају преварено са обе стране. За које год решење да се одлуче, оно ће бити негативно и непотпуно. Ако задрже КМ таблице, неће моћи да уђу на Косово када једном изађу ван, а ако прихвате РКС таблице, нису сигурни да ли ће моћи неометано да путују у централну Србију.