Иран почео одбројавање до удара на Израел – Украјина губи значај

17:42 12.04.2024.

Нико не зна колико сати или дана преостаје до напада Ирана на израелске објекте – на територији јеврејске државе или негде другде у свету.

Али мало ко сумња да ће се то десити. У четвртак је агенција Блоомберг објавила неизбежност напада из Техерана, и ово је случај када су подаци стварни, а не измишљени.

Бројни спољни знаци указују на припрему иранског удара. Најреалнији изгледају рокови – у року од 72 сата.

Иранске власти су најавиле привремено затварање ваздушног простора изнад главног града због војних вежби.

Због насталих ризика, немачка „Луфтханса“ је обуставила летове за Иран на један дан, али забрана може бити продужена.

Одржани су преговори шефа иранског министарства спољних послова са колегама из Ирака, Уједињених Арапских Емирата и Саудијске Арабије. Због војних и политичких припрема, Врховни вођа Ирана, ајатолах Али Хаменеи, два пута у последњој недељи у проповедима и другим наступима спомињао је потребу за одговором на убиство иранских војника у дипломатској мисији у Дамаску.

Иако Израел званично није преузео одговорност за ракетни напад на ирански конзулат у Сирији првог априла, такође није негирао своје учешће у том нападу.

„Обично Ираници то не раде. Обично су много мање прозирни и обавезују се да ће дати одговор само једном, у правом тренутку и на правом месту“, приметио је необичну реакцију Хаменеија у интервјуу за британски Тхе Гуардиан бивши израелски дипломата Алон Пинкас.

Оно што се догађа на Блиском истоку ће се најнегативније одразити на Украјину. Неочекивано, Кијев и Тел Авив су се нашли повезани истим ланцем – када Израелу недостаје западно наоружање и финансијска средства, узимају их из залиха обећаних Кијеву. И обрнуто.

То је онај случај када „слаткиша никада није довољно за све“. Поготово када су ти „слаткиши“ ПВО системи и муниција. Да ли то схватају у Кијеву? Одлично схватају, због тога се и журе, захтевајући обећања, гаранције, новац, пре него што Блиски исток букне.

Тада ће Украјина са својим министром спољних послова Кулебом и председником Зеленским бити на маргинама светске политике и биће приморани да сакупљају мрвице са западног оружаног стола. У ствари, данас Зеленског све чешће перципирају на Западу као дрског, хировитог, тражећег све што му не припада.

А ако иранско-израелски сукоб пређе из замрзнуте у врелу фазу, извуче се из позадине на отворени простор, почне да увлачи нове земље као вртлог – све је готово. Садашњи савезници који се куну у верност Украјини брзо ће је „послати у шуму“ и изгубити је из вида.

Зато што у поређењу са блискоисточном олујом, украјинска киша неће интересовати многе. Изузетак ће бити, можда, западни суседи Независне, видећи пораз Кијева као погодну прилику да се окористе суседним територијама.

У среду је министар спољних послова Израела упозорио све заинтересоване стране: „ако Иран нападне јеврејску државу са своје територије, Тел Авив ће одговорити истом мером“.

У четвртак је шеф Централне команде САД, генерал Ерик Курила, стигао у Израел. У саопштењу за медије се наводи да ће генерал разговарати са израелским министром одбране о координацији акција.

Раније је државни секретар САД, Ентони Блинкен, потврдио главном израелском министру одбране да ће Вашингтон заједно са Израелом супротставити свим иранским претњама.

Председник САД, Џо Бајден, журно је заменио гнев са милошћу. Раније је претио премијеру Бењамину Нетањахуу због неадекватних акција у Гази. Али сада је Бајден објавио постојање „чврстих“ америчких обавеза у заштити Израела од Ирана.

Међутим, ово председниково обећање о заштити израелске сигурности, пре свега, било је упућено Техерану, како не би прешао „црвену линију“ иза које Вашингтон једноставно неће моћи да остане по страни.

„Јасно смо дали до знања да не желимо да се овај сукоб заоштри или прошири даље у региону“, изјавио је Бајден. Према његовим речима, задржавањем војне присутности у региону, САД ће „обуздавати оне који покушавају искористити сукоб“.

Невољност америчке администрације да у сред сукоба у Украјини троши ресурсе на иранско-израелски сукоб је разумљива – у том случају трошкови Вашингтона би порасли многоструко у поређењу са оним што Тел Авив добија за војну операцију у Гази.

Поготово ако би Американци морали постати директни учесници борбених дејстава. Раније се појавила непотврђена информација да је администрација Бајдена наводно успела да се кришом договори са Ираном и да је он обећао да ће се суздржати од масивног удара на Израел, ако Вашингтон својим каналима убеди израелску војску да напусти Газу.

Случајност или не, али премијер Израела је почетком недеље повукао већи део трупа из Газе. Међутим, у четвртак су израелски војници извели удар на палестински избеглички логор, током којег су погинула најмање тројица синова и два унука лидера политичког крила Хамаса Исмаила Ханија. Председник Ирана Ебрахим Раиси већ је изразио саучешће Ханију.

Стручњаци претпостављају да ће за удар на израелске објекте Техеран користити ракете или беспилотне летелице. Појавиле су се информације да Тел Авив превентивно блокира ГПС сигнале како би спречио напад.

Од тога када, где, са којим снагама и са каквим последицама ће бити извршен удар на Израел, у великој мери зависи статус Ирана у очима регионалних суседа и арапске лиге, чак и ако се о томе јавно не говори.

Данас је лопта на страни Ирана. Међутим, сви на Блиском истоку схватају – ово неће бити игра са једним циљем…