Прочитај ми чланак
Интернет нуди простор за нешто што је раније било у домену проповедника, верских кругова и школа – индоктринацију једне друштвене групе за борбу против других. То је, иначе, релативно нова пракса у Немачкој.
Арид Ука (21) је 2. марта прошле године на аеродрому у Франкфурту убио два америчка војника и још неколико тешко ранио. Мотив је била мржња према војницима на задатку у Авганистану. Ука је претходно видео на Јутјубу снимак који приказује америчке војнике који силују муслиманске жене.
Младић је редовно посећивао исламистичке форуме и гледао снимке радикалних проповедника ислама. Међутим, он никада није био у директном контакту са џихадистима.
Ука представља класичан пример радикализације ставова на интернету, каже Алексадар Ајсфогел, потпредседник Канцеларије за заштиту устава, немачке агенције за унутрашњу безбедност. Он је у изјави за „Франкфуртер алгемајне зајтунг“ рекао да је ове године проучавао нешто што назива „џихад 2.0 – врста виртуелног џихада“.
Пропаганда на мрежи
Студија Института за међународне и безбедносне односе из Берлина (СWП) показује колико џихадиста и њихових симпатизера има у Немачкој, као и која су то нова средства пропаганде која користе. Институт из Берлина истраживао је детаљно џихадиситичку пропаганду у последњих 15 година.
Стручњаци кажу да је 2000. године интернет имао малу улогу. Ал Каида је своја саопштења слала факсом или путем видео-снимака, који су слати телевизијској станици Ал Џазира.
Одмах после терористичких напада у Америци, 9. септембра 2001. године, различити арапски форуми који промовишу џихад постали су утицајни. Гвидо Штајнберг, који се бави истраживањем тероризма, објашњава да су бројни садржаји објављени између 2003. и 2008. године привукли много пажње.
Они укључују и убиство америчког бизнисмена Николаса Берга 2004. године. У то време, према подацима из извештаја, терористичке групе су саме објављивале своје снимке.
Аутори студије објашњавају да симпатизери и присталице постају све активнији. Са растом популарности Фејсбука и Твитера, џихадисти су последњих година постали активни и на друштвеним мрежама, а пропаганда се сада креира и шири из многих земаља широм света.
Од пропаганде до тероризма
Џихадистичка пропаганда на интернету на немачком говорном подручју је почела 2005. године. У раној фази, пропагатори нису радили професионално, каже Штајнберг за Дојче веле.
Они су правили пропагандне видео-снимке и преводили арапски на немачки језик како би допрли до више људи. „Али, на другој страни, за безбедносне стручњаке било је прилично лако да открију ко стоји иза таквих активности“, истиче Штајнберг.
Одређен број утицајних људи у оквиру покрета ухапшен је у Немачкој у последњих 10 година. Али они су врло брзо били замењени, објашњава Штајнберг наводећи пример групе „Абрахам алијанса“ која је забрањена овог лета. Њени лидери су напустили Немачку да би из иностранства наставили ширење пропаганде.
„То повећава забринутост, зато што се ти садржаји стално шире интернетом“, каже Штајнберг. Он се плаши да џихадисти не шире само анти-западњачке садржаје, већ да активно покушавају да изграде терористичке структуре.
Развој терористичких група у Немачкој последњих година добио је другачију форму у поређењу са другим земљама. Очигледно је језичка баријера за пропаганду на арапском била веома значајна за многе радикале који живе у Немачкој, каже Штајнберг.
„Немачку сцену доста обликују радикални исламисти са турским и курдским пореклом, а у већини случајева, они су се прикључили организацијама са седиштем у Узбекистану.“
Турски и узбекистански језик имају исти корен, баш као и популација тих двеју земаља, у одређеним сегментима. Прескачући језичку баријеру, групе попут Исламистичке џихадистичке уније или Исламистичког покрета Узбекистана, успеле су да привуку многе младе људе да постану обучени борци.
Модерни алати за борбу против модерности
Случај Арида Уке служи као подсетник да терористичке групе могу да привуку своје следбенике на даљину, без физичког контакта. Ука је био фасциниран пропагандом на немачком језику која се може пронаћи на интернету.
Штајнберга то не изненађује: „Они који производе такве садржаје постали су веома професионални.“ Видео-снимци су постали оружје за радикализацију и показали су се као веома ефикасни, истиче Стајнберг.
Истраживач Нико Пруха је запрепашћен том врстом пропаганде: „Иронично, џхадисти користе модерне методе комуникације у борби против модерности.“ Студија Института за међународне и безбедносне односе процењује да у Немачкој има само неколико стотина џихадиста, као и неколико хиљада присталица и симпатизера.
Због тога, када је неко од утицајних појединаца са те сцене ухапшен, треба, предлаже Штајнберг, покушати да се они преобрате. Они би потом могли да зауставе поруке које подржавају оружане конфликте.
(Дојче веле)
