Прочитај ми чланак
Старим народима Западне Европе стрпљење се примиче крају када су у питању њихови нови суграђани тј. имигранти. Још мало па ће чаша њиховог стрпљења да се прелије. Узмицање пред њима такође се ближи крају. Тако на пример, само из града Париза, годишње се исели 50000 Француза, старих Парижана. Са друге стране, већ постоје читави квартови тог града, и не само њега, у којима живе само имигранти и у које више ни милиција не залази. Не сме.
Владајућа идеологија Запада о мултиетничком и мултикултуралном друштву, којом су и нама на Балкану пунили уши, није се остварила, доживела је крах, јер није заживела ни на самом Западу, ни у његовом дворишту. Од социјализације и чак асимилације имиграната нема баш ништа. Они су се показали као много тврђи орах него што су западњачки теоретичари могли и да замисле.
Уместо да се уклопе у западњачки свет и да прихвате његов начин живљења и његов систем вредности, већина имиграната, изузмемо ли занемариву мањину богатих, талентованих и успешних међу њима, ни мало се не мењајући, максимално користе велика социјална права и имају на основу њих стандард о којем су у земљи свог порекла могли само да сањају. Чак злоупотребљавају и права која проистичу из добијања деце те се „коте ко зечеви“.
Дакле, не раде ништа ако криминал не рачунамо у рад, живе од социјалне помоћи, за западњачке народе непримерено много деце рађају па чак добијају и станове на коришћење, а са своје стране љубоморно чувају своје националне специфичности, културу, веру, обичаје, језик, ношњу и истовремено испољавају нескривену мржњу према народу и држави који су им указали гостопримство, од којих и живе. Такође, у европским градовима од Швајцарске па до Шведске, мал мал па избијају ноћни улични сукоби, нереди, имеђу младих, незадовољних и огорчених имиграната и полиције у којима се као по правилу и обавезно пале на десетине паркираних аутомобила.
Напред наведено понашање имиграната изазива све већи револт старих народа европског Запада и он се већ прелио са десничарских националистичких кругова на већински део средњег сталежа и прети да освоји већину тих народа. Одбојност према имигрантима сваким новим даном је све већа и већа те неће проћи много времена до њене ескалације.
Но, за данашње све мање издржљиво и све опасније стање, све већу обострану мржњу између староседелаца и имиграната у Западној Европи не треба пре свега и само кривити имигранте, а ево и због чега:
1. Без сваке сумње већину имиграната чине људи из бивших колонија западно-европских држава. Резултат, последица њихове империјалистичке колонијалне политике су данашњи имигранти у њиховом дворишту. Беспотребно је доказивати да се та политика западно-европских држава заснивала, пре свега, на најгрубљој експлоатацији колонија. Богатство колонија колонизатори су пренели у своје земље.
Тако се, на пример, својевремено више од једне трећине Британског буџета пунило из освојене Индије, а из Латинске Америке су западно-европљани за првих 250 година од њеног открића опљачкали племенитих метала у вредности једнакој вредности 50000 тона сребра. А ево још само једног податка из данашњице: одмах по окупацији Ирака једна од Америчких нафтних компанија остварила је највећи годишњи профит у економској историји света од скоро 100 милијарди долара!
Ако су Западњаци одувек толики лопови, онда се сасвим логично поставља и питање да ли у било којој од њих контролисаној земљи могу на власти да буду часни и поштени људи???
Дакле, опљачкали су и уништили економије колонија које су биле економска основа живота, егзистенције народа у њима. У опустошеним колонијама народ није имао више од чега да живи и немајући куд кренуо је за својим богатством, за својим опљачканим капиталом у колонијалне метрополе. Свесно или несвесно, у томе је срж мржње имиграната према земљи и народу у које су дошли јер су их они својом суровом експлоатацијом принудили да напусте своја вековна огњишта, своју вољену земљу.
Деценије и деценије живота имиграната у метрополама нису успеле да униште ту сада исконску и патолошку мржњу. Мржњу која се преноси генима са генерације на генерацију. Нису успеле ни да је умање, а камоли да је неутралишу. Ако због некога морам да напустим своју родну груду, вољену земљу својих предака, нема тог његовог доброчинства које може да угаси пламен моје огромне мржње према њему. Уместо да будем поштован човек, свој на своме, својом похлепом принудио ме је да живим у туђини и то као грађанин другог реда.
Највећи доказ безграничне мржње према земљи и народу у којој и код којег живи представља скорашњи монструозни лондонски снимак ко црног младог имигранта муслимана који крвавих руку пред камером витла великим окрвављеним ножем и сатаром и виче и прети на сав глас, а тек што је са њима убио енглеског војника и безуспешно покушао да му одсече главу, војника који је иначе ратовао у исламском свету (Види слику горе.).
2. Другу групу имиграната чине сви они који су због политичких метежа и оружаних сукоба у својим земљама побегли на Запад. Међутим, скоро по правилу и те сукобе и метеже је управо Запад и поспешивао и организовао и често се директно војно ангажовао. И већина ових имиграната препуна је мржње према Западу тј. према онима који су и проузроковали да они постану избеглице.
Сваки сукоб у свету проузроковао је нови талас имиграната на Запад који је тим сукобом и управљао, а зарад остваривања својих политичких и економских циљева. У најсвежијем сећању су нам имигранти због оружаних сукоба у Југославији, Ираку, Авганистану, Либији, Тунису, Сирији, а не смемо да заборавимо ни Алжирце, Вијетнамце, Камбоџанце, Кореанце и друге.
3. Следећу велику групу имиграната чине чисто економски имигранти као што су Турци у Немачкој или Југословени из Титове Југославије у Аустрији, Француској, Немачкој, Шведској. Запад их је прихватио пре свега из својих прагматичних разлога као мање или више квалификовану радну снагу да раде за њих за време своје економске коњуктуре и као јефтину радну снагу која је капиталистима служила за минирање надница домаћих радника. Док раде минирају наднице у корист капиталиста, а када не раде не живе на терет капиталиста већ на терет читавог друштва односно државе тј. на терет свих пореских обвезника.
Дакле, постојање имиграната на Западу директна је последица агресивне, пљачкашке политике капиталистичких држава Запада. Бројност имиграната директно је пропорционална величини пљачкања земаља Трећег Света од стране Запада. Отимали су туђа богатства и уништавали туђе екомоније да би развијали своје или су желели што веће профите у сопственим земљама и док је било коњуктуре имигранти им нису сметали, а данас са новом великом економском кризом капиталистичког Запада одједном су се сетили имиграната и нашли су се у чуду питајући се откуд они.
Са друге пак стране, што је због економске кризе све тежи и тежи живот домаћег становништва то је истовремено све већа и већа његова мржња према имигранатима. Али, нису имигранти криви због тога што су ту где јесу већ су за њихово постојање најодговорнији капиталисти који и владају капиталистичким земљама.
Шта је, ту је. Повратка у прошлост нема. Западна Европа више никада неће бити иста као пре. Родило се да се љуља. Народи Запада морају да буду свесни тога да сву своју критику због постојања милиона и милиона неприлагођених имиграната не треба да усмеравају према њима већ, пре свега, према својој капиталистичкој класи, крупној буржоазији и према њеној капиталистичкој држави.
Дугорочно гледано, не постоји чиста и слатка отимачина и крађа по свету. У својој основи то је прљав и покварен посао и бавећи се њиме морали сте да знате да ћете и сами да се „упрљате“ и да својим границама нећете моћи да се заштитите од његових штетних последица. Немогуће је да стално изазивате и водите ратове по свету, а да у својој земљи живите у миру и благостању, као под стакленим звоном. Због тога ћете морати и да се помирите са чињеницом постојања толиког броја имиграната у својим земљама. Док сте вековима освајали, пљачкали и отимали по беломе Свету било вам је свима лепо, е сада кушајте и горке плодове, последице, своје експанзионистичке и експлоататорске политике.
Чудесни српски народ и за претходну причу има поприлично адекватну народну изреку која гласи: „Ко воли рат, рат му био у кући“.
Извор: СРБИН.ИНФО – Алекса Мијаиловић
ОВАЈ ЧЛАНАК ЈЕ ДЕО АУТОРОВЕ КЊИГЕ „ПЛИШАНА ПРЕВАРА 2“, КОЈУ МОЖЕТЕ НАРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН: 064/496-18-30, ПО ЦЕНИ ОД 700 ДИНАРА, ИЛИ ЈЕ МОЖЕТЕ КУПИТИ У БОЉЕ СНАБДЕВЕНИМ КЊИЖАРАМА У БЕОГРАДУ (по нешто вишој цени).
